Plan za vetropark kod Kovačice: Zaštićene vrste, poljoprivreda i buka

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

27.08.2025.

10:35 > 10:35

Danas se održava prva od tri javne sednice Komisije za javni uvid u okviru javne prezentacije Prostornog plana i procene uticaja na životnu sredinu izgradnje vetroelektrane "Samoš".

Plan za vetropark kod Kovačice: Zaštićene vrste, poljoprivreda i buka

Foto: 021.rs

Sednice se održavaju u sredu, četvrtak i petak, od 13 do 19 časova u amfiteatru Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Radničkoj ulici.

Vetroelektrana trebalo bi da se gradi na teritoriji opština Alibunar i Kovačica, na kvalitetnom poljoprivrednom zemljištu.

Ova investicija se gradi u neposrednom geografskom i infrastrukturnom kontekstu sa dva postojeća, odnosno planirana vetroprojekta – vetroparkom Kovačica i kompleksom vetroparka Crepaja.

Planirani vetropark "Samoš" predstavlja objekat veoma velikog obima – 142 turbine sa očekivanom ukupnom snagom 923 MW, što ga čini najvećim projektom ove vrste u Srbiji.

Prostorno se naslanja na teritoriju obuhvata vetroparka Kovačica, pri čemu je minimalna vazdušna udaljenost između najbližih turbina ova dva sistema oko 4,2 km, a prema obuhvatu projekta Crepaja oko 5,5 km.

Zbog svega toga, kako se navodi u dokumentaciji, postoji rizik od kontinualnog pojasnog razvoja vetroelektrana u pravcu severozapad–jugoistok, što uslovljava potrebu za analizom uticaja na fragmentaciju poljoprivrednih površina i prostorne celine.

Uzimajući u obzir ukupno planiranih preko 210 turbina na području do 30 km u prečniku, kao i znatne visine rotora i energetsku povezanost sistema, može se zaključiti da je kumulativni uticaj na više komponenti životne sredine značajan.

Povećan broj rotirajućih struktura visine preko 200 m predstavlja visok rizik za ptice, posebno tokom perioda migracija i gnežđenja.

Koje vrste se nalaze na ovom području?

U obuhvatu Prostornog plana nalaze se staništa strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja.

Identifikovane su prostorne celine od visokog značaja za aktivnosti slepih miševa, koje bi mogle biti ugrožene ukoliko se vetroagregati postave na neprimerenim lokacijama.

Tokom 12 meseci monitoringa potvrđeno je prisustvo čak 41 vrste ptica. Značajno je napomenuti da je tokom monitoringa redovno beleženo prisustvo posebno važne vrste, stepskog sokola (Falco cherrug) na celom obuhvatu istraživanog prostora. Stepski soko u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste.

Takođe, vrsta koja je zabeležena u više navrata tokom jednogodišnjeg monitoringa je sivi soko (Falco peregrinus). Ovaj krupni soko kao gnezdarica u Srbiji ima status ugrožene vrste.

Treća posebno značajna vrsta je krstaš (Aquila heliaca), takođe kritično ugrožen u, koji je zabeležen u preletu na velikom broju tačaka osmatranja, u različitim mesecima. Nema naznaka da se ova vrsta gnezdila u blizini obuhvata vetroparka. Poznato je i da se krstaši polako vraćaju na nekadašnja staništa, te da veliki broj mladih i polno nezrelih jedinki posećuje delove srednjeg i južnog Banata. Četvrta bitna vrsta je orao kliktaš (Clanga pomarina) koja je zabeležena u tri navrata. U Srbiji ima status kritično ugrožene vrste.

Na području je utvrđeno i risustvo tekunice. Ova ugrožena, retka i strogo zaštićena vrsta pronađena je na tri prostorno odvojena staništa. Ukupna populacija broji više od 200 jedinki.

Podnet niz primedbi

Ekološki pokret "Padina" podneo je niz primedbi na ovaj plan i procenu uticaja, tvrdeći da dokumentacija ima "brojne nedostatke i nelogičnosti".

Kako navode, vetrenjače će biti udaljene od Kovačice samo 0,33 kilometra.

"Nigde nije navedeno koja je dozvoljena udaljenost i kojim je to zakonom, uredbom, pravilnikom ili uslovom određeno. Praksa je da se vetrenjače ovakve visine, nalaze u moru ili pored mora, eventualno u pustinji, gde nema naselja, u nekim zemljama se ove veličine vetrenjača svrstavaju još u eksperimentalne", piše u dopisu ovog pokreta koji je dostavljen 021.rs.

Osim toga, oni oštro kritikuju to što se vetroelektrana planira na "najplodnijem poljoprivrednom zemljištu Južnog banata". Kako kažu, nije urađeno nikakvo ispitivanje uticaja na poljoprivredno zemljište i prinose gajenih biljaka.

Kako dodaju, u Planu područja posebne namene koji obuhvata skoro 85 odsto širokih puteva, zabranjeno je podizanje vetrozaštitnih pojaseva i sađenje bilo kakvog drveća, koji bi inače mogli znatno da smanje uticaj eolske erozije, odnosno raznošenje humusnog sloja zemlje vetrom i tako smanje opadanje kvaliteta zemljišta.

"U ovom delu Banata vetar godišnje odnese od 0,9 do 2 tone plodne zemlje po hektaru", ističe ovaj ekološki pokret.

Oštro kritikuju i izmeštanje radarskog centra na zaštićeni Gudurički vrh na Vršačkim planinama.

Ekološki pokret "Padina" kao problematično navodi i povećanje nivoa buke koja će najviše uticati na stanovnike Kovačice, ali i na divlji svet.

Oni smatraju da ovoj investiciji nedostaje i transparentnost.

"Javna prezentacija za ovaj vetropark je bila održana samo u opštini Alibunar iako se projekat samo jednom trećinom prostire u ovoj opštini, dok se u opštini Kovačica na čijem se području planira veći deo elektrane, uopšte nije organizovala prezentacija. U Alibunaru je najveći do sada planiran vetropark u Srbiji predstavljen u maloj sali opštine, sa 19 sedišta u jutarnjim časovima sredinom radne nedelje, što smatramo nedopustivim i namerno organizovanim na takav način kako bi zainteresovani odustali od dolaska. Na samoj prezentaciji nijedan adekvatan odgovor, zainteresovani nisu dobili od strane prisutnih lica Zavoda za urbanizam Vojvodine. Na pitanja prisutnih nije bilo ni jednog konkretnog odgovora dok je prisutni investitor dva sata proveo u sali sa ljutim poljoprivrednicima a da se nije predstavio, te mnogi u sali nisu ni znali da je investitor prisutan", objašnjavaju iz Ekološkog pokreta "Padina".

Procenjeno je da je bar 200 sličnih primedbi stiglo na ovaj Plan.

Ko planira vetroparkove?

Podsetimo da je Skupština Vojvodine krajem 2024. godine donela odluku o izmeni plana Vršačkih planina, upravo kako bi se stvorili uslovi za izradu radara na Guduričkom vrhu, a da je sredstva za izradu izmene plana obezbedilo privredno društvo "Wind park Samoš" iz Novog Sada.

Isti investitor finansirao je i izmene plana za područje Fruške gore kako bi gradio objekat na lokaciji Pavlasov Čot.

Firma "Wind Park Samoš", koja finansira promenu plana i stratešku procenu, bavi se investiranjem u vetroelektrane, uglavnom na području Vojvodine. Prvu vetroelektranu izgradili su u Alibunaru.

Preko vlasnika Lazara Lazendića i njegovih poslovnih i porodičnih veza, firma je povezana sa više kompanija koje se bave sličnom delatnošću, uključujući i "Windvision Development" iz Beograda.

U vreme dolaska u Srbiju, 2010. godine, "Windvision" je bio holandsko-belgijski investitor. U 2021. godini, kompaniji se priključuju Norvežani, "Emergy AS", specijalizovani za razvoj elektrana koje koriste obnovljive izvore energije na nerazvijenim tržištima, kao što su Kina i Rusija. Danas, većinski udeo u toj kompaniji ima Lazendić.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Balansiranje

10.10.2025 • 21:03

Sve je to okej, ali sa sadasnjih 500 MW i sa ova tri projekta mi cemo dostici skoro 2 GW vetrokapaciteta.
Sa planiranim solarima oko 4 GW.
Sve je to okej, ali to treba u mrezi izbalansirati. A nigde ne vidim balansne kapacitete

0 0 0
Kosta

27.08.2025 • 13:10

Vetrenjače iz mora

“Vetroparkovi se postavljaju na moru i eventualno pustinjam”- istina, ono sto gledamo hiljade vetrenjača pored autoputa u Madjarskoj i Austriji viri iz Panonskog mora, a možda i iz pustinje Sahara.

12 4 +8
Aleksandar

27.08.2025 • 13:10

Interesantno

Interesantno je da nemci koji "žele da grade vetroparkove" u istoj toj Nemačkoj ne mogu tako lako da ih postave.... A da, mi imamo ljude od 50 godina koji žele da uče, a nisu Osnovnu školu završili kako treba... Eeee, pa ti odlučuju....

25 22 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.