Računi za struju i grejanje - bolno suočavanje sa siromaštvom

Piše: Živan Lazić

Jasno je i upućenom u tehniku i laiku da su decembarski i januarski računi EPS-a i toplana korektno obračunati, greške su sasvim sporadične.

Uostalom, "Snabdevanje EPS-u" je stiglo tek 6.700 žalbi, većina nakon što je preko medija započeta svojevrsna kampanja protiv državnog prodavca struje. Odluka da se prigovori prihvate više je izraz želje da se pomogne onima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, nego što je u pitanju pogrešno očitavanje brojila.

Omaški je, verovatno, bilo, ali u minimalnom broju.

Ledeni dani

Glavni razlog uvećanih decembarskih i januarskih računa za struju i grejanje je neuobičajeno hladno vreme. Pogotovo ako se poredi sa istim periodom unazad dve i po decenije, tokom kojih smo navikli na blage i zime sa sve manje snežnih padavina.

Stil života, uključujući garderobu i tehničke uređaje kojima se koristimo, prilagodili smo novim prilikama. Duga i hladna dva meseca zahtevali su, pak, povratak na navike kojih smo se davno oslobodili. Troškovi koje nameću ledeni dani su nas iznenadili, zatekli nespremne, i stoga su nam posebno teško pali.

Prosečna temperatura u decembru je bila za oko 1,5 stepen niža nego što je dugogodišnji prosek, a čak 3,5 stepena nego što je bivalo poslednjih sezona. Tako je ovaj januar za 3,5 stepeni bio hladniji od višedecenijskog proseka, dok je u odnosu na isti mesec prošle sezone bilo hladnije za više od 5 °C!

A kod nas je sa svakim stepenom hladnijeg vremena potrošnja struje uvećana za pet do šest odsto. To je i razlog zašto je ukupna dnevna potrošnja struje bila za 20 do 28 miliona kilovata veća nego što je uobičajeno u ovom periodu. Podsetimo da je Novosadska toplana, kao i toplane u većini gradova, 27. decembra prešla na sistem zagrevanja tokom svih dvadesetčetiri sata. Potrošnja gasa je pojedinih dana dostizala i 14,5 miliona kubika, više puta premašujući rekordnu.

Energetski neefikasne zgrade

Naravno da je uvećanje naročito u domaćinstvima van sistema parnog ili grejanja na gas. Takvi domovi se pretežno greju na kvarcne sijalice i uljne ili termoakumulacione peći. Uprkos stalnom usavršavanju, ove sprave su gutači energije.

Tako TA snage šest vati za tri časa grajanja dnevno, u režimu skuplje struje, za mesec dana potroši oko 540 kilovata, čija je cena 10.500 dinara, uz uslov da ukupna potrošnja struje nije veća od 1.600 kilovata. Ukoliko se pređe granica "crvene zone", cena po kilovatu je duplo veća i svota na računu brzo dodatno raste.

Svuda u svetu zimi se uvećava potrošnja energije, međutim uvećanje je uočljivo niže nego u nas. Razlog zašto zimi arčimo struju je u skromnom kvalitetu izolacije zgrada. Pre dve, tri godine obavljeno je snimanje termovizijskim kamerama zgrada u našim varošima. Rezultat je, mada očekivan, porazan.

Zbog skromnijeg kvaliteta gradnje, naše zgrade u proseku godišnje troše 130-150 kilovata energije po kvadratu, naspram 60-80 kilovata koliko troše zgrade i kuće u razvijenijim zemljama. Nevolja je što su čitavi kvartovi puni zgrada čija potrošnja premašuje i 300 kilovata. Takvi su npr. u Novom Sadu najstariji reoni - na Satelitu i Detelinari.

Malo uvećanje, veliki problem

Mada se tokom socijalizma vodilo računa o slojevima nižih prihoda, socijalna stratifikacija nije izbegnuta. Tako i kod nas najsiromašniji stanuju u zgradama najslabijeg kvaliteta gradnje, upravo onim energetski neefikasnim. Kako je cena struje nekada bila i socijalna kategorija, nešto veći izdatak zimi nije preterano opterećivao kućni budžet.

Ali, kada su cene počele da postaju tržišne, kućni budžeti ovih, u velikoj većini siromašnijih porodica našli su se pod snažnim udarom. Pored troškova uvaćanja strujne potrošnje, ledeni dani iznuđuju i kupovinu garderobe primerene hladnim i snežnim danima, veću potrošnju benzina i nabavku vitamina, preparata i lekova kojima se štitimo od nazeba i naleta virusa.

Sve skupa, primetan izdatak i za bolje stojeću porodicu, gotovo neizdrživ za ljude skromnijih primanja.

Predizborni ton vlasti

Ton povika na EPS je orkestrirala vlast, pripremajući teren za odluku o prihvatanju prigovora. Može se reći da je hladna zima vlasti došla kao naručena, taman da pred izbore ponovo iskaže  frazeologiju pažnje prema siromašnijima. Logoreja vladajućih medijski je eksploatisana do neukusa.

Međutim, pritisak na "Snabdevanje-EPS" da ukalkuliše ne očitane, već cene definisane u predizbornoj retorici, tek odlaže bolno suočavanje siromašnijih slojeva. Nije njihov problem u uvećanim računima, zapravo realnoj ceni prirodno povećane potrošnje struje.

Dublje zalazeći u problem, vidi se da je polazna tačka vidljivo siromaštvo čitavih kvartova. Razlog je, pak, ekstremno visok nivo nezaposlenosti.

Kolika je nezaposlenost

Gotovo posprdan odnos javnosti prema pokušajima državnih čelnika da veliku nezaposlenost za predizborne potrebe verbalno snize na 14 odsto radne snage, dočekan je ne samo sa nevericom, već i podsmešljivo. Vlast je odustala od "kreativnog čitanja" statističkih podataka.

Ni ovoga puta povod za prigovore EPS-u nije ni veće, ni trajnije poskupljenje, već, zapravo, sasvim uobičajeni troškovi kakvi prate ledene dane. Drugi put, povod nezadovoljstvu može biti još bezazleniji, a protesti oštriji.

Nužne suštinske promene

Siromaštvo dugo traje, potezi vlasti nisu usmereni ka uklanjanju baznih uzroka, već se svode na povremena ulaganja u proizvodnju sa najmanje dorade, koja traži uglavnom nekvalifikovanu radnu snagu. I samo ublažavanje duboke krize zahteva mnogo kvalitetniji poslovno-pravni ambijent, kvalifikovano i nezavisno pravosuđe, uklanjanje monopolističkih sprega, te što veće smanjenje svojine u tretmanu javne, glavnog oslonca vlasti.

Pokušavati našu situaciju popravljati drugim merama je jalov i potez koji više simulira reforme, nego što menja. Za poboljšanje je neophodno učiniti mnogo veće i mnogo dublje promene.