Nivo aflatoksina u mleku: "Uskoro neće biti proizvođača mleka, pa ćemo moći da spuštamo granicu koliko hoćemo"
Srbija je još jednom pomerila rok za smanjenje dozvoljene količine aflatoksina u mleku.
Foto: Pixabay
Trenutno u Srbiji dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku iznosi 0,25 mikrograma po kilogramu. Međutim, naša država trebalo bi da se i na ovom polju uskladi sa standardima u Evropskoj uniji, gde je ta granica značajno niža i iznosi 0,05 mikrograma.
Ovo pitanje aktuelno je već godinama i nekoliko puta je odlagano spuštanje ove granice, a to je ponovo urađeno i ove godine. Kako je zvanično objavljeno u Službenom glasniku, rok za usklađivanje sa ovom merom pomeren je za još godinu dana, odnosno za 1. decembar 2026. godine.
Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer za Danas objašnjava da je poznato da aflatoksin u mleko dolazi samo putem hrane.
"Jedini način da smanjimo koncentraciju aflatoksina u mleku je da vodimo računa o koncentraciji aflatoksina u hrani", naglašava on.
Prema njegovim rečima, ovo odlaganje je vrsta balansiranja između potencijalno rizičnih zdravstvenih standarda za ljude i realnih problema koje mi imamo u stočarstvu.
"Jedan od tih problema je što se u Srbiji krave pretežno hrane kukuruzom. Kukuruz je najranjivija žitarica, kada su u pitanju svi mikotoksini, pa samim tim i aflatoksin. Naši farmeri su zato tu u najnepovoljnijoj situaciji, jer u ishrani krava koriste žitaricu koja je najpogodnija i najranjivija što se tiče plesni, a samim tim i aflatoksina", objašnjava ovaj sagovornik.
Ipak, kako dodaje, ta viša količina aflatoksina u mleku na neki način štiti male proizvođače.
"Kada bi oborili granicu na 0,05 mikrograma, budite sigurni da bi došlo do masovnog odbijanja otkupa mleka, do gašenja malih farmi, kao i do skoka cena mleka u prodavnicama", upozorava Šefer.
On navodi da je sigurno da je ova količina aflatosina u mleku rizičnija od one koja je u EU, ali da je s druge strane u Americi dozvoljena duplo veća količina aflatoksina od 0,5 mikrograma.
"To je jedna vrsta klackalice, gde mi gledamo da ne budemo suviše rizični po ljudsko zdravlje, a da s druge strane očuvamo već upropašćeno mlečno govedarstvo", kaže Šefer.
On dodaje da se u EU životinje hrane uglavnom pšenicom, ječmom, raži, a ne toliko kukuruzom.
"Prema svemu sudeći, mi uskoro nećemo imati uopšte naše proizvođače mleka, pa ćemo moći da smanjujemo granicu koliko hoćemo. Bićemo apsolutno spremni za tu meru kad više ne budemo proizvodili mleko", ukazuje Šefer.
Za smanjenje količine aflatoksina u hrani imamo preventivne, i takoreći terapijske mere.
"Preventivne mere podrazumevaju čitav set agrotehničkih mera da bi se sprečilo da kukuruz na polju bude zaražen gljivicama plesni. Drugi set mera odnosi se na skladištenje. Kako da se kukuruz skladišti na najpristojniji i zdraviji način, da se naknadno ne kontaminira istim tim gljivicama", pojašnjava ovaj sagovornik.
Međutim, ako ga već ima u hrani za životinje, kako kaže, jedini lek je korišćenje apsorbenata.
"Apsorbenti su supstance koje u digestivnom traktu apsorbuju mikotoksine, u ovom slučaju aflatoksin. Vezuju ih za sebe i izbacuju u spoljnu sredinu. Na taj način ga životinja unosi u organizam, ali on ne ulazi u krvotok i mleko, već se izbacuje", naglašava on.
To je teoretski lako reći, dodaje Šefer, ali je teže u praksi.
"Mora da se zna koji apsorbent treba da se koristi, u kojoj količini i na koji način. To sve definiše njegovu efikasnost. Kada je reč o aflatoksinu, dovoljan je neorganski apsorbent, recimo klinoptilolit, a naša zemlja ima izuzetno dobre izvore klinoptilolita. Međutim, doza apsorbenta zavisi od količine aflatoksina u hrani", objašnjava.
Ipak, u godinama kao što je ova, prema njegovim rečima, kada ima jako mnogo aflatoksina, ni najboljim apsorbentom ne može da se smanji količina u mleku na evropskih 0,05.
"Mi zato preporučujemo da se totalno izbaci kukuruz. Međutim, problem je jer je kukuruz mnogo hranljiviji i mnogo jeftiniji od pšenice. Zamenom kukuruza pšenicom će se uneti manje energije i pašće proizvodnja, a hrana će biti skuplja. Onome ko ovde prodaje mleko, to se nikako ne isplati", zaključuje Šefer.
Ni agroekonomski analitičar Žarko Galetin nije optimističan. On podseća da ovaj problem vučemo još od 2012. godine, kada smo imali glavni udar aflatoksina u kukuruzu, a koji je tada bio na vrednostima čak i preko 50 mikrograma zaraženosti.
"Država je svesna da mi nemamo kukuruz tog kvaliteta u dovoljnoj meri da bismo hranili stoku i da bismo dobili kvalitetno mleko do granice od 0,05 mikrograma. Stočari jednostavno ne mogu da proizvedu kvalitetno mleko, jer nemaju kvalitetnu sirovinu", ukazuje Galetin.
Ako hoćemo da izvozimo proizvode, kako napominje, moramo da podignemo nivo kvaliteta naše hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda.
"Mleko ne može da postigne taj nivo standarda i zato je ovo odlaganje mere čisto spasavanje domaćeg mlekarstva. Jako malo bismo imali mleka koje bi zadovoljavalo kriterijume od 0,05 mikrograma, kada bi se ta mera usvojila", smatra on.
Pročitaj još
Galetin upozorava da se mlekarstvo u Srbiji već suočava sa velikim problemima.
"Imamo i veliki uvoz mleka, mleka u prahu i mlečnih proizvoda i polako postajemo uvozno zavisni u tom sektoru proizvodnje", ukazuje on.
Neke od mera koje bismo mogli da primenimo da minimiziramo ekstremne vremenske uslove, prema njegovim rečima, jesu navodnjavanje i oplemenjivanje zemljišta.
"Mi imamo veoma devastirano zemljište i ubrzan tempo propadanja kvaliteta naših oranica. Ne možemo da utičemo na temperaturu vazduha, ali možemo na prisustvo vlage i količinu vode u zemljištu. Nisu klimatske promene pogodile samo Srbiju. Ako se pogleda samo naš region, Mađari i Rumuni su u obavezi da proizvode mleko sa granicom od 0,05 mikrograma aflatoksina, ali oni ne hrane stoku sa kukuruzom, koji nije dovoljno kvalitetan", objašnjava Galetin.
On smatra da preorijentacija na veću proizvodnju pšenice nije rešenje za srpski agrar.
"Mi smo se na neki način na to već i preorijentisali. Ali nije dobro da ustupamo takve površine plodnog zemljišta pšenici, koja je neekstezivna kultura. Ona jeste berzanska roba i strateška kultura, ali je niskoprofitna. Mi sada proizvodimo pšenice više nego duplo od onoga što je nama potrebno da zadovoljimo domaće potrebe. Zato jedan veliki deo pšenice već sada ide u stočnu hranu", navodi Galetin.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
V. d. dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu podneo ostavku
29.04.2026.•
0
V.d. dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu Vladimir Trajković podneo je ostavku na tu funkciju.
Ko je Jovica Stanišić: Ratkovo, DB i kontakti sa CIA
29.04.2026.•
8
Bivši načelnik Službe državne bezbednosti Jovica Stanišić uputio je zahtev da bude pušten na slobodu pošto je izdržao dve trećine zatvorske kazne.
MUP: Porast broja slučajeva vožnje u suprotnoj traci
29.04.2026.•
3
Ministarstvo unutrašnjih poslova ukazuje na porast broja slučajeva nepropisne vožnje kolovoznom trakom namenjenom za kretanje vozila iz suprotnog smera, što predstavlja jedan od najtežih saobraćajnih prekršaja.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - i poklon
29.04.2026.•
19
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Filozofski fakultet u Nišu pokrenuo sudski spor zbog oduzimanja tri departmana
29.04.2026.•
0
Dekan Filozofskog fakulteta u Nišu Vladimir Jovanović kazao je danas da ta ustanova pokreće spor u Upravnom sudu protiv izdavanja radne dozvole Fakultetu srpskih studija i izmene radne dozvole Filozofskog fakulteta.
Pastor: Samostalno na vanredne izbore, posle ćemo u koaliciju sa SNS
29.04.2026.•
28
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor kazao je da će na vanrednim parlamentarnim izborima, ukoliko budu raspisani, izaći samostalno, a da će posle formirati koaliciju sa SNS-om.
Vučić najavio puštanje desetina hiljada tone nafte iz rezervi
29.04.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će nove desetine hiljada tona nafte biti puštene iz rezervi.
Problem zbog Radne grupe za "Mrdićeve zakona": Sindikat se obraća Venecijanskoj komisiji
29.04.2026.•
1
Sindikat sudske vlasti tvrdi da su u Radnu grupu za pripremu izmena takozvanih "Mrdićevih zakona" uključeni predstavnici odabranih državnih organa i udruženja, ali je izostavljen deo stručne javnosti i civilnog sektora.
Vučić ispratio švajcarskog predsednika: Trgovinska razmena prešla milijardu evra
29.04.2026.•
2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je poseta švajcarskog predsednika Gija Parmelina dala snažan impuls daljem jačanju odnosa dve zemlje.
MUP o odlascima iz SAJ-a: Nema masovnog napuštanja jedinice
29.04.2026.•
16
Ministarstvo unutrašnjih poslova demantuje da je došlo do masovnih odlazaka iz Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), kako je objavljeno u medijima prethodnih dana.
Novi poslanički klub u Skupštini Srbije, prethodni se raspao zbog razgovora sa Vučićem
29.04.2026.•
4
U Skupštini Srbije oformljen je nova poslanička grupa Radnička partija - Ruska stranka - Ujedinjena seljačka stranka.
Jovica Stanišić traži da bude pušten iz zatvora: Žali zbog zločina pripadnika srpskog naroda
29.04.2026.•
13
Bivši načelnik Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić zatražio je od suda u Hagu da ga prevremeno oslobodi izdržavanja kazne od 15 godina zatvora na koju je osuđen zbog ratnih zločina u Hrvatskoj i BiH.
Detalji sporazuma Srbije i Izraela o tajnim podacima u sektoru odbrane
29.04.2026.•
12
Vlade Srbije i Izraela, odnosno njihova nadležna ministarstva odbrane, potpisali su "Opšti bezbednosni sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane".
Brnabić: Očekujem nasilje ako rezultati izbora budu egal
29.04.2026.•
51
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić ocenila je da će predstavnici studentskog pokreta nasiljem pokušati da preuzmu vlast, ukoliko po broju glasova budu blizu rezultata koji ostvari SNS.
Policija uhapsila 11 osoba, oštetili budžet za 620 miliona dinara
29.04.2026.•
2
Policija je uhapsila 11 osoba pod sumnjom da su oštetili budžet Srbije za preko 621 milion dinara.
Reakcije na to što će pasoš umesto bordo biti "burgundi crven" i druge promene: "Besmisleno, a i koštaće"
29.04.2026.•
17
Srpski pasoš doživeće istorijsku promenu - umesto standardne bordo boje sada će biti burgundi crven, što je izazvalo lavinu duhovitih i sarkastičnih komentara u javnosti jer su te boje praktično iste.
"Srbijašume": Pažljivo sa paljenjem vatri u prirodi za Prvi maj
29.04.2026.•
3
"Srbijašume" apelovale su danas na građane koji planiraju da provedu prvomajske praznike u prirodi da pale vatru isključivo na mestima koja su za to predviđena.
Statistika pokazuje: Polovina stranaca u Srbiju došla iz Rusije
29.04.2026.•
3
U Srbiju je, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), došlo znatno više stranaca nego što je iz nje otišlo.
Evroposlanici osudili dolazak evropskog komesara u Srbiju: "Vučić će to iskoristiti za samopromociju"
29.04.2026.•
14
Poslanici Evropskog parlamenta osudili su dolazak evropskog komesara za unutrašnje poslove i migracije Magnusa Brunera u Srbiju, upozoravajući da je tajming loš i da bi mogao da bude propagandna pobeda vlade u Beogradu.
Brnabić: Tokom maja skupštinska rasprava o izmenama četiri izborna zakona
29.04.2026.•
2
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kazala je da će izmene i dopune četiri zakona, koji se zasnivaju na preporukama ODIHR, biti na dnevnom redu parlamenta tokom maja.
Vožnja u kontrasmeru: Stručnjaci o tome kako dolazi do toga i kako to sprečiti
29.04.2026.•
30
Nesreća koja se desila u ponedeljak na auto-putu Šabac-Ruma gde je vozač, vozeći u kontrasmeru brzinom od 130 km/h, uzrokovao smrt četiri osobe pokrenula je pitanje kako je uopšte moglo da dođe to toga.
Komentari 6
Село
dacic
Iskreno
Na kraju ce vam i Ada Ciganlija biti prevelika!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar