Osim cena koje su se značajno razlikovale od trgovca do trgovca, potrošači su se žalili da je među ovim proizvodima bilo dosta prerađevina koje su bile pune vode što se videlo čim se proizvod izvadi iz frižidera.
Profesor Fakulteta za veterinarsku medicinu dr Milan Baltić navodi za "Politiku" da se kod nas sve uglavnom svodi na profit i da ga ne čudi da je na tržištu sve više nekvalitetnih proizvoda.
"Kako raste potražnja za pojedinim vrstama prerađevina, tako i proizvođači pokušavaju da skrate vreme sušenja tih proizvoda i ubrzaju proces. Reč je uglavnom o toplo dimljenim proizvodima poput pečenice, vrata, komadnog mesa, nekih vrsta slanine i stišnjenih šunki. U Srbiji se danas, osim u manjim zanatskim proizvodnjama, gotovo ne koristi postupak suvog soljenja i salamurenja. Umesto toga sve se radi mašinski sa takozvanim injektorima tako što se iglama ubacuju slani rastvori u meso", objašnjava profesor Baltić.
Neki proizvođači u ove rastvore ubacuju i sredstva za vezivanje vode i onda se dešava da takav proizvod posle termičke obrade nema gubitak na težini, nego čak i dobija na njoj. Kod ovakvih prerađevina kupci primećuju da su prilikom sečenja vlažni i da iz njih curi voda.
"To je danas uobičajen tehnološki postupak i ovakva praksa se ne bi mogla prekinuti bez ozbiljne promene pravilnika i uvođenja novih parametara koji bi predvideli drugačiji odnos proteina i mesa ili mesa i masti prema proteinima", dodaje Baltić.
Na ovaj način utiče se na kvalitet mesa, jer se samim tim smanjuje količina proteina u mesu, što je najvrednije. Međutim, prema mišljenju profesora Baltića, još veći problem predstavljaju velike količine soli koje ostaju u prerađevinama, što je nezdravo, posebno za one građane koji imaju zdravstvene probleme.
I pojedini proizvođači priznaju da je meso "vlažno" jer u toku proizvodnje dolazi do mokrog usoljavanja, takozvanog salamurenja. Rastvor soli u kome meso stoji je, kako navode proizvođači, zamena za nekadašnje tradicionalne metode koje nisu primenjive u industrijskoj proizvodnji. Oni takođe negiraju da je reč o prevari, kako to nazivaju potrošači, već tvrde da se to radi zbog produženja roka trajanja mesa, ali i boje i ukusa.
Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa iz 2015. godine jasno predviđa koliko bi svaki od proizvoda na tržištu trebalo da sadrži proteina i drugih sastojaka. Tehnolozi kažu da je ovaj deo domaće industrije vrlo razvijen i da je na tržištu mnogo velikih proizvođača koji čak unutar fabrika imaju interne laboratorije kako bi bili sigurni u kvalitet svojih proizvoda. I kontrola je, kažu, dobra, ali to ne znači da svako ko posumnja da u prerađevinama koje kupuje ima neuobičajeno mnogo vode, ne može slučaj i da prijavi inspekciji.
Na ove probleme upozoravale su u više navrata i potrošačke organizacije reagujući na veliki broj prigovora kupaca. Oni savetuju kupce da prilikom kupovine ovih proizvoda obrate pažnju na izgled, boju, miris i da čitaju deklaraciju kako bi bili sigurni šta je od sastojaka u proizvodu.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg)
Komentari 11
Dr Miggyy
RIZBO
No da se ipak uozbiljimo, so, šećer i brašno su negde glavni uzročnici bolesti, zapravo nejveće zlo koje trpamo u organizam. S druge strane, ono što je takođe bitno to je ne mešati namirnice koje organizam zajedno ne može da preradi.
A opet šta reći za neke nazovi mesne industrije koje verujem da koriste nus produkte plastične indrustrije!
Đi-Đi
Ali, prvo malo.... Đi-Đi.
Prvo malo da se najedemo prasetine, ne-etički.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar