Jovica Stanišić traži da bude pušten iz zatvora: Žali zbog zločina pripadnika srpskog naroda
Bivši načelnik Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić zatražio je od suda u Hagu da ga prevremeno oslobodi izdržavanja kazne od 15 godina zatvora na koju je osuđen zbog ratnih zločina u Hrvatskoj i BiH.
U danas objavljenom zahtevu, podnetom sudu krajem marta, Stanišić (76) navodi da je do 10. marta ove godine izdržao 10 godina u zatvoru, odnosno dve trećine ukupne kazne.
Po pravilima suda, to je nužan uslov da bi njegov zahtev za prevremeno oslobađanje uopšte bio razmotren.
U zahtevu i propratnom ličnom pismu sudu, Stanišić je naglasio da prihvata nalaze presude i izrazio je žaljenje i kajanje zbog zločina koje su počinili Srbi i za koje je on, između ostalih, bio proglašen krivim.
Branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) u zahtevu je, međutim, ocenio da Stanišićev doprinos tim zlodelima nije bio odlučujuće veliki i naglasio da je Stanišić, nasuprot tome, znatno doprineo mirovnim naporima međunarodne zajednice za okončanje ratova u Hrvatskoj i BiH, uključujući oslobađanje oko 300 vojnika Unprofora, dvojice francuskih pilota i američkog novinara Dejvida Rouda (David Rhode) iz ruku Vojske Republike Srpske.
U zahtevu se ističe i Stanišićeva odlučujuća uloga u primoravanju srpskih lidera u Hrvatskoj i BiH da prihvate Vensov, odnosno Dejtonski mirovni sporazum, koju su priznale i vodeće zapadne sile.
Odbrana tvrdi i da je Stanišić "uz lični rizik ponudio saradnju" sa haškim tužilaštvom i pre nego sto je sam bio optužen 2003. godine, iako vlasti u Beogradu do tada nisu bile usvojile zakon o saradnji s Haškim tribunalom.
Advokat Džordaš naznačio je i da je Stanišićevo ponašanje u pritvoru, kao i u zatvoru Valdhajm u Nemačkoj gde izdržava kaznu od jula prošle godine, bilo primereno i da zatvorska uprava stoga preporučuje da on bude oslobođen daljeg izdržavanja kazne.
Navodeći da bi, usled dugotrajne hronične bolesti, Stanišića trebalo pustiti na prevremenu slobodu i iz humanitarnih razloga, njegov branilac je u zahtevu podvukao da "Stanišić ne traži simpatije, već samo malo razumevanja i malo milosti."
"On je star 76 godina i nepokretan je. Prevremeno oslobađanje bi mu dozvolilo da kratak, ali dragocen, poslednji period života provede kod kuće sa suprugom i sinom, u svojoj zajednici. Suprotno tome, odbijanje ovog zahteva bi ga gotovo sigurno osudilo na osamljeno umiranje u udaljenom zatvoru".
Pročitaj još
O Stanišićevom zahtevu odlučiće predsednica suda u Hagu, urugvajski sudija Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti).
U ličnom pisanom obraćanju Santani, Stanišić je ocenio da je rat u bivšoj Jugoslaviji bio "tragičan za sve koji su u njemu učestvovali, a naročito za one nad kojima su zločini bili počinjeni".
Iako su sve strane u ratu počinile zločine, Stanišić tvrdi da su za njega "najveću težinu imali zločini koje su počinili pripadnici srpskog naroda, a naročito oni koji su ta zlodela opravdavali kao odmazdu za zločine nad mojim narodom u prošlosti".
"Duboko žalim i izvinjavam se zbog mojih zločina, naročito posle presude u vezi sa mojim učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu, koju je sud u Hagu izrekao posle pravnog procesa koji je trajao 20 godina", naglasio je Stanišić u pismu predsednici suda u Hagu.
On je naglasio da, iako "poštuje i prihvata presudu", veruje da ima mnogo ljudi, ne samo među Srbima, koji poštuju njegov doprinos "mirnom i civilizovanom rešavanju sukoba u bivšoj Jugoslaviji".
Stanišić je podsetio da je 30 godina odbijao da za medije govori i učestvuje u javnim političkim debatama zato što je "nastojao da zaštiti i očuva SDB Srbije od žestokih političkih figura i partija u Srbiji".
"Moj jedini saveznik bio je Vrhovni sud Srbije, kojem sam poklonio poverenje u odlučivanju o ljudskim pravima, zakonu i Ustavu. Važno je naglasiti, u tom smislu, da ja nikada ni pre rata nisam davao prednost interesima mog naroda i vere nad drugim narodima i verama", napisao je Stanišić.
Pravosnažnu presudu i kazne od po 15 godina zatvora Stanišiću i saoptuženom nekadašnjem prvom operativcu SDB Srbije Franku Simatoviću-Frenkiju, haški sud je izrekao 31. maja 2023.
Zbog lošeg zdravstvenog stanja, Simatovića je sud pustio na uslovnu slobodu krajem avgusta iste godine.
Proces Stanišiću i Simatoviću, uključujući prvo i ponovljeno suđenje, trajao je pune dve decenije i bio je najduži u istoriji Tribunala.
Stanišića i Simatovića je apelaciono veće haškog suda proglasilo krivim kao učesnike udruženom zločinačkom poduhvatu progona Muslimana i Hrvata iz BiH i Hrvatske, 1992-95.
Sud je time za po tri godine povećao prvostepene kazne od 12 godina zatvora koje je Stanišiću i Simatoviću (76) izrekao u junu 2021. zbog pomaganja i podržavanje zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu 1992.
Apelaciono veće suda delimično je usvojilo je žalbu tužilaštva i poništilo glavne nalaze iz prvostepene presude.
Žalbeno veće je Stanišića i Simatovića, kao protagoniste zločinačkog udruženja, proglasilo krivim za zločine Crvenih beretki, Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana i Škorpiona u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Sanskom Mostu, Trnovu i Dalju.
Prema pravosnažnoj presudi, Stanišić i Simatović su za te zločine odgovorni kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva iz delova BiH i Hrvatske.
Stanišić i Simatović prvi su bivši zvaničnici Srbije pravosnažno osuđeni za zločine nad Muslimanima i Hrvatima pred međunarodnim sudom.
Prema optužnici protiv Stanišića i Simatovića, na čelu tog zločinačkog udruženja bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a glavni učesnici su bili srpski lideri iz BiH i Hrvatske.
Apelaciono veće proglasilo je Stanišića i Simatovića krivim po pet tačaka optužnice za krivična dela progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz navedenih opština.
Prvostepenu presudu za pomaganje i podržavanje zločina u Bosanskom Šamcu, žalbeno veće je ukinulo.
Žalbeno veće je, takođe, poništilo nalaz iz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu i da nisu delili zločinačku nameru ostalih učesnika, iako su za to udruženje znali.
Zaključak da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, žalbeno veće je izvelo iz nalaza da je SDB Srbije s njima na čelu, u septembru 1995, finansirala Srpsku dobrovoljačku gardu (SDG) Željka Ražnatovića Arkana kada je ta formacija u Sanskom Mostu počinila zločine nad tamošnjim Muslimanima, uključujući i ubistvo 75 osoba.
"Stanišić i Simatović bili su odgovorni za te isplate u vreme ubistva i time su značajno doprineli udruženom zločinačkom poduhvatu", rekla je, saopštavajući presudu, predsedavajuća žalbenog veća sudija Gati Santana.
Na osnovu tog nalaza, žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović bar od vremena obuke Crvenih beretki u logoru Pajzoš, krajem 1991, i zauzimanja Bosanskog Šamca, s proleća 1992, do zločina Ražnatovićeve formacije u Sanskom Mostu, u jesen 1995, "imali zločinačku nameru da ostvare udruženi zločinački poduhvat uklanjanja većine Muslimana i Hrvata iz delova BiH i Hrvatske".
Stanišića i Simatovića, žalbeno veće je stoga proglasilo krivim za krivična dela "glavnih počinitelja" među članovima udruženog zločinačkog poduhvata poput Ražnatovića ili Škorpiona.
Na osnovu tog nalaza, Stanišić i Simatović osuđeni su i za ubistvo šestorice muslimanskih mladića iz Srebrenice koje su u julu 1995. kod Trnova počinili Škorpioni.
Snimak tog zločina, koji su zabeležili sami počinioci, prikazan je kao dokaz na suđenju Stanišiću i Simatoviću i na drugim procesima pred Haškim tribunalom.
Stanišić i Simatović osuđeni su i za ubistva desetina nesrba u Zvorniku, Bosanskom Šamcu i Sanskom Mostu, kao i za ubistvo Marije Senaši u okolini Dalja 1992.
Proglašeni su krivim i za progon, deportaciju i prisilno premeštanje u Bijeljini, Bosanskom Šamcu i Sanskom Mostu, 1992-95.
Ta krivična dela okvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanaj.
U izdržani deo kazne, sud je u maju 2023. Stanišiću priznao 2.643 dana, a Simatoviću 3.048 dana.
Proces Stanišiću i Simatoviću - uključujući prvo i ponovljeno suđenje - najduži je u istoriji suda u Hagu i trajao je 20 godina.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana đinđića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.
U maju 2013, Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.
Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.
Stanišić je celo ponovljeno suđenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu zbog bolesti.
Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.
Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Predizborna kampanja na društvenim mrežama: Kratki formati, emotivne poruke i razgovori sa praznim stolicama
12.10.2026.•
0
Dok je predizborna kampanja studenata usmerena ka predstavljanju kandidata, studenata i programa, vlast jednostavnošću i banalizacijom politike kroz sadržaj kampanje, pokušava da deo birača udalji od politike.
Dačić: Da li će neki komarac da ode je nebitno, SPS ostaje kao institucija
12.10.2026.•
5
Lider Socijalističe partije Srbije (SPS) Ivica Dačić je rekao danas da se ta stranka zalaže za odredbe Zakona o radu koji je bio na snazi u vreme vlasti Slobodana Miloševića, odnosno u devedesetim godinama prošlog veka.
RIK odbio prigovor birača o nepristupačnosti biračkih mesta u inostranstvu
12.10.2026.•
0
Republička izborna komisija odbila je prigovor birača o nepristupačnosti biračkog mesta za glasanje na izborima 25. oktobra u smislu udaljenosti tog glasačkog mesta od mesta boravišta glasača u inostranstvu.
MUP: Vučić nije koristio helikopter MUP-a za prevoz do Kragujevca
12.10.2026.•
2
MUP je demantovao da je helikopter MUP-a korišćen za prevoz kandidata liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandra Vučića u Kragujevac.
Evropska komisija ima novi plan proširenja: Šta je poruka za Srbiju?
12.10.2026.•
0
Novi predlozi Evropske komisije mogli bi Srbiji da olakšaju otvaranje pregovaračkih klastera i omoguće pristup pojedinim koristima članstva pre ulaska u EU, ali uslovi za napredovanje ostaju reforme i usklađivanje.
Advokat Aleksandra Šapića: Tužilaštvo tek treba da odluči da li će teretiti Šapića, ili možda nekog drugog
12.10.2026.•
0
Advokat gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, Edvin S. Prelić, saopštio je da tužilaštvo sprovodi službene radnje za koje je nadležno po krivičnoj prijavi pokreta "Kreni-promeni".
Šta se (ne)zna o stranci Branka Ružića: Koga okuplja, kome se obraća, koje su joj šanse
12.10.2026.•
8
Branko Ružić najavio je da kreće sa registrovanjem nove stranke, ali tek u novembru. On se sprema za period posle 25. oktobra i poručuje da ako su birači nezadovoljni SPS-om, alternativa će postojati i posle njih.
Salaj (Reporteri bez granica): Sloboda medija u Srbiji plen Vučića, "predatora medijskih sloboda"
12.10.2026.•
0
Direktor praškog biroa organizacije Reporteri bez granica Pavol Salaj ocenio je dešavanja u medijima "Adrija njuz netvorka" (ANN), od kada ih je preuzeo vlasnik "Alpak kapitala", kao "scenario lošeg trilera".
Koliko ljudi glasa u dijaspori: U Nemačkoj veliki skok broja prijavljenih birača
12.10.2026.•
5
Za glasanje u inostranstvu ukupno je registrovano 102.147 birača od čega je najveći broj njih u Nemačkoj.
Nakon što je bio na mitingu SNS: Tužilaštvo navodi da je istraga protiv Radoičića i dalje u toku
12.10.2026.•
8
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi da je i dalje u toku istraga protiv Milana Radoičića zbog oružanog napada u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. godine, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku.
Srđan Milivojević predao zahtev za informacije koga je sve Vučić abolirao i pomilovao
12.10.2026.•
5
Predsednik DS Srđan Milivojević predao je zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa odlukama o pomilovanjima i abolicijama koje je Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike doneo od 31. maja 2017.
Evroposlanik: Poziv da misija EP prati izbore u Srbiji došla u pet do dvanaest, to je samo po sebi poruka
12.10.2026.•
4
Evroposlanik Vladimir Prebilič potvrdio je da misija Evropskog parlamenta dolazi da prati izbore u Srbiji 25. oktobra, dodajući da im je poziv od srpskih vlasti stigao "u pet do dvanaest".
Tužilaštvo formiralo predmet zbog napada na odbornicu "Kreni-promeni": Šapić se sumnjiči za dva krivična dela
12.10.2026.•
3
Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet povodom nasilnog incidenta u kojem je učestvovao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
Na Gradini sprečen šverc 44 zlatne pločice, zlatnika i nakita vrednih 33.000 evra
12.10.2026.•
0
Carinski službenici su 11. oktobra na graničnom prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja investicionog zlata i zlatnog nakita vrednog preko 33.000 evra.
VIDEO Podrška zaposlenima na Filozofskom fakultetu u Nišu: Protest ispred Ministarstva prosvete
12.10.2026.•
3
Više stotina članova akademske zajednice okupilo se danas ispred Ministarstva prosvete na protestu podrške zaposlenima sa Filozofskog fakulteta u Nišu koji više od 80 dana nisu primili plate.
Beograd dobija jarbol od 3,1 milion evra
12.10.2026.•
17
Grad Beograd raspisao je javnu nabavku vrednu 365 miliona dinara (oko 3,12 miliona evra) za podizanje jarbola visine 80 metara sa zastavom Srbije na Ušću.
Koliko građana mora da glasa da bi se smenila vlast: Profesor objašnjava o tome koji je minimum
12.10.2026.•
32
Izlaznost na izborima 25. oktobra mora da bude oko 4,3-4,4 miliona da biste mogli da očekujete promenu, kaže za N1 profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević.
Trebinjac poslao pušku brzom poštom - ranjen poštar: Šta ne sme da se šalje u pošiljkama u Srbiji?
12.10.2026.•
2
Dvadesettrogodišnji Trebinjac je proteklih dana optužen da je brzom poštom poslao u Goražde vazdušnu pušku koja je prilikom pretovara paketa opalila i povredila radnika pošte.
Komentari 13
Plaćač poreza
Vlast to ne radi iz humanih razloga, već da bi raspaljivala nacionalističke strasti kojima su već uništili ovu državu u prethodnih 35 godina.
Samo vas gledamo
Vuzla
On može da prica samo u svoje ime.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar