Nivo aflatoksina u mleku: "Uskoro neće biti proizvođača mleka, pa ćemo moći da spuštamo granicu koliko hoćemo"
Srbija je još jednom pomerila rok za smanjenje dozvoljene količine aflatoksina u mleku.
Trenutno u Srbiji dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku iznosi 0,25 mikrograma po kilogramu. Međutim, naša država trebalo bi da se i na ovom polju uskladi sa standardima u Evropskoj uniji, gde je ta granica značajno niža i iznosi 0,05 mikrograma.
Ovo pitanje aktuelno je već godinama i nekoliko puta je odlagano spuštanje ove granice, a to je ponovo urađeno i ove godine. Kako je zvanično objavljeno u Službenom glasniku, rok za usklađivanje sa ovom merom pomeren je za još godinu dana, odnosno za 1. decembar 2026. godine.
Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer za Danas objašnjava da je poznato da aflatoksin u mleko dolazi samo putem hrane.
"Jedini način da smanjimo koncentraciju aflatoksina u mleku je da vodimo računa o koncentraciji aflatoksina u hrani", naglašava on.
Prema njegovim rečima, ovo odlaganje je vrsta balansiranja između potencijalno rizičnih zdravstvenih standarda za ljude i realnih problema koje mi imamo u stočarstvu.
"Jedan od tih problema je što se u Srbiji krave pretežno hrane kukuruzom. Kukuruz je najranjivija žitarica, kada su u pitanju svi mikotoksini, pa samim tim i aflatoksin. Naši farmeri su zato tu u najnepovoljnijoj situaciji, jer u ishrani krava koriste žitaricu koja je najpogodnija i najranjivija što se tiče plesni, a samim tim i aflatoksina", objašnjava ovaj sagovornik.
Ipak, kako dodaje, ta viša količina aflatoksina u mleku na neki način štiti male proizvođače.
"Kada bi oborili granicu na 0,05 mikrograma, budite sigurni da bi došlo do masovnog odbijanja otkupa mleka, do gašenja malih farmi, kao i do skoka cena mleka u prodavnicama", upozorava Šefer.
On navodi da je sigurno da je ova količina aflatosina u mleku rizičnija od one koja je u EU, ali da je s druge strane u Americi dozvoljena duplo veća količina aflatoksina od 0,5 mikrograma.
"To je jedna vrsta klackalice, gde mi gledamo da ne budemo suviše rizični po ljudsko zdravlje, a da s druge strane očuvamo već upropašćeno mlečno govedarstvo", kaže Šefer.
On dodaje da se u EU životinje hrane uglavnom pšenicom, ječmom, raži, a ne toliko kukuruzom.
"Prema svemu sudeći, mi uskoro nećemo imati uopšte naše proizvođače mleka, pa ćemo moći da smanjujemo granicu koliko hoćemo. Bićemo apsolutno spremni za tu meru kad više ne budemo proizvodili mleko", ukazuje Šefer.
Za smanjenje količine aflatoksina u hrani imamo preventivne, i takoreći terapijske mere.
"Preventivne mere podrazumevaju čitav set agrotehničkih mera da bi se sprečilo da kukuruz na polju bude zaražen gljivicama plesni. Drugi set mera odnosi se na skladištenje. Kako da se kukuruz skladišti na najpristojniji i zdraviji način, da se naknadno ne kontaminira istim tim gljivicama", pojašnjava ovaj sagovornik.
Međutim, ako ga već ima u hrani za životinje, kako kaže, jedini lek je korišćenje apsorbenata.
"Apsorbenti su supstance koje u digestivnom traktu apsorbuju mikotoksine, u ovom slučaju aflatoksin. Vezuju ih za sebe i izbacuju u spoljnu sredinu. Na taj način ga životinja unosi u organizam, ali on ne ulazi u krvotok i mleko, već se izbacuje", naglašava on.
To je teoretski lako reći, dodaje Šefer, ali je teže u praksi.
"Mora da se zna koji apsorbent treba da se koristi, u kojoj količini i na koji način. To sve definiše njegovu efikasnost. Kada je reč o aflatoksinu, dovoljan je neorganski apsorbent, recimo klinoptilolit, a naša zemlja ima izuzetno dobre izvore klinoptilolita. Međutim, doza apsorbenta zavisi od količine aflatoksina u hrani", objašnjava.
Ipak, u godinama kao što je ova, prema njegovim rečima, kada ima jako mnogo aflatoksina, ni najboljim apsorbentom ne može da se smanji količina u mleku na evropskih 0,05.
"Mi zato preporučujemo da se totalno izbaci kukuruz. Međutim, problem je jer je kukuruz mnogo hranljiviji i mnogo jeftiniji od pšenice. Zamenom kukuruza pšenicom će se uneti manje energije i pašće proizvodnja, a hrana će biti skuplja. Onome ko ovde prodaje mleko, to se nikako ne isplati", zaključuje Šefer.
Ni agroekonomski analitičar Žarko Galetin nije optimističan. On podseća da ovaj problem vučemo još od 2012. godine, kada smo imali glavni udar aflatoksina u kukuruzu, a koji je tada bio na vrednostima čak i preko 50 mikrograma zaraženosti.
"Država je svesna da mi nemamo kukuruz tog kvaliteta u dovoljnoj meri da bismo hranili stoku i da bismo dobili kvalitetno mleko do granice od 0,05 mikrograma. Stočari jednostavno ne mogu da proizvedu kvalitetno mleko, jer nemaju kvalitetnu sirovinu", ukazuje Galetin.
Ako hoćemo da izvozimo proizvode, kako napominje, moramo da podignemo nivo kvaliteta naše hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda.
"Mleko ne može da postigne taj nivo standarda i zato je ovo odlaganje mere čisto spasavanje domaćeg mlekarstva. Jako malo bismo imali mleka koje bi zadovoljavalo kriterijume od 0,05 mikrograma, kada bi se ta mera usvojila", smatra on.
Pročitaj još
Galetin upozorava da se mlekarstvo u Srbiji već suočava sa velikim problemima.
"Imamo i veliki uvoz mleka, mleka u prahu i mlečnih proizvoda i polako postajemo uvozno zavisni u tom sektoru proizvodnje", ukazuje on.
Neke od mera koje bismo mogli da primenimo da minimiziramo ekstremne vremenske uslove, prema njegovim rečima, jesu navodnjavanje i oplemenjivanje zemljišta.
"Mi imamo veoma devastirano zemljište i ubrzan tempo propadanja kvaliteta naših oranica. Ne možemo da utičemo na temperaturu vazduha, ali možemo na prisustvo vlage i količinu vode u zemljištu. Nisu klimatske promene pogodile samo Srbiju. Ako se pogleda samo naš region, Mađari i Rumuni su u obavezi da proizvode mleko sa granicom od 0,05 mikrograma aflatoksina, ali oni ne hrane stoku sa kukuruzom, koji nije dovoljno kvalitetan", objašnjava Galetin.
On smatra da preorijentacija na veću proizvodnju pšenice nije rešenje za srpski agrar.
"Mi smo se na neki način na to već i preorijentisali. Ali nije dobro da ustupamo takve površine plodnog zemljišta pšenici, koja je neekstezivna kultura. Ona jeste berzanska roba i strateška kultura, ali je niskoprofitna. Mi sada proizvodimo pšenice više nego duplo od onoga što je nama potrebno da zadovoljimo domaće potrebe. Zato jedan veliki deo pšenice već sada ide u stočnu hranu", navodi Galetin.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Komisija Vrhovnog tužilaštva preuzela predmet o postupanju Krička prema studentima
02.11.2026.•
1
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže da je Komisija za kontrolu rada svih tužilaštava preuzela nekoliko predmeta Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu koji su "od izuzetnog interesa za javnost".
Šta se sve dogodilo u prvoj nedelji Vučićevog pada: Hapšenja, ostavke, preletanja
02.11.2026.•
2
Prošlo je nedelju dana od kako je Srpska napredna stranka izgubila većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Smena vlasti u korist Studentske liste pokrenula je niz događaja, čak i pre konstituisanja Parlamenta.
Slučaj "garaža Vlade": Tužilaštvo snimke kamera tražilo sedam dana od događaja, MUP tvrdi da su obrisani
02.11.2026.•
1
U postupku protiv Marka Krička i drugih pripadnika JZO, koje su studenti optužili za fizičko i psihičko maltretiranje u garaži Vlade Srbije, MUP je saopštio da snimci nadzornih kamera iz te noći ne postoje.
Studentkinja Nikolina Sinđelić više od godinu dana nije saslušana po prijavi protiv Marka Kričaka
02.11.2026.•
0
Studentkinja Nikolina Sinđelić izjavila je da više od godinu dana nije saslušana po krivičnoj prijavi koju je podnela protiv nekadašnjeg načelnika Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata Marka Kričaka.
Savo Manojlović: Ispitati zašto su informacije o pomilovanjima postale javne tek nakon izbora
02.11.2026.•
1
Lider pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović ocenio je da bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić snosi punu političku odgovornost za odluke koje je doneo o pomilovanju.
Među pomilovanima optuženi za gaženje studentkinje: Njen otac kaže da je van sebe od šoka
02.11.2026.•
3
Ratko Ponjavić, otac studentkinje Sonje koja je povređena u Beogradu tokom studentske blokade kada je na nju naleteo automobil, kaže da ga je u šoku zbog vesti o tome da je vozač Marko Pavlović pomilovan.
Ninić podneo tužbu protiv Orlića: Zaposleni u BIA imali radnu obavezu da skupljaju glasove za SNS
02.11.2026.•
9
Advokat Ivan Ninić saopštio je da je Tužilaštvu za organizovani kriminal danas podneo krivičnu prijavu protiv direktora BIA i rukovodstva te službe u Kragujevcu, Smederevu i Paraćinu.
Makron čestitao Srdanoviću pobedu
02.11.2026.•
12
Predsednik Francuske Emanuel Makron čestitao je nosiocu Studentske liste Iliji Srdanoviću pobedu na parlamentarnim izborima u Srbiji.
Vučić pomilovao Dijanu Hrkalović i još četiri osobe
02.11.2026.•
28
Viši sud u Beogradu saopštio je da su mu danas, 2. novembra, iz Ministarstva pravde dostavljene odluke predsednika Srbije o pomilovanju pet osoba, među kojima je i bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović.
Tužilaštvo u Aleksincu formiralo predmet zbog navoda o kupovini glasova za Zukorlićevu listu
02.11.2026.•
1
Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu saopštilo je danas da je formiralo predmet povodom objava na društvenim mrežama o navodnoj kupovini glasova na biračkom mestu u selu Glogovica.
EDS: Prijava stanja brojila putem aplikacije funkcioniše bez problema
02.11.2026.•
1
Elektrodistribucija Srbije saopštila je da prijava stanja brojila posredstvom aplikacije ED Srbije funkcioniše nesmetano.
Studenti FON-a o hapšenjima: Ili su institucije proradile ili je to razračunavanje unutar bivšeg režima
02.11.2026.•
6
Studenti u blokadi Fakulteta organizacionih nauka (FON) saopštili su da su hapšenja prethodnih dana "po nalogu institucija koje konačno rade svoj posao ili međusobna razračunavanja unutar bivšeg režima".
Bolnica u Novom Pazaru o smrti novorođenčeta: Formirana komisija za stručni nadzor
02.11.2026.•
0
Na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice Novi Pazar 30. oktobra preminulo je novorođenče, a bolnica je saopštila da je obavljena obdukcija i formirana komisija za stručni nadzor koja već radi na slučaju.
RIK: Konstitutivna sednica Skupštine najkasnije do 10. decembra
02.11.2026.•
3
Konačni rezultati izbora očekuju se najkasnije početkom naredne nedelje, nakon čega počinju da teku rokovi za dodelu poslaničkih mandata i konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije.
Savet za borbu protiv korupcije: Izmeniti lex specialis za "Expo 2027" zbog bezbednosti građana
02.11.2026.•
3
Savet za borbu protiv korupcije preporučio je Vladi Srbije da, radi bezbednosti građana i učesnika, izmeni lex specialis - Zakon o posebnim postupcima radi realizacije "Expo Belgrade 2027".
Tužilaštvo: Sumnja da je Davor Macura izneo 45 milijardi dinara iz trezora
02.11.2026.•
54
Davor Macura se sumnjiči da je iz trezora izneo 45 milijardi dinara.
Davor Macura uhapšen, određeno mu zadržavanje
02.11.2026.•
7
Vlasniku Alta banke Davoru Macuri određeno je zadržavanje do 48 sati.
Fajnenšel tajms: ECB proveravala srpsku Alta banku zbog pranja novca, zatvaranje pogodilo Ruse u Srbiji
02.11.2026.•
3
Evropska centralna banka proveravala je nedavno zatvorenu Alta banku zbog sumnje na pranje novca, a oduzimanje licence posebno je pogodilo Ruse koji žive u Srbiji, piše Fajnenšel tajms (FT).
Komentari 6
Село
dacic
Iskreno
Na kraju ce vam i Ada Ciganlija biti prevelika!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar