Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To je ocenjeno večeras na tribini "Propast ekonomskog tigra" u Novom Sadu.
Na tribini ispred Ekonomskog fakulteta upozoreno je i na ozbiljne koruptivne mehanizme koji su ugrađeni u naš ekonomski model.
Ekonomiski stručnjak Miodrag Zec je istakao da su strane investicije važne, ali samo u slučaju kada donose znanje i tehnički progres, odnosno ako na kraju proizvodnog procesa postoji proizvod koji se izvozi.
"Ključni problem što nismo znali šta hoćemo, pa se Srbija opredelila za model motanja kablova", kazao je Zec.
Kinezima su, kako je rekao "strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali da budemo periferna ekonomija".
Prema njegovim rečima, Srbija je čak i u IT sektoru preuzele "periferne poslove".
Pročitaj još
Profesor ekonomije na beogradskom Filozofskom fakultetu Ognjen Radonjić ocenio je da su u domaćoj ekonomiji prisutni brojni mehanizmi korupcije - od pranja novca, preko utaje poreza i izvlačenja novca "koji se zatim ulaže u kripto-valute".
"To su sve mehanizmi pomoću kojih se izvlače javni resursi radi privatnog bogaćenja organizovane kriminalne grupe na vlasti, njima bliskog biznisa i organizovanog kriminala", rekao je Radonjić.
On je naveo izgradnju brze pruge do granice s Mađarskom za koji tvrdi da je sadržala neke od tih mehanizama.
Ocenio je da se između ostalog i zbog toga 2013. odustalo od prvobitno planiranog korišćenja evropskih fondova.
Kazao je i da je 2009. potpisan međunarodni ugovor sa Kinom u vezi sa infrastrukturnim projektima, u koji je 2013. dodat aneks kojim je dozvoljeno da u projektima nema javnog nadmetanja čime se, kako je rekao, iz celog procesa isključuje transparentnost.
“Naš proračun je bio da bi ta pruga trebalo da košta oko 590 miliona evra, a do sada je isplaćeno 1,25 milijardi evra, što je iznos koji je preko dva i po puta veći”, rekao je on.
Dodao je da je na kraju takav posao rezultirao tragedijom.
Iz dokumentacije objavljene na zahtev studenata, kazao je, između ostalog, videlo se da su u samim ugovorima "bile upisane koruptivne prakse", odnosno kršenje zakona.
Kao primer Radonjić je naveo anekse kojima je, kako tvrdi, ugovarano plaćanje poslova koji su već plaćeni u samom ugovoru, odnosno duplo fakturisanje.
"Vi vidite nešto jako čudno, a to je da Kinezi služe kao protočni bojler - država bira svoje podizvođače, a Kinezi samo isplaćuju finansijska sredstva tim podizvođačima i za to naplaćuju proviziju, što je bilo protivno ugovoru", rekao je Radonjić.
Profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić ocenio je da pozivanje na uspešnost ekonomije navođenjem rasta bruto-društvenog proizvoda (BDP) ne pokazuje stvarno stanje.
"Ako su strane kompanije vlasnici kapitala, onda dohodak od kapitala ide njima i ako se taj porez plati u korumpiranu državu, onda ni od toga nema naročite koristi", kazao je on.
Prema njegovim rečima, tada po jedinici rasta BDP-a postoji neuporedivo manji stepen blagostanja odnosno rasta blagostanja lokalnog stanovništva nego u slučaju kada je domaći rad dobro plaćen.
Šoškić je rekao i da je problem u nesrazmernom rastu BDP-a u evrima koji, kako je naveo, zamagljuje ili skriva realni rast, a to je potkrepio primerom pandemije.
"Te godine kada je statistika sasvim jasno zabeležila pad ekonomske aktivnosti za 0,9 odsto zbog toga što je inflacija bila, mislim 3,6 odsto na godišnjem nivou, mi smo imali rast BDP-a u evrima od 2,5 odsto", kazao je on.
Znači, kako je naveo, "realni pokazatelji statistike kaže pad 0,9, ali kad prikazujete u evrima, to je rast od 2,5 odsto".
Dodao je da čak i korupcija utiče na rast BDP-a i da je Srbija godinu i po dana bila jedina evropska zemlja na "crnoj listi" međunarodne organizacije za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva
05.06.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3: Investicija vredna 2,63 milijarde evra, rok prijave 25. jun
04.06.2026.•
26
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, objavila je eKapija.
EU odložila primenu novih bankarskih pravila do kraja 2029. godine
04.06.2026.•
0
Evropska komisija saopštila je da će za tri godine odložiti primenu novih međunarodnih pravila za obračun tržišnog rizika banaka, kako evropski zajmodavci ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente iz SAD
Manjak u državnoj kasi 99,6 milijardi dinara za četiri meseca, ministarstvo kaže: Bolje od plana
04.06.2026.•
3
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 99,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 86,5 milijardi dinara.
Raste broj milionera u svetu: U Evropi, Luksemburg prednjači
04.06.2026.•
2
Novi izveštaj "World Wealth Report" kompanije "Capgemini" pokazuje da je najveći skok u broju milionera u Evropi u Luksemburgu.
Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom
04.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Paori na udaru klimatskih promena
03.06.2026.•
6
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji bila 9.583 evra po hektaru
03.06.2026.•
1
Republički geodetski zavod saopštio je da je, prema prvom objavljenom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta iznosila 9.583 evra po hektaru.
MOL zatražio dodatnih 30 dana za pregovore o kupovini NIS-a
03.06.2026.•
2
Mađarska kompanija MOL zatražila je danas od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAC dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u.
Demostat: Izmene Zakona o zaštiti potrošača donose i dobre i loše vesti
03.06.2026.•
1
Novi Zakon o zaštiti potrošača, čija će primena početi 1. avgusta, sadrži i dobre i loše vesti za potrošače, navedeno je u analizi Demostata.
Vlasnik Gugla Alfabet prodaje akcije od 80 milijardi dolara kako bi finansirao razvoj AI
03.06.2026.•
1
Kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, saopštila je da planira da prodajom svojih akcija prikupi do 80 milijardi dolara kako bi finansirala ogromna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju (AI).
Gasprom povećao izvoz gasa u Evropu preko Turskog toka na najviši nivo do sada
01.06.2026.•
3
Ruski energetski gigant Gasprom, u odnosu na prethodnu godinu, povećao je izvoz gasa evropskim krakom gasovoda Turski tok za 6,5 odsto.
Izvoz nafte zabranjen do 2. jula
01.06.2026.•
1
Mera zabrane izvoza nafte i naftnih derivata produžena je do 2. jula.
Sirak - sve češće na njivama u Vojvodini
01.06.2026.•
4
Već nekoliko decenija uočljivo su više dnevne temperature u našoj najvećoj žitnici, baš kao i u celom srednjoevropskom regionu.
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
26
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
16
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
25
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vodeći ekonomisti očekuju slabljenje ekonomskog rasta ali ne i recesiju
30.05.2026.•
0
Svetske ekonomske perspektive znatno su pogoršane poslednjih nedelja i većina vodećih ekonomista očekuje slabljenje ekonomskog rasta u narednom periodu, ali ne i globalnu recesiju.
Stopa nezaposlenosti oko devet odsto
30.05.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća je 3,4 odsto u odnosu na april 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Komentari 48
Миша
Pićuka
Ekonomija
Ovo se dešava kada ne čitate pažljivo i pride ni ne znate o čemu govorite. Nebitno je da li je Holandija drugi ili DRUGI najveći izvoznik i koliko od toga prihoduju, niste pročitali i-ili niste razumeli bitan deo da taj sektor u celoj privredi Holandije učestvuje ili ako vam je potrebno velikim slovima UČESTVUJE sa 2%. Mi već sada u tom sektoru imamo više ljudi i dvostruko veći udeo u privredi od te Holandije koja ima tri puta više stanovnika, oni sa manjim brojem ljudi proizvode i prihoduju desetostruko više. Vi ste taj, poštovani, koji priča gluposti!! Imam i ja uzvičnike!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar