Ima štete, ali i koristi od ledenih dana

Svakako da je izvoznike zaleđeni Dunav onemogućio da plasiraju agrarne viškove prošle, vrlo rodne godine. Procenjuje se da je nakon lanjske sezone za izvoz preostalo 2,2 miliona tona kukuruza, 1,7 miliona tona pšenice, šećera 250 i najmanje po 150 tona soje i suncokreta.

Manja zarada trgovaca

Tolike količine je teško, a i manje racionalno, izvesti isključivo vozom i drumom. Naši kupci su i na južnoj obali Mediterana, pa već godinama preko luke Konstance izvozimo gro ratarskih roba. Zaleđeni Dunav otežao je, u jednom periodu i onemogućio, realizaciju ugovorenih poslova.

Međutim, izvoznici su svakako bili upoznati sa mogućim zimskim nedaćama na rekama i bilo je logično pripremiti i rezervnu varijantu. Tim pre što se, usled niskog vodostaja, plovidba Dunavom od oktobra odvija pod plićim gazom, a tonaža tereta je smanjena na 2.400 tona, povremeno i manje. No, potpuna zaleđenost reke i zabrana plovidbe može da omete pojedine poslove.

Na teškoće se žale i vlasnici benziskih pumpi. Kako je u Srbiji oko 12 odsto potrošenog superbenzina, 30 odsto evrodizela i 55 odsto tečnog naftog gasa iz uvoza, neophodno je kontinuirano uvoziti ove derivate. Zabrana plovidbe je presekla daleko najjeftiniji uvoz rekom, a potrebno je da, nakon što se Dunav otvori za saobraćaj, prođe najmanje deset dana da uvozni derivat stigne do odredišta.

Mada se svaki ozbiljni i odgovorni pumpadžija snabdeo rezervom i ako postoji varijanta da se roba nabavi od domaćeg proizvođača, realna je mogućnost da na pojedinim pumpama ne bude nekog od goriva, ponajpre TNG. Nema razloga da bude veće ili duže nestašice.

Manje mleka, pšenica zaštićena

Hladno vreme je primoralo uzgajivače bilja u plastenicima da dodatno zagrevaju prostor u kome neguju salatu, paradajz, papriku... Nedaća je što neplanirani izdatak može uzgoj toliko opteretiti da postane nerentabilan.

Stočarima je hladnoća umanjila dnevnu produkciju mleka najmanje za 15 odsto, što, takođe, utiče na profitabilnost poslovanja. Sa druge strane, ratari koji su zasejali žito su odahnuli tek kada je sneg pokrio oranice i time pšenicu u najosetljivijoj fazi razvoja zaštitio od izuzetno niskih temperatura.

Manje struje

Nizak vodostaj i zaleđene površine ometaju i proizvodnju struje. Hidroelektrana "Đerdap" još od početka oktobra proizvodi 20 odsto manje struje nego što je uobičajeno; početkom januara usledilo je dodatnih 6,5 odsto umanjenja.

Problema ima i u radu termoeltrane "Nikola Tesla" 2 u Obrenovcu, a ishode iz neobično male zaliha uglja na deponijama, tek 1,05 umesto 1,5 miliona kubika. Po hladnoći je otežano kopanje i dopremanje, pa je tokom ledenih dana manjak gotovo nemoguće nadoknaditi. Blok pet je morao biti isključen, što je dnevni minus od dva i po do tri miliona kilovatsati.

U pitanju su uticaji na poslovanje uslovljeni naglim zahlađenjem i pratećim zaleđivanjem reka, pruga, puteva, deponija. Ipak, reč je premostivim i savladivim problemima, koji, doduše, umanjuju zaradu.

Opasnost od "ledenih poplava"

Daleko krupnije su potencijalne nevolje ukoliko bi smrznuti led počeo da snažnije pritiska stubove mostova, pristaništa, marine. Još veće štete bi bile ukoliko bi se borba sa santama okončala manjim ili većim izlivanjem Dunava, što se dešava kada "čepovi" toliko umanje proticajni profil reke da se voda uzvodno naglo počinje gomilati.

"Čep" kod Dalja je za manje od 36 sati kod Bogojeva uzročio rast nivoa reke od 2,15 metara!

Čuvena je "ledena poplava" 1956. godine, izazvana zastojem toka Dunava na potezu Bezdan - Vukovar. Bilo je poplavljeno oko 50.000 hektara u Hrvatskoj i Srbiji, ali i preko 200.000 hektara u Mađarskoj. Nakon ove poplave naš severni sused je i počeo da gradi sopstvenu flotu ledolomaca. U jednom periodu brojala je čak šesnaest specijalizovanih brodova, većinom na Dunavu, a četiri na Tisi. Kasnije je flota racionalizovana.

Ovakve nevolje se mogu sprečiti jedino koncipiranjem dobrog plana odbrane od leda i još boljom realizacijom posla. Podrazumeva se saradnja sa susedima po dunavskom i vodotokovima drugih međunarodnih reka, Save, Tise, banatskih rečica.

Predator

Nemojmo, međutim, zaboraviti i na korist od ledenih dana. Nije mala, dragocena je i na duži rok neophodna.

Hladna zima uništava mikroorganizme, od virusa do bakterija, sve. Gotovo da nema drugih rešenja za temeljnije suzbijanje napasti modernog doba.

Nedavno je profesor epidemiologije Dragan Delić podsetio da je od 1983. godine do danas otkriveno čak trideset novih mikroorganizama, uzročnika ozbiljnih bolesti ljudima. Još je obimnija produkcija novih biljnih parazita i insekata.

Usled klimatskih poremećaja, mnogi paraziti pomeraju staništa iz toplijih krajeva i dolaze do nas izazivajući pošast pojedinih useva. A hladnoća je najbolji predator ovih mikroorganizaa, time i zaštitnik svih živih bića.