Jovica Stanišić traži da bude pušten iz zatvora: Žali zbog zločina pripadnika srpskog naroda
Bivši načelnik Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić zatražio je od suda u Hagu da ga prevremeno oslobodi izdržavanja kazne od 15 godina zatvora na koju je osuđen zbog ratnih zločina u Hrvatskoj i BiH.
U danas objavljenom zahtevu, podnetom sudu krajem marta, Stanišić (76) navodi da je do 10. marta ove godine izdržao 10 godina u zatvoru, odnosno dve trećine ukupne kazne.
Po pravilima suda, to je nužan uslov da bi njegov zahtev za prevremeno oslobađanje uopšte bio razmotren.
U zahtevu i propratnom ličnom pismu sudu, Stanišić je naglasio da prihvata nalaze presude i izrazio je žaljenje i kajanje zbog zločina koje su počinili Srbi i za koje je on, između ostalih, bio proglašen krivim.
Branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) u zahtevu je, međutim, ocenio da Stanišićev doprinos tim zlodelima nije bio odlučujuće veliki i naglasio da je Stanišić, nasuprot tome, znatno doprineo mirovnim naporima međunarodne zajednice za okončanje ratova u Hrvatskoj i BiH, uključujući oslobađanje oko 300 vojnika Unprofora, dvojice francuskih pilota i američkog novinara Dejvida Rouda (David Rhode) iz ruku Vojske Republike Srpske.
U zahtevu se ističe i Stanišićeva odlučujuća uloga u primoravanju srpskih lidera u Hrvatskoj i BiH da prihvate Vensov, odnosno Dejtonski mirovni sporazum, koju su priznale i vodeće zapadne sile.
Odbrana tvrdi i da je Stanišić "uz lični rizik ponudio saradnju" sa haškim tužilaštvom i pre nego sto je sam bio optužen 2003. godine, iako vlasti u Beogradu do tada nisu bile usvojile zakon o saradnji s Haškim tribunalom.
Advokat Džordaš naznačio je i da je Stanišićevo ponašanje u pritvoru, kao i u zatvoru Valdhajm u Nemačkoj gde izdržava kaznu od jula prošle godine, bilo primereno i da zatvorska uprava stoga preporučuje da on bude oslobođen daljeg izdržavanja kazne.
Navodeći da bi, usled dugotrajne hronične bolesti, Stanišića trebalo pustiti na prevremenu slobodu i iz humanitarnih razloga, njegov branilac je u zahtevu podvukao da "Stanišić ne traži simpatije, već samo malo razumevanja i malo milosti."
"On je star 76 godina i nepokretan je. Prevremeno oslobađanje bi mu dozvolilo da kratak, ali dragocen, poslednji period života provede kod kuće sa suprugom i sinom, u svojoj zajednici. Suprotno tome, odbijanje ovog zahteva bi ga gotovo sigurno osudilo na osamljeno umiranje u udaljenom zatvoru".
Pročitaj još
O Stanišićevom zahtevu odlučiće predsednica suda u Hagu, urugvajski sudija Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti).
U ličnom pisanom obraćanju Santani, Stanišić je ocenio da je rat u bivšoj Jugoslaviji bio "tragičan za sve koji su u njemu učestvovali, a naročito za one nad kojima su zločini bili počinjeni".
Iako su sve strane u ratu počinile zločine, Stanišić tvrdi da su za njega "najveću težinu imali zločini koje su počinili pripadnici srpskog naroda, a naročito oni koji su ta zlodela opravdavali kao odmazdu za zločine nad mojim narodom u prošlosti".
"Duboko žalim i izvinjavam se zbog mojih zločina, naročito posle presude u vezi sa mojim učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu, koju je sud u Hagu izrekao posle pravnog procesa koji je trajao 20 godina", naglasio je Stanišić u pismu predsednici suda u Hagu.
On je naglasio da, iako "poštuje i prihvata presudu", veruje da ima mnogo ljudi, ne samo među Srbima, koji poštuju njegov doprinos "mirnom i civilizovanom rešavanju sukoba u bivšoj Jugoslaviji".
Stanišić je podsetio da je 30 godina odbijao da za medije govori i učestvuje u javnim političkim debatama zato što je "nastojao da zaštiti i očuva SDB Srbije od žestokih političkih figura i partija u Srbiji".
"Moj jedini saveznik bio je Vrhovni sud Srbije, kojem sam poklonio poverenje u odlučivanju o ljudskim pravima, zakonu i Ustavu. Važno je naglasiti, u tom smislu, da ja nikada ni pre rata nisam davao prednost interesima mog naroda i vere nad drugim narodima i verama", napisao je Stanišić.
Pravosnažnu presudu i kazne od po 15 godina zatvora Stanišiću i saoptuženom nekadašnjem prvom operativcu SDB Srbije Franku Simatoviću-Frenkiju, haški sud je izrekao 31. maja 2023.
Zbog lošeg zdravstvenog stanja, Simatovića je sud pustio na uslovnu slobodu krajem avgusta iste godine.
Proces Stanišiću i Simatoviću, uključujući prvo i ponovljeno suđenje, trajao je pune dve decenije i bio je najduži u istoriji Tribunala.
Stanišića i Simatovića je apelaciono veće haškog suda proglasilo krivim kao učesnike udruženom zločinačkom poduhvatu progona Muslimana i Hrvata iz BiH i Hrvatske, 1992-95.
Sud je time za po tri godine povećao prvostepene kazne od 12 godina zatvora koje je Stanišiću i Simatoviću (76) izrekao u junu 2021. zbog pomaganja i podržavanje zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu 1992.
Apelaciono veće suda delimično je usvojilo je žalbu tužilaštva i poništilo glavne nalaze iz prvostepene presude.
Žalbeno veće je Stanišića i Simatovića, kao protagoniste zločinačkog udruženja, proglasilo krivim za zločine Crvenih beretki, Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana i Škorpiona u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Sanskom Mostu, Trnovu i Dalju.
Prema pravosnažnoj presudi, Stanišić i Simatović su za te zločine odgovorni kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva iz delova BiH i Hrvatske.
Stanišić i Simatović prvi su bivši zvaničnici Srbije pravosnažno osuđeni za zločine nad Muslimanima i Hrvatima pred međunarodnim sudom.
Prema optužnici protiv Stanišića i Simatovića, na čelu tog zločinačkog udruženja bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a glavni učesnici su bili srpski lideri iz BiH i Hrvatske.
Apelaciono veće proglasilo je Stanišića i Simatovića krivim po pet tačaka optužnice za krivična dela progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz navedenih opština.
Prvostepenu presudu za pomaganje i podržavanje zločina u Bosanskom Šamcu, žalbeno veće je ukinulo.
Žalbeno veće je, takođe, poništilo nalaz iz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu i da nisu delili zločinačku nameru ostalih učesnika, iako su za to udruženje znali.
Zaključak da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, žalbeno veće je izvelo iz nalaza da je SDB Srbije s njima na čelu, u septembru 1995, finansirala Srpsku dobrovoljačku gardu (SDG) Željka Ražnatovića Arkana kada je ta formacija u Sanskom Mostu počinila zločine nad tamošnjim Muslimanima, uključujući i ubistvo 75 osoba.
"Stanišić i Simatović bili su odgovorni za te isplate u vreme ubistva i time su značajno doprineli udruženom zločinačkom poduhvatu", rekla je, saopštavajući presudu, predsedavajuća žalbenog veća sudija Gati Santana.
Na osnovu tog nalaza, žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović bar od vremena obuke Crvenih beretki u logoru Pajzoš, krajem 1991, i zauzimanja Bosanskog Šamca, s proleća 1992, do zločina Ražnatovićeve formacije u Sanskom Mostu, u jesen 1995, "imali zločinačku nameru da ostvare udruženi zločinački poduhvat uklanjanja većine Muslimana i Hrvata iz delova BiH i Hrvatske".
Stanišića i Simatovića, žalbeno veće je stoga proglasilo krivim za krivična dela "glavnih počinitelja" među članovima udruženog zločinačkog poduhvata poput Ražnatovića ili Škorpiona.
Na osnovu tog nalaza, Stanišić i Simatović osuđeni su i za ubistvo šestorice muslimanskih mladića iz Srebrenice koje su u julu 1995. kod Trnova počinili Škorpioni.
Snimak tog zločina, koji su zabeležili sami počinioci, prikazan je kao dokaz na suđenju Stanišiću i Simatoviću i na drugim procesima pred Haškim tribunalom.
Stanišić i Simatović osuđeni su i za ubistva desetina nesrba u Zvorniku, Bosanskom Šamcu i Sanskom Mostu, kao i za ubistvo Marije Senaši u okolini Dalja 1992.
Proglašeni su krivim i za progon, deportaciju i prisilno premeštanje u Bijeljini, Bosanskom Šamcu i Sanskom Mostu, 1992-95.
Ta krivična dela okvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanaj.
U izdržani deo kazne, sud je u maju 2023. Stanišiću priznao 2.643 dana, a Simatoviću 3.048 dana.
Proces Stanišiću i Simatoviću - uključujući prvo i ponovljeno suđenje - najduži je u istoriji suda u Hagu i trajao je 20 godina.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana đinđića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.
U maju 2013, Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.
Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.
Stanišić je celo ponovljeno suđenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu zbog bolesti.
Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.
Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Milivojević: Vučić ne želi da rizikuje sa parlamentarnim izborima, nudi predsedničke koje niko nije tražio
18.06.2026.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želi da rizikuje sa vanrednim parlamentarnim izborima, jer bi gubitak tih izbora značio i gubitak vlasti, izjavio je politikolog Cvijetin Milivojević.
Ministarstvo informisanja zabrinuto zbog napada na Matića, traži da nadležni preduzmu sve mere
18.06.2026.•
0
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije izražava zabrinutost povodom navoda o napadu na novinara i člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara Verana Matića.
Objavljeni preliminarni rezultati završnog ispita za osmake
18.06.2026.•
0
Ministarstvo prosvete saopštilo je da su preliminarni rezultati završnog ispita za osmake objavljeni, u 15 časova, na portalu Moja srednja škola.
Šef Viz era: "Ako nas ugase, avio-karte koštaće pet do 10 puta više"
18.06.2026.•
7
Gašenje baze avio-kompanije Viz er u Srbiji moglo bi do deset puta da uveća cene karata, izjavio je šef korporacija te kompanije Andraš Rado.
Student: Imaćemo kandidata za predsedničke izbore, ako budu raspisani
18.06.2026.•
9
Student Čeda Aleksić istakao je da studentski pokret razmatra mogućnost raspisivanja predsedničkih izbora o kojoj se govori u javnosti, te da bi u tom slučaju imali svog kandidata.
DRI: U domovima za stare utvrđen rad bez licenci, manjak obučenog kadra i slab nadzor
18.06.2026.•
4
Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je brojne nepravilnosti u radu domova za smeštaj odraslih i starijih osoba sa invaliditetom u Srbiji, te ukazala na brojne propuste države i ustanova socijalne zaštite.
MUP apeluje na građane: Ne palite travu i pažljivo rukujte plamenom
18.06.2026.•
2
MUP je uputio apel svim građanima da ne pale travu, nisko rastinje i otpad na otvorenom prostoru, da pažljivo rukuju otvorenim plamenom i ne ostavljaju izvore paljenja koji mogu izazvati požar.
Gašić o uhapšenom za pet tona marihuane: Jeste bio naš odbornik, ali to nije bio državni posao
18.06.2026.•
8
Ministar odbrane i funkcioner Srpske napredne stranke Bratislav Gašić izjavio je da je "izmišljena priča i notorna laž" da je neko rekao da je zaplena pet tona marihuane u selu Konjuh bila "državni posao".
Za članstvo u EU glasalo bi 56 odsto građana Srbije, ali ima puno pesimista: Šta pokazuje novo istraživanje
18.06.2026.•
23
Prema novom istraživanju, za članstvo Srbije u Evropskoj uniji glasalo bi 56,4 odsto građana. Ulazak u EU najviše podržavaju visokoobrazovani, a podrška opada sa nižim nivoom obrazovanja.
Vlada Srbije utvrdila predlog Zakona roditelj-negovatelj
18.06.2026.•
0
Vlada Srbije utvrdila je Predlog Zakona roditelj-negovatelj, koji predviđa socijalnu pomoć roditeljima koji brinu o deci kojoj je neophodna celodnevna nega i podrška.
Roditelji dečaka koji je počinio masakr u Ribnikaru osuđeni na ukupno 17,5 godina zatvora
18.06.2026.•
10
Viši sud u Beogradu osudio je V. K, oca maloletnog dečaka okrivljenog za masovno ubistvo u OŠ "Vladislav Ribnikar" na 14 godina i šest meseci zatvora, a majku dečaka M. K. na dve godine i 11 meseci zatvora.
Novosadski tužilac: Stiče se utisak da se umanjuje uloga Milića u slučaju ubistva na Senjaku
18.06.2026.•
5
Iz saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu stiče se utisak da se uloga bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića umanjuje u slučaju ubistva u restoranu "27" na Senjaku.
Veran Matić napadnut sinoć ispred Skupštine Srbije
18.06.2026.•
2
Novinar, predsednik UO ANEM-a i predstavnik tog udruženja u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara Veran Matić napadnut je sinoć oko 20 časova ispred Skupštine Srbije, saopštio je ANEM-a.
VIDEO Neuobičajeno i po principu "daj šta daš": Zašto MUP zove građane u SAJ i JZO?
18.06.2026.•
13
Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je konkurse za prijem u Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ) i Jedinicu za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO).
Nova.rs: Vuković na saslušanju priznao da je pucao u Aleksandra Nešovića Baju na Senjaku
18.06.2026.•
5
Saša Vuković Boske, jedan od osumnjičenih u slučaju ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu "27" na Senjaku, saslušan je u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Poslanici Skupštine Srbije i danas o "Mrdićevim zakonima" i drugim temama
18.06.2026.•
0
Predsednica skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je za danas od 10 časova nastavak sednice parlamenta na čijem su dnevnom redu, između ostalog, izmene i dopune seta pravosudnih zakona, poznati i kao "Mrdićevi zakoni".
Završeno brojanje glasova sa izbora na Kosovu: Ovo je konačni rezultat
18.06.2026.•
1
Brojanje svih glasova sa vanrednih parlamentarnih izbora održanih 7. juna završeno je sinoć u roku od deset dana, saopštila je Centralna izborna komisija (CIK), a preneo portal Kossev.
VIDEO Vučić nakon susreta sa Ketrin Zitom Džouns: Beograd sve važniji za filmsku industriju
17.06.2026.•
12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas američku glumicu Ketrin Zitu Džouns koja boravi u Beogradu.
Komentari 13
Plaćač poreza
Vlast to ne radi iz humanih razloga, već da bi raspaljivala nacionalističke strasti kojima su već uništili ovu državu u prethodnih 35 godina.
Samo vas gledamo
Vuzla
On može da prica samo u svoje ime.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar