Struja najjeftinija u regionu, ali i građani najsiromašniji

U tome se slažu i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, kao i domaći stručnjaci, pa nema sumnje da će struja i ubuduće morati da poskupljuje. Jedino je pitanje za koliko.

Prema tvrdnjama ministra energetike Aleksandra Antića, MMF je tražio duplo veće povećanje cene električne energije od 1. oktobra od onog koji je na kraju odobrila Vlada. Činjenica je da je struja u Srbiji najjeftinija u regionu. Primera radi, u Albaniji je struja za 18,7 odsto skuplja nego u Srbiji, u Bosni i Hercegovini za 20 odsto, u Makedoniji za 21 odsto, Bugarskoj 38,7 odsto, u Crnoj Gori, 43,2 odsto, a Hrvatskoj čak 90,1 odsto.

"S punim pravom se može konstatovati da cena struje za domaćinstva nije realna, odnosno da ne ispunjava tržišne principe. Realna cena struje bi u ovom trenutku trebalo da iznosi sedam evro centi po kilovat satu odnosno 8,6 dinara. Samo ta cena EPS-u omogućava održavanje sistema i određena sredstva potrebna za poslovanje preduzeća. Svaka niža cena od te EPS-u to ne garantuje", kaže za Danas Slobodan Ružić, bivši državni sekretar Ministarstva energetike i direktor kompanije Enerdži sejving grup.

Nakon najnovijeg poskupljenja, koje će građani videti kad im u novembru stignu računi za struju, kilovat sat košta 6,6 dinara, što znači da je cena struje niža za čak 30,3 odsto od realne.

Prema Ružićevom mišljenju, hitno treba da se prekine sa praksom u kojoj EPS niskom cenom struje čuva socijalni mir u zemlji.

"Tom preduzeću treba dozvoliti realnu cenu struje kako bi izašlo na 'zelenu granu', dok bi siromašne građane koji nemaju dovoljno novca da plaćaju račune država trebalo da zaštiti na neki drugi način. S obzirom da aktuelna cena struje ne može da pokrije troškove EPS-a, sasvim je izvesno da će cena struje rasti i u narednom periodu", smatra Ružić.

On ističe da je za potrošače mnogo bolje da Vlada Srbije dozvoli EPS-u tržišne cene kako bi se sačuvala proizvodna postrojenja i celokupan sistem tog preduzeća.

"Dok MMF traži povećanje struje kako bi se punio budžet Srbije i vraćali krediti, ja govorim o tome da ne postoji realna cena električne energije sa stanovišta održavanja sistema EPS-a. Najgora mogućnost koja može da zadesi EPS i potrošače je da se njegov sistem uruši, obavi loša privatizacija posle koje će sigurno skočiti cena struje. Za potrošače je mnogo bolje da to bude postepeno i u manjim procentima nego da u slučaju privatizacije odjednom ta suma skoči za recimo 50 odsto", kaže Ružić.

U izveštaju nakon prethodne posete misije MMF-a Srbiji, Fond je konstatovao da će poslednje povećanje cene pomoći da EPS suzi disparitet između cene struje na domaćem u odnosu na regionalna tržišta.

Ali i sa ovom cenom, EPS ima najnižu cenu u čitavom regionu. U planu finansijske konsolidacije ovog preduzeća, koji je Vlada Srbije usvojila prošle godine, navodi se da će ukoliko EPS ne bude povećavao cenu struje i ne bude smanjivao izdatke za plate, to do 2019. godine državu koštati čak dve milijarde evra. Istim dokumentom EPS se zato obavezao da troškove za zaposlene smanji za 15 odsto, a prvi korak u tom pravcu trebalo bi da bude otpuštanje i prirodni odliv bar 1.000 ljudi do kraja ove godine, uz dalje smanjenje ljudstva i u narednim godinama. Ako EPS ne bude sproveo ovaj plan, odnosno ako ne bude otpuštao ljude ili ne bude smanjivao njihove plate, jasno je da će ceh morati da plate građani kroz još skuplju struju.

Uprkos tome, Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, smatra da država ne bi trebalo da diže cenu električne energije, već da nađe druge načine kako bi EPS punio svoj budžet.

"Diskutabilno je da su cene električne energije u Srbiji niske. Primera radi, neke kompanije koje posluju u Srbiji uvoze struju iz inostranstva. Ako je struja kod nas zaista toliko jeftina, zašto onda te kompanije ne kupuju EPS-ovu struju. Takođe, nedavno je EPS izašao u javnost sa zvaničnim podatkom da je u prvih šest meseci prihodovao 13,1 milijardu dinara. Dakle postoje i drugi načini da EPS ostvari zaradu, a ne samo da se podigne cena struje. Kada je reč o tome, mora se voditi računa o platežnim mogućnostima građana Srbije, čije su zarade daleko manje od evropskog proseka", ističe Vuletić za Danas.

On naglašava da bi umesto poskupljenja struje, država trebalo da omogući EPS-u da poveća naplatu potraživanja.

"Potpuno je nedopustivo da ljudi koji imaju novca kao i neke firme ne plaćaju račune za struju. Na taj način se zakida EPS kao državno preduzeće i nadležni su dužni da mu omoguće naplatu čime bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje tog preduzeća", zaključuje Vuletić.

Cena niska, ali EPS ipak ima profit

"Aktuelna maloprodajna cena struje za domaćinstva u Srbiji nije tržišna, međutim i pored toga obezbeđuje dovoljno sredstava Elektroprivredi Srbije da održava svoje proizvodne sisteme, ali i da ostvaruje profit. S druge strane, u datom trenutku ne bi moglo da se iznese u javnost u kom procentu je ona manja od realne jer to zavisi od više faktora. Jedan od ključnih faktora je i aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Oni zasad ne izlaze u javnost sa tim ciframa pa je onda teško reći koliko bi zaista u Srbiji struja trebalo da košta", tvrdi izvor Danasa iz Agencije za energetiku.