Menu 021

Može li Srbija da spreči prodaju zemlje strancima?

Srbiji nije ostalo mnogo vremena, ni manevarskog prostora, da proba da preokrene odredbu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU koji nalaže da od 1. septembra ove godine dozvolimo prodaju zemlje strancima.
Info 08.01.2017. | 07:00 > 05:43
Ministar poljoprivrede ovih dana, ipak, najavljuje da će rešenje biti nađeno.
 
Do 1. septembra Srbija bi u zakonsku odredbu morala da pretoči slovo iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima. Na to su nas još aprila prošle godine upozorili iz OECD-a, pošto je stručna i šira javnost sve više počela da negoduje zbog takve obaveze, tražeći da se popravi šta se popraviti može. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je pre dve nedelje najavio da će rešenje biti nađeno.
 
"Nećemo menjati Ustav kao Mađari da bi sprečili strance da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali ćemo zaštititi svoj državni interes", rekao je Nedimović, gostujući na Poljoprivrednom fakultetu. Kako ćemo to isposlovati nije bliže objasnio, ali nema sumnje da mu je pripalo da vadi kestenje iz vatre. Prethodna vlast demokrata je "ispregovarala" SSP tako da je to više ličilo na sistem uzmi ili ostavi. Tako će, ako se ništa ne promeni, Srbija biti jedina država koja će pre prijema u EU, za koji ne znamo kada će i da li će ga i biti, morati da omogući prodaju svoje zemlje strancima, piše Sputnik.
 
Pojedine zemlje zadržale su moratorijum na takvu prodaju zemljišta i posle ulaska u Uniju. U Slovačkoj je prvobitni sedmogodišnji moratorijum produžen za još četiri godine, a u Poljskoj je devetogodišnji prelazni period produžen za još tri godine, od ulaska u EU. Hrvatska se izborila za to da poljoprivredno zemljište neće morati da prodaje do 2020. godine, sedam godina po ulasku u EU. Mađarska je bila najradikalnija, odlučivši da Ustavom trajno zabrani stranim državljanima da kupuju obradivo zemljište, pošto joj je prethodno isticao jedanaestogodišnji moratorijum na prodaju zemlje. 
 
Slovenija je u propise ugradila nekoliko ograničenja za sticanje prava nad zemljištem. Kupac, na primer, mora da bude državljanin ove zemlje najmanje pet godina. Prednost pri kupovini imaju vlasnici susednih parcela, kao i mladi poljoprivrednici koji formiraju novo gazdinstvo ili proširuju postojeće posede, kao i ljudi koji već imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva. U Estoniji, sa druge strane, stranci bez ograničenja mogu da kupe samo do 10 hektara zemlje. Nisu, međutim, samo nove članice EU, koje su deo Unije postale u poslednjih 10 do 15 godina, odlučile da zaštite svoje poljoprivredno zemljište od prodaje strancima. U Danskoj, na primer, ne možete postati vlasnik zemlje ako nemate određeno obrazovanje i dokaz da na seoskom imanju živite 25 godina bez prekida. Uz to, maksimalna površina zemljišta u vlasništvu je 300 hektara, uz obavezu da vlasnici farme žive na tom gazdinstvu.
 
 
Po oceni agroekonomskih analitičara Miladina Ševarlića i Milana Prostrana za portal Sputnik, Srbija ne treba da "izmišlja toplu vodu", već samo da primeni ono što su drugi već uradili. Ševarlić smatra da Srbija treba da primeni model Mađarske, a Prostran predlaže da se uvedu ograničenja prema kojem bi zemljište moglo da bude prodato strancu koji već 15 godina živi u Srbiji, da se 10 godina profesionalno bavi poljoprivredom, a da se istovremeno ograniči i veličina poseda koju bi mogao da kupi. On, međutim, nije propustio da primeti da su nam ruke vezane jer smo to sa Briselom vrlo loše ispregovarali, dok su gotovo sve druge zemlje izdejstvovale moratorijum, odnosno zabranu prodaje zemljišta u određenom periodu nakon pristupanja EU. 
 
Prostran je svojevremeno primetio da bi prodaja poljoprivrednog zemljišta značila i gubitak suvereniteta, a Ševarlić da odredba o prodaji zemljišta praktično znači osvajanje teritorija neoliberalnim konceptom. A taj koncept smo već iskusili praktično dozvolivši strancima da kupovinom firmi dođu u posed naših oranica. 
 
I bez realizacije SSP-a. Kupovinom ovdašnjih preduzeća, mahom iz oblasti agrara, u ruke stranaca je do sada otišlo i oko 18.000 hektara naših oranica. Najviše, oko 10.000 hektara u posedu je irskog "Baltik properti investmentsa". Vlasnik hrvatskog "Agrokora" Ivica Todorić je do skora gazdovao sa oko 5.000 hektara, koje je prodao ovdašnjem veleposedniku, pa je sada najveći hrvatski gazda srpskih njiva Marko Pipunić, vlasnik "Žito grupe" iz Osijeka. On nadomak Odžaka poseduje više od 2.000 hektara. Kompanija iz Mađarske CBA postala je vlasnik oko 2.650 hektara obradivog zemljišta kupovinom "Krivaje" iz istoimenog mesta, kao i još dva gazdinstva u Bajši i Čonoplji.
 
Srbija nije ni pokušala da se odupre zakonitostima liberalnog tržišta, za razliku od Hrvatske koja u svoj "zabran" gotovo da nije pustila nijednu srpsku firmu. O tome najbolje svedoči još sveži slučaj "Čokolinda" i izvinjavanje hrvatske predsednice zbog srpskih čokoladica podeljenih tamošnjoj deci.
Autor: Sputnik/Mira Kankaraš Trklja
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Dubravka
    01.03.2018 20:06
    kupovina vikend kuca
    Tuzno je sto je na neki cudan nacin pola Fruske gore prodat rusima. Ja sam srpkinja iz Bosne i htjela sam da kupim kucu u okolini NOvog Sada. Nakon visemesecnog cekanja da se kuca legalizuje itd, notar odbije da potpise uguvor jer pise da je vikendica i da se nalazi na gradjevinskom zemljistu izvan gradjevinske zone! Da je pisalo stambeni objekat notar bi ovjerio ugovor, kao da je vikend kuca stala ili garaza? Da nije tuzno bilo bi smijesno. NI u banana republikama nema takvih zakona. Ne zelim da kupujem oranice niti da se bavim poljoprivredom. Htjela sam samo da kupim kucicu sa 1000 mq zemlje. U Evropi je presedan i neobjasnjiv pojam vikendica i kako se moze legalizovati objekat. Ako Srbija hoce da udje u Evropu prvo treba da regulise zakon o nekretninama i sta je gradjevinsko zemljiste a sta nije. Na kraju krajeva tragajuci za odgovarajucom kucicom dosla sam do zakljucka da je samo veoma mali procenat kuca iliti vikendica koje su gradjene sa dozvolom. Odustala od kupovine jer je to nemoguca mislija a kao fol Srbija bi trebala da bude moja maticna drzava.Rekli su mi da trazim drzavljanstvo... i isla sam da pitam i dobijem odgovor da moram biti najmanje 3 godine rezident Srbije da bih imala pravo da podnesem zahtjev za drzavljanstvo?? hahhahahaha Ko me jos jednom nazove srpkinjom poslacu ga u ......
  • Slobodan
    12.02.2017 22:36
    Danas u Srbiji postoji veliki broj staračkih domaćinstva gde ljudi više nisu sposobni da se bave poljoprivredom.Deca su im odavno otšla u gradove ili preko granice a oni ako hoće tu zemlju da prodaju prinuđeni su da je poklone domaćim tajkunima ili dobrostojećim meštanima.Na istoku Srbije se danas hektar dobre zemlje može kupiti za smešnih 1000-1500 eura.Neka država zabrani prodaju zemlje strancima ali neka i obezbedi fer cenu za onog ko hoće da proda svoju zemlju.Ovako taj patriotizam opet ide preko grbače onoga ko je najsiromašniji i najslabiji i kome treba sve što jeftinije oduzeti da bi neko drugi imao i više nego što mu je potrebno.Obezbedite fer cenu (svi vi koji sete protiv) ili pustite da slobodno tržište fomira cenu i da i onaj golja može pod stare dane da dođe do nekog novca jer kad treba da plati porez njemu država ne obračunava osnovicu za hektar zemlje 1000-1500 eura nego mnogo više od toga.
  • Jovan2
    08.01.2017 09:59
    Drzava daje vrlo povoljne kredite zasluznim clanovima, da kupe zemljiste, na sebe, verovatno ce biti problem kada prodje grejs period kredita :)
  • Simić
    08.01.2017 07:57
    Prvo restitucija!
    Država Srbija treba najpre restitucijom da vrati poljoprivredno zemljište bivšim vlasnicima ili njihovim naslednicima, a onda da prodaje samo domaćim pravnim ili fizičkim licima.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest