Na današnji dan pre 25 godina ostavku je podneo Ante Marković, reformista i 31. i praktično poslednji premijer Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Kada je u martu 1989. preuzeo poziciju predsednika SIV-a (savezne vlade) Ante Marković se suočio sa teškom situacijom. Jugoslavija se raspadala, nacionalizam je bujao, a ekonomija bila među najgorima u Evropi. Imala je jednu od najvećih inflacija i najnižih produktivnosti.
I SIV pod predsedništvom Branka Mikulića uvideo je da se u ekonomiji mora učiniti radikalan potez, ali je tek Marković pokazao odlučnost da to učini. Krenuo je u tranziciju.
Od marta do decembra 1989. godine, SIV je predložio, a savezna Skupština usvojila, niz reformskih zakona. Omogućeno je otvaranje tržišta novca, kapitala i radne snage. Sprovedena je deregulacija i u oktobru 1989. godine oko 90 odsto uvoza je liberalizovano.
Marković je znao da će tranzicija doneti i negativne efekte. Smatrao je da će zbog liberalizacije oko 20 odsto radne snage ostati bez posla, ali da će njegova vlada uraditi kvalitetan socijalni program. Za to i za nove investicije bila je neophodna pomoć najvećih svetskih kreditora i političkih faktora. Zbog toga je početkom oktobra 1989. posetio SAD.
Partnerima je objasnio da je cilj njegove vlade deregulacija tržišta, pluralizam vlasništva, zaštita čovekove ličnosti i sloboda. Od predsednika Buša je tražio da podstakne američke investitore da ulažu u Jugoslaviju, što je Buš podržao.
Pregovarači iz MMF-a su insistirali na sprovođenju antiinflatornog programa, strukturnom ekonomskom prilagođavanju, zaustavljanju javne potrošnje i održavanju realnog kursa dinara i realnih kamatnih stopa. MMF je obećao da će, ukoliko se sprovedu ove reforme, odobriti kredit Jugoslaviji. Ohrabren rezultatima, Marković je 18. decembra 1989. Skupštini Jugoslavije podneo ekspoze u kojem je naveo pravce ekonomske i političke reforme i mehanizme kojima će to ostvariti.
Apelovao je na političare da se okanu nacionalizma i da gledaju u budućnost. Na kraju svog ekspozea u Skupštini je izjavio: "Danas su čitavi regioni – čija je istorija bogata međusobnim ratovima i razaranjima – u zajednici bogatih i civiliziranih naroda koji se ne odriču svoje istorije i svojih posebnosti, ali žive zajedno, zajednički okrenuti budućnosti, prednostima ekonomskog povezivanja i kulturnog prožimanja".
"Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope", izgovorio je tada i ove proročanske reči, upozoravajući nadiruće lidere nacionalističkih pokreta u Srbiji, Hrvatskoj i BiH - Slobodana Miloševića, Franju Tuđmana i Aliju Izetbegovića - na moguće posledice njihovih politika.
Samo dve godine kasnije, sabotiran od istih vođa koje je upozoravao, vratio je mandat. Građani su glasali za mračne ideologije umesto za evropski program. Marković je hteo da uvede evropske vrednosti. Zbog toga su ga 1990. godine udruženi komunisti i četnici u Crnoj Gori nazvali ustašom.
Vratio je mandat građanima Jugoslavije 20. decembra 1991. na konferenciji za štampu, rekavši da ne postoji više nijedan državni organ u Jugoslaviji kome bi se mogla podneti ostavka.
Ostaće upamćen kao lider koji je odbacio zahteve da se obezbedi ratni budžet."Ja sam uvek dosledno bio za demokratiju, mir, a protiv rata. Stoga je za mene neprihvatljivo predložiti ratni budžet i ja to ne mogu i neću napraviti", izjavio je obrazlažući ostavku.
Bio je svedok optužbe na suđenju Slobodanu Miloševića u Haškom tribunalu. Umro je 28. novembra 2011. godine u Zagrebu, u 88. godini života.
Kada je covek davao ostavku bio sam potpuno apolitican. 29 godina studirao si radis, sport ,muzika ,umetnost ,druzenje . Umesto svadbe odvedose me na neko ratiste , da branim ne znam sta i vrlo brzo stiglo je treznjenje, Propast banaka u kojima drzite para donelo je polovicne gubitke jer ipak je neka drzava stajala iza njih. U svakom slucaju oni koji su oterali Markovica napravili su Jezdu , Dafinu i kreirali ovu ubogu zemlju koja se ni po cemu ne moze porediti sa onom iz sedamdesetih ili osamdesetih. Cak i gledajuci prostore uokvirene sadasnjom Srbijom tu je bilo mnogo vise pozitivne energije, prosperiteta ,pravih uzora , stvarnih vrednosti nego u ovoj u svakom pogledu razorenoj zemlji.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Glumcu Sergeju Trifunoviću, koji je u četvrtak uveče uhapšen zbog sumnje da je posedovao drogu, posle saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, ukinuto je zadržavanje.
Predsednik stranke Srbija centar, Zdravko Ponoš, odbio je današnju ponudu predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić o nastavku dijaloga o izbornim uslovima.
Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio je da će ta stranka na beogradskim izborima nastupiti sa Novom Srbijom Velimira Ilića i pokretom "Živim za Srbiju" Jovane Stojković.
Stranka Novo lice Srbije (NSL) saopštila je da će učestvovati na lokalnim izborima jer Srbija nema ni snage ni vremena da se novim bojkotom vraća u 2020. godinu.
Predlogom izmena Zakona o lokalnim izborima, koji je danas upućen u skupštinsku proceduru, predviđeno je da se rok za najranije raspisivanje lokalnih izbora pomeri sa sadašnjih 120 na 150 dana.
Pokret za preokret saopštio je da je doneo odluku da ne učestvuje na beogradskim izborima zakazanim za 2. jun, jer smatraju da to"nisu izbori, već pokušaj da se zamaskira krađa sa decembarskih.
Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović izjavio je danas da će ta stranka izaći na izbore sa strankama koje su se opredelile da izađu na birališta.
Opozicija je morala da donese zajedničku odluku i ako je većina bila za izlazak na izbore i ostale stranke su morale da se usaglase, rekao je advokat Borivoje Borović.
Beogradski odbor stranke Zajedno saopštio je da će danas doneti odluku o istupanju iz te stranke, uz osporavanje odluke da se ne izađe na nove beogradske izbore 2. juna.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon sastanka sa pomoćnikom sekretara Stejt departmenta Džejmsom O'Brajanom, da su oko malo čega bili saglasni kada su u pitanju Kosovo i Srebrenica.
Stranka Zajedno sinoć na stranačkim organima donela je odluku da isključi iz stranke Đorđa Miketića nakon njegove odluke da će gradski odbor te stranke izaći na beogradske izbore.
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson, govoreći o rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici, kaže da termin "genocid" ni u kom slučaju ne znači kolektivnu odgovornost srpskog naroda.
Predsednik SPS Ivica Dačić izjavio je da će danas razgovarati sa predsednikom SNS Milošem Vučevićem da te stranke, uz nove beogradske, izađu zajedno i na preostale lokalne izbore.
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je da iskreno veruje da je vlast u problemu ako opozicija ne bude učestvovala na beogradskim izborima, raspisanim za 2. jun.
Timu Prve kragujevačke gimnazije "Lego Musketari" za odlazak na svetsko robotičarsko takmičenje na Floridi u SAD potrebno je više od tri i po miliona dinara.
Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta navodi da je na sastanku koalicije "Srbija protiv nasilja" utvrđen većinski stav da se učestvuje na beogradskim i lokalnim izborima.
.jpg "Šta se očekuje izmenama Zakona o lokalnim izborima u ponedeljak koje najavljuje Brnabić?")
Komentari 23
dobrotvorka
Kiklop
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar