Plan za vetropark kod Kovačice: Zaštićene vrste, poljoprivreda i buka
Danas se održava prva od tri javne sednice Komisije za javni uvid u okviru javne prezentacije Prostornog plana i procene uticaja na životnu sredinu izgradnje vetroelektrane "Samoš".
Foto: 021.rs
Sednice se održavaju u sredu, četvrtak i petak, od 13 do 19 časova u amfiteatru Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Radničkoj ulici.
Vetroelektrana trebalo bi da se gradi na teritoriji opština Alibunar i Kovačica, na kvalitetnom poljoprivrednom zemljištu.
Ova investicija se gradi u neposrednom geografskom i infrastrukturnom kontekstu sa dva postojeća, odnosno planirana vetroprojekta – vetroparkom Kovačica i kompleksom vetroparka Crepaja.
Planirani vetropark "Samoš" predstavlja objekat veoma velikog obima – 142 turbine sa očekivanom ukupnom snagom 923 MW, što ga čini najvećim projektom ove vrste u Srbiji.
Prostorno se naslanja na teritoriju obuhvata vetroparka Kovačica, pri čemu je minimalna vazdušna udaljenost između najbližih turbina ova dva sistema oko 4,2 km, a prema obuhvatu projekta Crepaja oko 5,5 km.
Pročitaj još
Zbog svega toga, kako se navodi u dokumentaciji, postoji rizik od kontinualnog pojasnog razvoja vetroelektrana u pravcu severozapad–jugoistok, što uslovljava potrebu za analizom uticaja na fragmentaciju poljoprivrednih površina i prostorne celine.
Uzimajući u obzir ukupno planiranih preko 210 turbina na području do 30 km u prečniku, kao i znatne visine rotora i energetsku povezanost sistema, može se zaključiti da je kumulativni uticaj na više komponenti životne sredine značajan.
Povećan broj rotirajućih struktura visine preko 200 m predstavlja visok rizik za ptice, posebno tokom perioda migracija i gnežđenja.
Koje vrste se nalaze na ovom području?
U obuhvatu Prostornog plana nalaze se staništa strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja.
Identifikovane su prostorne celine od visokog značaja za aktivnosti slepih miševa, koje bi mogle biti ugrožene ukoliko se vetroagregati postave na neprimerenim lokacijama.
Tokom 12 meseci monitoringa potvrđeno je prisustvo čak 41 vrste ptica. Značajno je napomenuti da je tokom monitoringa redovno beleženo prisustvo posebno važne vrste, stepskog sokola (Falco cherrug) na celom obuhvatu istraživanog prostora. Stepski soko u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste.
Takođe, vrsta koja je zabeležena u više navrata tokom jednogodišnjeg monitoringa je sivi soko (Falco peregrinus). Ovaj krupni soko kao gnezdarica u Srbiji ima status ugrožene vrste.
Treća posebno značajna vrsta je krstaš (Aquila heliaca), takođe kritično ugrožen u, koji je zabeležen u preletu na velikom broju tačaka osmatranja, u različitim mesecima. Nema naznaka da se ova vrsta gnezdila u blizini obuhvata vetroparka. Poznato je i da se krstaši polako vraćaju na nekadašnja staništa, te da veliki broj mladih i polno nezrelih jedinki posećuje delove srednjeg i južnog Banata. Četvrta bitna vrsta je orao kliktaš (Clanga pomarina) koja je zabeležena u tri navrata. U Srbiji ima status kritično ugrožene vrste.
Na području je utvrđeno i risustvo tekunice. Ova ugrožena, retka i strogo zaštićena vrsta pronađena je na tri prostorno odvojena staništa. Ukupna populacija broji više od 200 jedinki.
Podnet niz primedbi
Ekološki pokret "Padina" podneo je niz primedbi na ovaj plan i procenu uticaja, tvrdeći da dokumentacija ima "brojne nedostatke i nelogičnosti".
Kako navode, vetrenjače će biti udaljene od Kovačice samo 0,33 kilometra.
"Nigde nije navedeno koja je dozvoljena udaljenost i kojim je to zakonom, uredbom, pravilnikom ili uslovom određeno. Praksa je da se vetrenjače ovakve visine, nalaze u moru ili pored mora, eventualno u pustinji, gde nema naselja, u nekim zemljama se ove veličine vetrenjača svrstavaju još u eksperimentalne", piše u dopisu ovog pokreta koji je dostavljen 021.rs.
Osim toga, oni oštro kritikuju to što se vetroelektrana planira na "najplodnijem poljoprivrednom zemljištu Južnog banata". Kako kažu, nije urađeno nikakvo ispitivanje uticaja na poljoprivredno zemljište i prinose gajenih biljaka.
Kako dodaju, u Planu područja posebne namene koji obuhvata skoro 85 odsto širokih puteva, zabranjeno je podizanje vetrozaštitnih pojaseva i sađenje bilo kakvog drveća, koji bi inače mogli znatno da smanje uticaj eolske erozije, odnosno raznošenje humusnog sloja zemlje vetrom i tako smanje opadanje kvaliteta zemljišta.
"U ovom delu Banata vetar godišnje odnese od 0,9 do 2 tone plodne zemlje po hektaru", ističe ovaj ekološki pokret.
Oštro kritikuju i izmeštanje radarskog centra na zaštićeni Gudurički vrh na Vršačkim planinama.
Ekološki pokret "Padina" kao problematično navodi i povećanje nivoa buke koja će najviše uticati na stanovnike Kovačice, ali i na divlji svet.
Oni smatraju da ovoj investiciji nedostaje i transparentnost.
"Javna prezentacija za ovaj vetropark je bila održana samo u opštini Alibunar iako se projekat samo jednom trećinom prostire u ovoj opštini, dok se u opštini Kovačica na čijem se području planira veći deo elektrane, uopšte nije organizovala prezentacija. U Alibunaru je najveći do sada planiran vetropark u Srbiji predstavljen u maloj sali opštine, sa 19 sedišta u jutarnjim časovima sredinom radne nedelje, što smatramo nedopustivim i namerno organizovanim na takav način kako bi zainteresovani odustali od dolaska. Na samoj prezentaciji nijedan adekvatan odgovor, zainteresovani nisu dobili od strane prisutnih lica Zavoda za urbanizam Vojvodine. Na pitanja prisutnih nije bilo ni jednog konkretnog odgovora dok je prisutni investitor dva sata proveo u sali sa ljutim poljoprivrednicima a da se nije predstavio, te mnogi u sali nisu ni znali da je investitor prisutan", objašnjavaju iz Ekološkog pokreta "Padina".
Procenjeno je da je bar 200 sličnih primedbi stiglo na ovaj Plan.
Ko planira vetroparkove?
Podsetimo da je Skupština Vojvodine krajem 2024. godine donela odluku o izmeni plana Vršačkih planina, upravo kako bi se stvorili uslovi za izradu radara na Guduričkom vrhu, a da je sredstva za izradu izmene plana obezbedilo privredno društvo "Wind park Samoš" iz Novog Sada.
Isti investitor finansirao je i izmene plana za područje Fruške gore kako bi gradio objekat na lokaciji Pavlasov Čot.
Firma "Wind Park Samoš", koja finansira promenu plana i stratešku procenu, bavi se investiranjem u vetroelektrane, uglavnom na području Vojvodine. Prvu vetroelektranu izgradili su u Alibunaru.
Preko vlasnika Lazara Lazendića i njegovih poslovnih i porodičnih veza, firma je povezana sa više kompanija koje se bave sličnom delatnošću, uključujući i "Windvision Development" iz Beograda.
U vreme dolaska u Srbiju, 2010. godine, "Windvision" je bio holandsko-belgijski investitor. U 2021. godini, kompaniji se priključuju Norvežani, "Emergy AS", specijalizovani za razvoj elektrana koje koriste obnovljive izvore energije na nerazvijenim tržištima, kao što su Kina i Rusija. Danas, većinski udeo u toj kompaniji ima Lazendić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Petak u Novom Sadu: Temperatura do 21 stepen, kulturni događaji i novi radovi
12.11.2026.•
1
Još jedan kraj radne nedelje je pred nama, očekuju nas novi kulturni događaji, a ovog puta bez najavljenih isključenja struje ili vode.
"Drakon" Pozorišta mladih osvojio četiri nagrade u Zrenjaninu
12.11.2026.•
1
Predstava "Drakon" novosadskog Pozorišta mladih osvojila je četiri priznanja na 74. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u Zrenjaninu.
Nastavlja se izgradnja kanalizacije u Veterniku
12.11.2026.•
0
Dodeljen je ugovor za novu fazu izgradnje magistralnog vodovoda u Ulici Dragoslava Srejovića, u Veterniku.
RTV i Skupština Vojvodine o prekidu prenosa sednica: Biće predložen novi model izveštavanja
12.11.2026.•
1
Predstavnici Skupštine Vojvodine i Radio-televizije Vojvodine (RTV) razgovarali su danas o prekidu višedecenijske prakse direktnog prenosa sednica pokrajinskog parlamenta na Prvom programu RTV-a.
Nakon rušenja plafona u učionici u Kovilju: Deca na onlajn nastavi, čeka se nalaz o stanju zgrade
12.11.2026.•
9
Više od mesec dana nakon što je u jednoj učionici OŠ "Laza Kostić" u Kovilju otpao deo plafona i povredio jednog učenika, nastava u ovom objektu se ne odvija.
Jelena Kleut: RTS i RTV neće vratiti poverenje građana samo smenom direktora i urednika
12.11.2026.•
18
Javni servisi su tokom prethodnih 14 godina sistematski urušavali poverenje građana, a za promenu nije dovoljna samo smena direktora i urednika, već je potrebna dubinska transformacija, kaže za 021.rs Jelena Kleut.
Pokrajinska vlada: Službena putovanja Maje Gojković organizovana u skladu sa propisima
12.11.2026.•
56
Pokrajinska vlada odbacila je kao netačne tvrdnje Zborova Novog Sada da su službena putovanja delegacija predvođenih predsednicom Pokrajinske vlade Majom Gojković plaćana i po nekoliko puta više od stvarnih cena.
Svi studenti koji su konkurisali dobili mesto u domovima u Novom Sadu, Somboru i Zrenjaninu
12.11.2026.•
0
Svi studenti starijih godina osnovnih, integrisanih, master i doktorskih studija koji su konkurisali za smeštaj u studentskim domovima za akademsku 2026/2027. godinu ostvarili su pravo na dom.
Nestala umetnička slika iz Banovine: Tužilaštvo čeka izveštaj policije
12.11.2026.•
18
Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu izdalo je naloge za preduzimanje konkretnih mera i radnji kako bi se utvrdile sve okolnosti nestanka umetničke slike iz zgrade Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine.
U petak natprosečno toplo za ovo doba godine i vetrovito
12.11.2026.•
0
U Novom Sadu će u petak biti natprosečno toplo za ovo doba godine i vetrovito.
Dekani novosadskih fakulteta pružili podršku dekanu Akademije umetnosti Zoranu Krajišniku
12.11.2026.•
17
Dekani četiri fakulteta Univerziteta u Novom Sadu pružili su podršku dekanu Akademije umetnosti Zoranu Krajišniku, nakon što su studenti u blokadi zatražili njegovu ostavku.
Novi štrajk u BioSensu: Podrška inicijativi za smenu Madića, traži se smena direktorke
12.11.2026.•
2
Sindikat BioSens organizuje novi štrajk upozorenja u četvrtak, 12. novembra, u 13 časova, zbog nastavka krize upravljanja Institutom i izostanka odgovarajuće reakcije nadležnih organa.
Pasterov zavod: Direktorka zaposlila sina svog partnera, brojni problemi u ustanovi
12.11.2026.•
28
Pasterov zavod, nacionalna referentna ustanova za besnilo, nalazi se u veoma teškoj situaciji, svedoči za 021.rs bivši direktor Dušan Lalošević.
Hotel Radisson Blu stiže u Novi Sad
12.11.2026.•
16
Radisson Blu Hotel Novi Sad biće otvoren u 2027. godini.
FOTO: Šta se prodaje u Novom Sadu - od garsonjera do lokala
12.11.2026.•
0
Ukoliko ste u potrazi za nekretninama, za život, izdavanje ili posao, imamo nekoliko predloga za vas.
Narušeno zdravlje vladike Irineja Bulovića, SPC pozvala na molitvu
12.11.2026.•
28
Narušeno je zdravlje vladike Irineja Bulovića.
Hapšenje u Novom Sadu zbog projekata: Oštetio budžet za 2,7 miliona
12.11.2026.•
20
Zastupnik novosadskog udruženja građana "Signum" uhapšen je zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica.
Uhapšene dve osobe iz novosadske firme, isplaćivali milione za fiktivne radove
12.11.2026.•
23
Dve osobe iz novosadske firme uhapšene su zbog sumnje da za poresku prevaru, utaju poreza i pranje novca.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 28 beba
12.11.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 28 beba.
Danas toplo, povremeno kiša
12.11.2026.•
0
U Novom Sadu će danas biti pretežno oblačno i osetno toplije, povremeno sa kišom.
Zborovi Novog Sada: Maja Gojković za službena putovanja trošila i po tri puta više od stvarnih cena
11.11.2026.•
49
Zborovi građana Novog Sada saopštili su danas da je predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković na službena putovanja trošila sume koje su i po nekoliko puta veće od stvarnih cena smeštaja, prevoza i drugih troškova.
Komentari 6
Balansiranje
Sa planiranim solarima oko 4 GW.
Sve je to okej, ali to treba u mrezi izbalansirati. A nigde ne vidim balansne kapacitete
Kosta
Aleksandar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar