Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja potpisan je 1996. godine, pod okriljem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, nakon što je godinu ranije završen sukob u Bosni i Hercegovini. Nametnuta su ograničenja za broj tenkova, oklopnih vozila, teško topništvo, borbene avione i jurišne helikoptere u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Danas je upadljivo da jedno smrtonosno moderno oružje nedostaje na toj listi.
Naoružane bespilotne letelice.
"Samo su tri zemlje posedovale naoružane dronove 2010. godine. Krajem 2024. godine taj broj se povećao na više od 40 zemalja", kazao je za Radio slobodna Evropa Antonio Prlenda, vojni analitičar iz Sarajeva koji je nedavno obranio magistarsku tezu na ovu temu.
Vojni dronovi jeftiniji su, mobilniji i smrtonosniji od tradicionalnih borbenih aviona. Postali su omiljeno oružje u današnjim sukobima, od Ukrajine, preko Kavkaza do Bliskog Istoka i svi žele da ih imaju u svojim oružanim snagama.
U tome ni Zapadni Balkan nije izuzetak.
Srbija je nabavila jurišne bespilotne letelice iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela. Razvija i domaće modele Pegaz, Vrabac i Komarac koji su ispunili nebo iznad ove zemlje nakon što je, barem zasad, propao dogovor o kupovini turskih Bajraktara.
Hrvatska je realizovala kupovinu šest turskih naoružanih dronova, a izrađuje i svoje smrtonosne mini-letelice koje je, pored ostalog, izvozila i u Ukrajinu. Prema izjavama zvaničnika, sa sadašnjim kapacitetima može da proizvodi oko pola miliona mini-dronova godišnje.
Još jedna članica NATO-a, Crna Gora, tiho, ali sve više unapređuje svoje vojne sposobnosti. Ona je s ograničenim vojnim budžetom kupila izviđačke bespilotne letelice od Slovenije i radi na nabavci dodatnih, namenjenih nadzoru granica. Najavila je i sopstvenu proizvodnju u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Modernizaciju Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, osim starosti kadra i ograničenog budžeta, sputavaju i političke podele, te, osim helikoptera koje su donirale Sjedinjene Američke Države, nema drugih letelica. Turska je nedavno donirala BiH sistem za ometanje dronova i obećala donaciju dva Bajraktara.
Bajraktare je prošle godine kupila i Albanija.
Može li se ovo pitanje regulisati?
Prlenda smatra da bi se bespilotne letelice morale uvrstiti ili kao nova, šesta kategorija ili da se uvrste u postojeću klasifikaciju borbenih letelica.
"Međutim, na ovim predlozima se stalo, jer za sada ne postoji politička volja kod svih strana potpisnica da se to i učini", kazao je Prlenda za RSE.
Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Srbija su 2015. godine preuzele vlasništvo nad realizacijom sporazuma od Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), koji je do tad nadgledao realizaciju.
"Od tad više nije moguć direktan pritisak međunarodnog faktora na primenu i eventualne izmene. Od tada to zavisi isključivo od političke volje samih potpisnica", dodao je Prlenda.
Svaka nabavka vojne opreme se često doživljava kao trka u naoružanju, a nelagodnost podgrevaju i vodeći političari svojim izjavama. Nakon što je Hrvatska sklopila ugovor za kupovinu francuskih borbenih aviona "rafal" koji su zamenili sovjetske MIG-ove, to je dospelo na naslovne strane u regionu. Na to je Srbija odgovorila kupovinom istih aviona.
Iako su sve zemlje daleko ispod maksimalnog broja vojnika i teškog naoružanja dogovorenog pre tridesetak godina, ravnoteža snaga najviše se promenila po pitanju vojnih dronova.
"Sa dronovima je prilično komplikovana situacija, jer postoji veliki broj različitih kategorija. Male komercijalne letelice je relativno lako prepraviti. Možemo da pričamo samo o većim koji se mogu klasifikovati kao borbeni avioni", smatra Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda.
Nebo bez granica
Stari sastav kontrole naoružanja u regionu izgleda više kao relikt nego zaštita, budući da su sve zemlje uvele nova i modernija naoružanja. Radić ukazuje na činjenicu da je Srbija u vreme potpisivanja sporazuma 1996. godine imala više od 155 borbenih aviona.
"Srbija danas nije ni blizu tog broja. Velika Britanija ima stotinak borbenih aviona. Sam duh tog sporazuma je vezan za stare okolnosti i prepravka takvog dokumenta je, mislim, nerealna. Potreban je novi dokument koji bi garantovao poverenje, u skladu sa savremenom okolnostima", kazao je Radić za RSE.
Ceo tekst Radija slobodna Evropa čitajte
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 1
Ljubomir
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar