Proizvođači mleka u Srbiji: Između "jakog" dinara i aflatoksina
Srpski paori, posebno proizvođači mleka, baš nemaju sreće.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Nikada državni podsticaji za posao koji se smatra najsloženijim u primarnoj poljoprivredi nisu bili veći, ali istovremeno nikada ni otkupne cene mlekara nisu bile niže.
Zapravo, bilo je dana kada otkupljivači gotovo da i nisu odlazili na teren, već do potrebnih količina dragocenog napitka dolaze uvozom.
Na prvi pogled ponašaju se logično, uvozno mleko je jeftinije, ali osnovni razlog za navodno skupu domaću proizvodnju sirovog mleka je precenjen dinar.
Mleko u potoku
"Jaka" domaća valuta uzrokuje da je srpska roba preskupa na inotržištu, dok je inoroba u Srbiji nerealno niske cene. Tako dolazimo do apsurda da je Srbija od višedecenijskog izvoznika postala uvoznik mleka.
Podsetimo se da smo u okruženje decenijama plasirali bezmalo polovinu proizvodnje, pa nas u regionu zovu "zemlja mleka". Sada srpske mlekare i konditori uvoze mleko, dok ovdašnji paori belu tečnost bacaju u potok.
Lane su seljaci u Srbiji proizveli 1,4 milijarde litara, od čega se oko 600 miliona proda na pijaci, bilo kao mleko, a još više preko drugih mlečnih napitaka, odnosno prerađevina.
Pročitaj još
Računalo se da će mlekare i konditori otkupiti otprilike 800 miliona litara, što je, inače, nešto manje od njihovih potreba. Pre petnaestak sezona produkcija je premašivala 2,2 milijarde litara.
Sa druge strane, potrošnja mleka u Srbiji nije velika, zavisno od godine kreće se između 180 i 200 litara po osobi godišnje i stalno se smanjuje. Poređenja radi, Crnogorac popije blizu 390, Holanđanin 430, a Danac čak 550 litara. Vidi se da ima osnova i te kako razmišljati i o povećanju domaće potrošnje.
Aflatoksin preti
Međutim, cena nije jedini razlog koji muči proizvođače mleka. Naime, u ovdašnjoj beloj tečnosti pojavljuje se aflatoksin, i to iznad dopuštene domaće granice 0,25 miligrama u litru mleka.
Dodatna nevolja je što je u Evropskoj uniji dopuštena granica tek 0,05, mada je u SAD, Rusiji i Kini granična međa dvostruko viša nego u Srbiji, odnosno čak 0,5 miligrama. Ipak, naše osnovno inotržište je EU, a Brisel je po ovom pitanju neobično strog.
Drugim rečima, visok nivo nedopuštenog aflatoksina drastično nam umanjuje izvozne mogućnosti bilo da je reč o mleku, bilo o mlečnim proizvodima.
Reč je o relativno novijoj zarazi preko gljivice Aspergillus koja se na našim poljima prvi put pojavila 2014. godine kada je uzrokovala veliku štetu. Napada ponajviše kukuruz i luči aflatoksin.
Kako kukuruz čini najmanje polovinu bilo kog stočnog obroka, aflatoksin se prenosi u mleko. To je i jedini način da se ovaj toksin pojavi u belom napitku i mnogi su očekivali da će se brzo pronaći način zaštite.
Kad stabljika omekša
Međutim, prošla je već decenija od prvog napada nove zaraze, a problem je sve veći. Gljivica je otporna na brojna zaštitna sredstva kojima se koriste evropski seljaci.
Pokušalo se unošenjem apsorbera u ishranu stoke. Njihova uloga je da "vežu" aflatoksin za sebe i iz stoke ga izbace izlučevinama. Metod se pokazao uspešnim, ali nedovoljnim kad je zaraza intenzivna i raširena.
U takvoj situaciji apsorber uspeva da nivo aflatoksina spusti na ispod 0,25, pa i 0,15, ali ne i da mleko zadovolji evrounijski kriterijum od samo 0,05 miligrama po litri mleka.
Aspergillus je sve češće na našim poljima, razlog su klimatske promene. Gljivica se brzo i obimno širi u sezoni kada imamo duže periode izrazito visokih temperatura sa intenzivnim padavinama u međuvremenu.
Možda su najkritičnije takozvane tropske noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa. U ovakvim uslovima kukuruz se noću "ne odmori" dovoljno, stabljika mu olabavi i omekša što je dovoljno da se gljivica veže za biljku, a kasnije emituje aflatoksin.
Nova stočna hraniva
Prošla godina je bila idealna za gljivicu i otuda muke za srpske paore traju već sedam, osam meseci. Novi ministar agrara Dragan Glamočić najavio je raspršivanje fungicida dronovima kada se postiže pravilnija raspršenost zaštitne materije, ali tek treba da se vidi koliko će inovativna tehnologija zaprašivanja bilja biti efikasna u praksi.
Kao odgovor na zarazu pre jedanaest godina, seljaci su tokom naredne decenije ozbiljno poradili na poboljšanju uslova u skladištima. No, kako se stalnim otopljavanjem, posebno noći, stvaraju sve povoljniji uslovi za razmah novih štetočina, stalan rad na higijeni magacina biće sve značajnija mera dobre proizvođačke prakse.
Međutim, ni to nije dovoljno u borbi sa aflatoksinom. Brojni stručnjaci se zalažu za promenu ishrane biljaka, odnosno da se kukuruz kao osnovno hranivo stoke u Srbiji zameni pšenicom, ječmom, sojom ili nekim od takozvanih alternativnih useva. Takođe, u tom slučaju suočili bismo se sa nešto manje kaloričnim hranivom i nešto skupljom poljoprivrednom proizvodnjom.
Seljak ne može sam
Uvek korisna praksa da se pogleda kako se uspešniji od nas nose sa istom problematikom, u ovom slučaju može tek minimalno da pomogne. Danci, vodeći mlekari u EU, hrane stoku namenski uzgajanom pšenicom, dok Holanđani i Švajcarci, takođe vrsni proizvođači mleka, u sezoni imaju tek jednu, a češće, nijednu tropsku noć, dok je u Vojvodini lane bilo, zavisno od uže lokacije, između dvanaest i četrnaest dana kada se živa u termometru ni noću nije spuštala ispod dvadesetog podeoka.
Nije sporno, dakle, da ozbiljni problemi muče srpskog seljaka. Suočio se sa problemom koji sam ne može nadvladati. Država, pak, do sada nije bila posebno aktivna u borbi sa zarazom koja preti da u korenu saseče srpsku poljoprivredu. Naprotiv, precenjenim kursom domaće valute dodatno je otežala poslovanje i razvoj agrara u Srbiji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Atanacković: Ako država poveća neoporezivi deo plate, poslodavci bi pristali na povećanje minimalca
17.06.2025.•
1
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi 65 odsto poslodavaca prihvatilo povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto u oktobru, ako država poveća neoporezivi deo plate.
EU planira da zabrani ruski gas do kraja 2027. godine
17.06.2025.•
2
Evropska komisija planira da u utorak predloži zakonsku zabranu uvoza ruskog prirodnog i tečnog gasa u Evropsku uniju do kraja 2027. godine, kako bi postepeno okončala energetske veze sa Rusijom.
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
4
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
11
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
6
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
11
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar