Nivo aflatoksina u mleku: "Uskoro neće biti proizvođača mleka, pa ćemo moći da spuštamo granicu koliko hoćemo"
Srbija je još jednom pomerila rok za smanjenje dozvoljene količine aflatoksina u mleku.
Foto: Pixabay
Trenutno u Srbiji dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku iznosi 0,25 mikrograma po kilogramu. Međutim, naša država trebalo bi da se i na ovom polju uskladi sa standardima u Evropskoj uniji, gde je ta granica značajno niža i iznosi 0,05 mikrograma.
Ovo pitanje aktuelno je već godinama i nekoliko puta je odlagano spuštanje ove granice, a to je ponovo urađeno i ove godine. Kako je zvanično objavljeno u Službenom glasniku, rok za usklađivanje sa ovom merom pomeren je za još godinu dana, odnosno za 1. decembar 2026. godine.
Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer za Danas objašnjava da je poznato da aflatoksin u mleko dolazi samo putem hrane.
"Jedini način da smanjimo koncentraciju aflatoksina u mleku je da vodimo računa o koncentraciji aflatoksina u hrani", naglašava on.
Prema njegovim rečima, ovo odlaganje je vrsta balansiranja između potencijalno rizičnih zdravstvenih standarda za ljude i realnih problema koje mi imamo u stočarstvu.
"Jedan od tih problema je što se u Srbiji krave pretežno hrane kukuruzom. Kukuruz je najranjivija žitarica, kada su u pitanju svi mikotoksini, pa samim tim i aflatoksin. Naši farmeri su zato tu u najnepovoljnijoj situaciji, jer u ishrani krava koriste žitaricu koja je najpogodnija i najranjivija što se tiče plesni, a samim tim i aflatoksina", objašnjava ovaj sagovornik.
Ipak, kako dodaje, ta viša količina aflatoksina u mleku na neki način štiti male proizvođače.
"Kada bi oborili granicu na 0,05 mikrograma, budite sigurni da bi došlo do masovnog odbijanja otkupa mleka, do gašenja malih farmi, kao i do skoka cena mleka u prodavnicama", upozorava Šefer.
On navodi da je sigurno da je ova količina aflatosina u mleku rizičnija od one koja je u EU, ali da je s druge strane u Americi dozvoljena duplo veća količina aflatoksina od 0,5 mikrograma.
"To je jedna vrsta klackalice, gde mi gledamo da ne budemo suviše rizični po ljudsko zdravlje, a da s druge strane očuvamo već upropašćeno mlečno govedarstvo", kaže Šefer.
On dodaje da se u EU životinje hrane uglavnom pšenicom, ječmom, raži, a ne toliko kukuruzom.
"Prema svemu sudeći, mi uskoro nećemo imati uopšte naše proizvođače mleka, pa ćemo moći da smanjujemo granicu koliko hoćemo. Bićemo apsolutno spremni za tu meru kad više ne budemo proizvodili mleko", ukazuje Šefer.
Za smanjenje količine aflatoksina u hrani imamo preventivne, i takoreći terapijske mere.
"Preventivne mere podrazumevaju čitav set agrotehničkih mera da bi se sprečilo da kukuruz na polju bude zaražen gljivicama plesni. Drugi set mera odnosi se na skladištenje. Kako da se kukuruz skladišti na najpristojniji i zdraviji način, da se naknadno ne kontaminira istim tim gljivicama", pojašnjava ovaj sagovornik.
Međutim, ako ga već ima u hrani za životinje, kako kaže, jedini lek je korišćenje apsorbenata.
"Apsorbenti su supstance koje u digestivnom traktu apsorbuju mikotoksine, u ovom slučaju aflatoksin. Vezuju ih za sebe i izbacuju u spoljnu sredinu. Na taj način ga životinja unosi u organizam, ali on ne ulazi u krvotok i mleko, već se izbacuje", naglašava on.
To je teoretski lako reći, dodaje Šefer, ali je teže u praksi.
"Mora da se zna koji apsorbent treba da se koristi, u kojoj količini i na koji način. To sve definiše njegovu efikasnost. Kada je reč o aflatoksinu, dovoljan je neorganski apsorbent, recimo klinoptilolit, a naša zemlja ima izuzetno dobre izvore klinoptilolita. Međutim, doza apsorbenta zavisi od količine aflatoksina u hrani", objašnjava.
Ipak, u godinama kao što je ova, prema njegovim rečima, kada ima jako mnogo aflatoksina, ni najboljim apsorbentom ne može da se smanji količina u mleku na evropskih 0,05.
"Mi zato preporučujemo da se totalno izbaci kukuruz. Međutim, problem je jer je kukuruz mnogo hranljiviji i mnogo jeftiniji od pšenice. Zamenom kukuruza pšenicom će se uneti manje energije i pašće proizvodnja, a hrana će biti skuplja. Onome ko ovde prodaje mleko, to se nikako ne isplati", zaključuje Šefer.
Ni agroekonomski analitičar Žarko Galetin nije optimističan. On podseća da ovaj problem vučemo još od 2012. godine, kada smo imali glavni udar aflatoksina u kukuruzu, a koji je tada bio na vrednostima čak i preko 50 mikrograma zaraženosti.
"Država je svesna da mi nemamo kukuruz tog kvaliteta u dovoljnoj meri da bismo hranili stoku i da bismo dobili kvalitetno mleko do granice od 0,05 mikrograma. Stočari jednostavno ne mogu da proizvedu kvalitetno mleko, jer nemaju kvalitetnu sirovinu", ukazuje Galetin.
Ako hoćemo da izvozimo proizvode, kako napominje, moramo da podignemo nivo kvaliteta naše hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda.
"Mleko ne može da postigne taj nivo standarda i zato je ovo odlaganje mere čisto spasavanje domaćeg mlekarstva. Jako malo bismo imali mleka koje bi zadovoljavalo kriterijume od 0,05 mikrograma, kada bi se ta mera usvojila", smatra on.
Pročitaj još
Galetin upozorava da se mlekarstvo u Srbiji već suočava sa velikim problemima.
"Imamo i veliki uvoz mleka, mleka u prahu i mlečnih proizvoda i polako postajemo uvozno zavisni u tom sektoru proizvodnje", ukazuje on.
Neke od mera koje bismo mogli da primenimo da minimiziramo ekstremne vremenske uslove, prema njegovim rečima, jesu navodnjavanje i oplemenjivanje zemljišta.
"Mi imamo veoma devastirano zemljište i ubrzan tempo propadanja kvaliteta naših oranica. Ne možemo da utičemo na temperaturu vazduha, ali možemo na prisustvo vlage i količinu vode u zemljištu. Nisu klimatske promene pogodile samo Srbiju. Ako se pogleda samo naš region, Mađari i Rumuni su u obavezi da proizvode mleko sa granicom od 0,05 mikrograma aflatoksina, ali oni ne hrane stoku sa kukuruzom, koji nije dovoljno kvalitetan", objašnjava Galetin.
On smatra da preorijentacija na veću proizvodnju pšenice nije rešenje za srpski agrar.
"Mi smo se na neki način na to već i preorijentisali. Ali nije dobro da ustupamo takve površine plodnog zemljišta pšenici, koja je neekstezivna kultura. Ona jeste berzanska roba i strateška kultura, ali je niskoprofitna. Mi sada proizvodimo pšenice više nego duplo od onoga što je nama potrebno da zadovoljimo domaće potrebe. Zato jedan veliki deo pšenice već sada ide u stočnu hranu", navodi Galetin.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
UŽIVO Lokalni izbori: Više snimaka kupovine glasova u Sečnju, više baza sa paralelnim spiskovima
30.11.2025.•
35
Lokalni izboru u Negotinu, Mionici i Sečnju održavaju se danas. Pravo glasa u opštini Sečanj ima 10.226 ljudi, u Negotinu 35.615, a u Mionici 10.642 građana.
Slovenija je uvela obaveznu božićnicu od 639 evra: Može li Srbija da uvede 13. platu kao standard?
30.11.2025.•
6
Slovenija je uvela obavezni božićni bonus u iznosu od 639 evra za sve zaposlene u javnom i privatnom sektoru.
VIDEO CRTA povlači posmatrače iz Mionice: Napadnuti pred policijom, ona samo gledala - nije reagovala
30.11.2025.•
13
Posmatrači organizacije CRTA povlače se sa svih biračkih mesta na lokalnim izborima u Mionici, nakon što se dogodio napad, a policija, iako je bila prisutna, nije reagovala.
Teška nesreća na auto-putu "Miloš Veliki": Poginuli beba i muškarac, žena teško povređena
30.11.2025.•
10
Šestomesečna beba i muškarac su stradali, a žena je teško povređena u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila sinoć, oko jedan sat posle ponoći, na auto-putu "Miloš Veliki", u smeru ka Čačku.
Policija kontrolisala vozila kod Hale sportova u Negotinu, u jednom pronađena drvena palica
30.11.2025.•
0
Policija u Boru je jutros oko 8.33 časova pregledala vozila O. S. iz Bora na parking prostoru kod gradske Hale sportova u Negotinu.
Nožem ranio muškarca iz Ćacilenda u predelu potkolenice
30.11.2025.•
2
Policija koja je kod Ćacilenda kod Skupštine Srbije uhapsila je D. P. (27) zbog nanošenja lakih telesnih povreda.
Policija zaustavila zaječarskog odbornika na putu ka Negotinu: U kolima imao palicu, nož i biber sprej
30.11.2025.•
7
Borska policija zaustavila je jutros, oko 6.20 časova, u smeru ka Negotinu, vozilo marke "sitroen", kojim je upravljao M. M. iz Zaječara, a sa kojim se u vozilu nalazio I. S. iz Zaječara.
Zajednica srpskih opština i Srbija da se ne protivi članstvu Kosova: Šta predviđa Nacrt Saveta EU?
30.11.2025.•
2
Od Kosova će se ponovo zahtevati da bez odlaganja započne formiranje Zajednice srpskih opština i da počne da ispunjava obaveze iz sporazuma iz 2023. godine.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ko ih smisli...
30.11.2025.•
6
Pred vama je, kao i svakog dana, mala doza razonode koju vam priprema 021.rs.
Panik tasteri u automobilima u EU obavezni već sedam godina, a kod nas toga još nema: Ovo su razlozi
30.11.2025.•
8
Sistem eCall, poznatiji kao panik tasteri, deo je obavezne opreme za sve vozila koje se prodaju na tržištu EU od 1. aprila 2018. godine i on u EU spasava 2.500 života godišnje.
Počela sanacija štete nakon obrušavanja dela puta u Kragujevcu
30.11.2025.•
0
Investitor "RP Invest 1980" započeo je obezbeđivanje terena i sanaciju štete nastale usled obrušavanja potpornog zida i dela saobraćajnice kod Centara izvrsnosti u Kragujevcu.
Srednjoškolci iz Srbije osvojili četiri medalje na informatičkoj olimpijadi u Rumuniji
30.11.2025.•
8
Srednjoškolci iz Srbije osvojili su dve srebrne i dve bronzane medalje na Rumunskom masteru iz informatike koji je održan u Bukureštu od 26. do 29. novembra.
Politikolog Biber: Vučiću se drmaju sve četiri stolice na kojima sedi
30.11.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trpi pritisak sa svih strana, u Evropi je njegov ugled narušen, Rusija mu ne izlazi u susret, a i Kina se distancirala.
Vređanje nemačkih poslanika u srpskom parlamentu: Vučić traži šupljine u nemačkoj politici
30.11.2025.•
4
Antinemačka kampanja u Srbiji prevalila je dug put - od standardnih tabloidnih napisa, do otvorenih i oštrih napada pripadnika režima tokom nedavne posete nemačkih poslanika Beogradu.
Beogradski studenti se ograđuju od nekih aktivista, a novosadski poručuju da je bitna samo jedna ograda
29.11.2025.•
21
Studenti u blokadi fakulteta u Beogradu optužili su pojedine organizacije i aktiviste za, kako su naveli, "pritiske i sprečavanje samostalnosti studentskog pokreta".
Srbija otvara ambasadu u Letoniji
29.11.2025.•
0
Vlada Srbije donela je odluku o otvaranju Ambasade Srbije u Letoniji sa sedištem u Rigi.
Profesor Pravnog o izmenama zakona o TOK-u: Obračun politike sa tužilaštvom zbog želje da se zataška istina
29.11.2025.•
3
Najavljene izmene zakona kojim se predviđa ukidanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal su grubo kršenje Ustava, izjavio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - imate li tačne odgovore?
29.11.2025.•
15
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Ministar pravde: Tužilaštva za organizovani kriminal i ratne zločine su relikti prošlosti
29.11.2025.•
10
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) i Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) kao posebna specijalizovana tužilaštva su postala "relikt prošlosti", izjavio je ministar pravde Nenad Vujić.
Bivši obaveštajac Armije BiH: Vučić nije bio deo "Sarajevo safarija"
29.11.2025.•
4
Aleksandar Vučić nije bio deo fenomena "Sarajevo safari" tokom rata u BiH, izjavio je bivši obaveštajac Armije BiH Edin Subašić.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar