Proizvođači mleka u Srbiji: Između "jakog" dinara i aflatoksina
Srpski paori, posebno proizvođači mleka, baš nemaju sreće.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Nikada državni podsticaji za posao koji se smatra najsloženijim u primarnoj poljoprivredi nisu bili veći, ali istovremeno nikada ni otkupne cene mlekara nisu bile niže.
Zapravo, bilo je dana kada otkupljivači gotovo da i nisu odlazili na teren, već do potrebnih količina dragocenog napitka dolaze uvozom.
Na prvi pogled ponašaju se logično, uvozno mleko je jeftinije, ali osnovni razlog za navodno skupu domaću proizvodnju sirovog mleka je precenjen dinar.
Mleko u potoku
"Jaka" domaća valuta uzrokuje da je srpska roba preskupa na inotržištu, dok je inoroba u Srbiji nerealno niske cene. Tako dolazimo do apsurda da je Srbija od višedecenijskog izvoznika postala uvoznik mleka.
Podsetimo se da smo u okruženje decenijama plasirali bezmalo polovinu proizvodnje, pa nas u regionu zovu "zemlja mleka". Sada srpske mlekare i konditori uvoze mleko, dok ovdašnji paori belu tečnost bacaju u potok.
Lane su seljaci u Srbiji proizveli 1,4 milijarde litara, od čega se oko 600 miliona proda na pijaci, bilo kao mleko, a još više preko drugih mlečnih napitaka, odnosno prerađevina.
Pročitaj još
Računalo se da će mlekare i konditori otkupiti otprilike 800 miliona litara, što je, inače, nešto manje od njihovih potreba. Pre petnaestak sezona produkcija je premašivala 2,2 milijarde litara.
Sa druge strane, potrošnja mleka u Srbiji nije velika, zavisno od godine kreće se između 180 i 200 litara po osobi godišnje i stalno se smanjuje. Poređenja radi, Crnogorac popije blizu 390, Holanđanin 430, a Danac čak 550 litara. Vidi se da ima osnova i te kako razmišljati i o povećanju domaće potrošnje.
Aflatoksin preti
Međutim, cena nije jedini razlog koji muči proizvođače mleka. Naime, u ovdašnjoj beloj tečnosti pojavljuje se aflatoksin, i to iznad dopuštene domaće granice 0,25 miligrama u litru mleka.
Dodatna nevolja je što je u Evropskoj uniji dopuštena granica tek 0,05, mada je u SAD, Rusiji i Kini granična međa dvostruko viša nego u Srbiji, odnosno čak 0,5 miligrama. Ipak, naše osnovno inotržište je EU, a Brisel je po ovom pitanju neobično strog.
Drugim rečima, visok nivo nedopuštenog aflatoksina drastično nam umanjuje izvozne mogućnosti bilo da je reč o mleku, bilo o mlečnim proizvodima.
Reč je o relativno novijoj zarazi preko gljivice Aspergillus koja se na našim poljima prvi put pojavila 2014. godine kada je uzrokovala veliku štetu. Napada ponajviše kukuruz i luči aflatoksin.
Kako kukuruz čini najmanje polovinu bilo kog stočnog obroka, aflatoksin se prenosi u mleko. To je i jedini način da se ovaj toksin pojavi u belom napitku i mnogi su očekivali da će se brzo pronaći način zaštite.
Kad stabljika omekša
Međutim, prošla je već decenija od prvog napada nove zaraze, a problem je sve veći. Gljivica je otporna na brojna zaštitna sredstva kojima se koriste evropski seljaci.
Pokušalo se unošenjem apsorbera u ishranu stoke. Njihova uloga je da "vežu" aflatoksin za sebe i iz stoke ga izbace izlučevinama. Metod se pokazao uspešnim, ali nedovoljnim kad je zaraza intenzivna i raširena.
U takvoj situaciji apsorber uspeva da nivo aflatoksina spusti na ispod 0,25, pa i 0,15, ali ne i da mleko zadovolji evrounijski kriterijum od samo 0,05 miligrama po litri mleka.
Aspergillus je sve češće na našim poljima, razlog su klimatske promene. Gljivica se brzo i obimno širi u sezoni kada imamo duže periode izrazito visokih temperatura sa intenzivnim padavinama u međuvremenu.
Možda su najkritičnije takozvane tropske noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa. U ovakvim uslovima kukuruz se noću "ne odmori" dovoljno, stabljika mu olabavi i omekša što je dovoljno da se gljivica veže za biljku, a kasnije emituje aflatoksin.
Nova stočna hraniva
Prošla godina je bila idealna za gljivicu i otuda muke za srpske paore traju već sedam, osam meseci. Novi ministar agrara Dragan Glamočić najavio je raspršivanje fungicida dronovima kada se postiže pravilnija raspršenost zaštitne materije, ali tek treba da se vidi koliko će inovativna tehnologija zaprašivanja bilja biti efikasna u praksi.
Kao odgovor na zarazu pre jedanaest godina, seljaci su tokom naredne decenije ozbiljno poradili na poboljšanju uslova u skladištima. No, kako se stalnim otopljavanjem, posebno noći, stvaraju sve povoljniji uslovi za razmah novih štetočina, stalan rad na higijeni magacina biće sve značajnija mera dobre proizvođačke prakse.
Međutim, ni to nije dovoljno u borbi sa aflatoksinom. Brojni stručnjaci se zalažu za promenu ishrane biljaka, odnosno da se kukuruz kao osnovno hranivo stoke u Srbiji zameni pšenicom, ječmom, sojom ili nekim od takozvanih alternativnih useva. Takođe, u tom slučaju suočili bismo se sa nešto manje kaloričnim hranivom i nešto skupljom poljoprivrednom proizvodnjom.
Seljak ne može sam
Uvek korisna praksa da se pogleda kako se uspešniji od nas nose sa istom problematikom, u ovom slučaju može tek minimalno da pomogne. Danci, vodeći mlekari u EU, hrane stoku namenski uzgajanom pšenicom, dok Holanđani i Švajcarci, takođe vrsni proizvođači mleka, u sezoni imaju tek jednu, a češće, nijednu tropsku noć, dok je u Vojvodini lane bilo, zavisno od uže lokacije, između dvanaest i četrnaest dana kada se živa u termometru ni noću nije spuštala ispod dvadesetog podeoka.
Nije sporno, dakle, da ozbiljni problemi muče srpskog seljaka. Suočio se sa problemom koji sam ne može nadvladati. Država, pak, do sada nije bila posebno aktivna u borbi sa zarazom koja preti da u korenu saseče srpsku poljoprivredu. Naprotiv, precenjenim kursom domaće valute dodatno je otežala poslovanje i razvoj agrara u Srbiji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
0
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
10
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
2
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
MOL ušao u strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom
31.01.2026.•
0
MOL Grupa je ušla u novo strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom (NOC).
Sutra ističe rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje
30.01.2026.•
0
Rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje ističe sutra, 31. januara, objavila je Privredna komora Srbije (PKS).
Koliki je minimalac u Evropskoj uniji?
30.01.2026.•
14
Kancelarija za statistiku Evropske unije - Evrostat objavila je danas da su 22 zemlje od 27 zemalja EU 1. januara objavile minimalne zarade, koje su u 14 zemalja iznad 1.000 evra.
Srbija se zadužuje 42 miliona evra zbog superkompjutera
30.01.2026.•
8
Srbija će se zadužiti za 42 miliona evra zbog nabavke superkompjutera.
Komentari 6
Milan
Što se tiče Alfatoksina, kakve mere preduzima Madjarska koja ima sličnu klimu kao i mi u Vojvodini? Takodje me zanima i za Ruminiju, Hrvatsku i Bugarsku.
Da li smo samo mi u problemu ili sve zamlje koje gravitiraju panonskoj niziji?
Kakva je proizvodnja u planinama? Imamo li tamo koju kravu ?:) Ustvari ima li ljudi uopšte da žive u planinskim krajevima kojima bi se "isplatilo" da drže krave?
I na kraju ja lično mislim da je država odlučila da kod nas ugasi mlekarstvo i da predjemo na uvoz jeftinog mleka.
Sh1
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar