Proizvođači mleka u Srbiji: Između "jakog" dinara i aflatoksina
Srpski paori, posebno proizvođači mleka, baš nemaju sreće.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Nikada državni podsticaji za posao koji se smatra najsloženijim u primarnoj poljoprivredi nisu bili veći, ali istovremeno nikada ni otkupne cene mlekara nisu bile niže.
Zapravo, bilo je dana kada otkupljivači gotovo da i nisu odlazili na teren, već do potrebnih količina dragocenog napitka dolaze uvozom.
Na prvi pogled ponašaju se logično, uvozno mleko je jeftinije, ali osnovni razlog za navodno skupu domaću proizvodnju sirovog mleka je precenjen dinar.
Mleko u potoku
"Jaka" domaća valuta uzrokuje da je srpska roba preskupa na inotržištu, dok je inoroba u Srbiji nerealno niske cene. Tako dolazimo do apsurda da je Srbija od višedecenijskog izvoznika postala uvoznik mleka.
Podsetimo se da smo u okruženje decenijama plasirali bezmalo polovinu proizvodnje, pa nas u regionu zovu "zemlja mleka". Sada srpske mlekare i konditori uvoze mleko, dok ovdašnji paori belu tečnost bacaju u potok.
Lane su seljaci u Srbiji proizveli 1,4 milijarde litara, od čega se oko 600 miliona proda na pijaci, bilo kao mleko, a još više preko drugih mlečnih napitaka, odnosno prerađevina.
Pročitaj još
Računalo se da će mlekare i konditori otkupiti otprilike 800 miliona litara, što je, inače, nešto manje od njihovih potreba. Pre petnaestak sezona produkcija je premašivala 2,2 milijarde litara.
Sa druge strane, potrošnja mleka u Srbiji nije velika, zavisno od godine kreće se između 180 i 200 litara po osobi godišnje i stalno se smanjuje. Poređenja radi, Crnogorac popije blizu 390, Holanđanin 430, a Danac čak 550 litara. Vidi se da ima osnova i te kako razmišljati i o povećanju domaće potrošnje.
Aflatoksin preti
Međutim, cena nije jedini razlog koji muči proizvođače mleka. Naime, u ovdašnjoj beloj tečnosti pojavljuje se aflatoksin, i to iznad dopuštene domaće granice 0,25 miligrama u litru mleka.
Dodatna nevolja je što je u Evropskoj uniji dopuštena granica tek 0,05, mada je u SAD, Rusiji i Kini granična međa dvostruko viša nego u Srbiji, odnosno čak 0,5 miligrama. Ipak, naše osnovno inotržište je EU, a Brisel je po ovom pitanju neobično strog.
Drugim rečima, visok nivo nedopuštenog aflatoksina drastično nam umanjuje izvozne mogućnosti bilo da je reč o mleku, bilo o mlečnim proizvodima.
Reč je o relativno novijoj zarazi preko gljivice Aspergillus koja se na našim poljima prvi put pojavila 2014. godine kada je uzrokovala veliku štetu. Napada ponajviše kukuruz i luči aflatoksin.
Kako kukuruz čini najmanje polovinu bilo kog stočnog obroka, aflatoksin se prenosi u mleko. To je i jedini način da se ovaj toksin pojavi u belom napitku i mnogi su očekivali da će se brzo pronaći način zaštite.
Kad stabljika omekša
Međutim, prošla je već decenija od prvog napada nove zaraze, a problem je sve veći. Gljivica je otporna na brojna zaštitna sredstva kojima se koriste evropski seljaci.
Pokušalo se unošenjem apsorbera u ishranu stoke. Njihova uloga je da "vežu" aflatoksin za sebe i iz stoke ga izbace izlučevinama. Metod se pokazao uspešnim, ali nedovoljnim kad je zaraza intenzivna i raširena.
U takvoj situaciji apsorber uspeva da nivo aflatoksina spusti na ispod 0,25, pa i 0,15, ali ne i da mleko zadovolji evrounijski kriterijum od samo 0,05 miligrama po litri mleka.
Aspergillus je sve češće na našim poljima, razlog su klimatske promene. Gljivica se brzo i obimno širi u sezoni kada imamo duže periode izrazito visokih temperatura sa intenzivnim padavinama u međuvremenu.
Možda su najkritičnije takozvane tropske noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa. U ovakvim uslovima kukuruz se noću "ne odmori" dovoljno, stabljika mu olabavi i omekša što je dovoljno da se gljivica veže za biljku, a kasnije emituje aflatoksin.
Nova stočna hraniva
Prošla godina je bila idealna za gljivicu i otuda muke za srpske paore traju već sedam, osam meseci. Novi ministar agrara Dragan Glamočić najavio je raspršivanje fungicida dronovima kada se postiže pravilnija raspršenost zaštitne materije, ali tek treba da se vidi koliko će inovativna tehnologija zaprašivanja bilja biti efikasna u praksi.
Kao odgovor na zarazu pre jedanaest godina, seljaci su tokom naredne decenije ozbiljno poradili na poboljšanju uslova u skladištima. No, kako se stalnim otopljavanjem, posebno noći, stvaraju sve povoljniji uslovi za razmah novih štetočina, stalan rad na higijeni magacina biće sve značajnija mera dobre proizvođačke prakse.
Međutim, ni to nije dovoljno u borbi sa aflatoksinom. Brojni stručnjaci se zalažu za promenu ishrane biljaka, odnosno da se kukuruz kao osnovno hranivo stoke u Srbiji zameni pšenicom, ječmom, sojom ili nekim od takozvanih alternativnih useva. Takođe, u tom slučaju suočili bismo se sa nešto manje kaloričnim hranivom i nešto skupljom poljoprivrednom proizvodnjom.
Seljak ne može sam
Uvek korisna praksa da se pogleda kako se uspešniji od nas nose sa istom problematikom, u ovom slučaju može tek minimalno da pomogne. Danci, vodeći mlekari u EU, hrane stoku namenski uzgajanom pšenicom, dok Holanđani i Švajcarci, takođe vrsni proizvođači mleka, u sezoni imaju tek jednu, a češće, nijednu tropsku noć, dok je u Vojvodini lane bilo, zavisno od uže lokacije, između dvanaest i četrnaest dana kada se živa u termometru ni noću nije spuštala ispod dvadesetog podeoka.
Nije sporno, dakle, da ozbiljni problemi muče srpskog seljaka. Suočio se sa problemom koji sam ne može nadvladati. Država, pak, do sada nije bila posebno aktivna u borbi sa zarazom koja preti da u korenu saseče srpsku poljoprivredu. Naprotiv, precenjenim kursom domaće valute dodatno je otežala poslovanje i razvoj agrara u Srbiji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Lidl bez mlečnih proizvoda koji sadrže palmino ulje
01.08.2025.•
0
Kompanija Lidl Srbija obaveštava potrošače da nijedan proizvod koji sadrži mlečnu komponentu neće sadržati palmino ulje, palminu mast, odnosno druga biljna ulja i masti.
PKS: Novim carinama SAD najviše će biti pogođeni proizvođači guma, oružja i hrane za životinje
01.08.2025.•
1
Povećanje carine SAD za srpsku robu od 35 odsto najviše će pogoditi najveće izvoznike, a to su industrije auto-delova, pre svega guma, oružja i municije, kao i proizvođače hrane za kućne ljubimce.
Objavljene nove cene goriva
01.08.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Trgovinski sporazum SAD i EU: Jači tlači - Tramp učinio Brisel potpuno nebitnim
01.08.2025.•
7
Posle četiri meseca neizvesnosti postignut je trgovinski sporazum između SAD i Evropske unije, čime je izbegnut preteći carinski rat dva značajna partnera i saveznika.
Tramp potpisao naredbu o novim carinama, stupaju na snagu za sedam dana
01.08.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu kojom za sedam dana na snagu stupaju nove carine za desetine američkih trgovinskih partnera.
NIS prodaje bugarsku filijalu
31.07.2025.•
4
Naftna industrija Srbije, koja je pod ruskom kontrolom, saopštila je da je upravni odbor odobrio prodaju filijale NIS Petrol Bugarska, koja je u njenom potpunom vlasništvu.
Profesor Savić: Problem je što niko ne kontroliše naknade izvršitelja, mnogi se brzo obogatili
31.07.2025.•
22
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da je jedna od najavljenih državnih mera, kojom izvršitelji neće moći da oduzimaju jedini životni prostor ljudima, dobar korak ali nedovoljan.
Najveći polugodišnji gubitak NIS-a u poslednjih pet godina
31.07.2025.•
8
Naftna industrija Srbije (NIS) objavila je finansijske izveštaje za drugo tromesečje i prvih šest meseci 2025, koji su doneli najlošiji finansijski rezultat kompanije u poslednjih pet godina, od pandemijske 2020.
Sutra ističe rok za carine od 35 odsto koje Srbiji uvodi SAD: Šta očekuje našu zemlju?
31.07.2025.•
18
Carine na srpsku robu u SAD od 35 odsto trebalo bi da stupe na snagu u petak, 1. avgusta, kada je i poslednji rok za postizanje trgovinskog sporazuma između Beograda i Vašingtona.
Drugi put u manje od dva meseca: Novi milioni iz budžetske rezerve za Fudbalski i Košarkaški savez Srbije
31.07.2025.•
10
Fudbalskom savezu Srbije prebačeno je 23,6 miliona dinara, dok je Košarkaški savez Srbije dobio 50 miliona.
JANAF dobio dozvolu da nastavi isporuku nafte NIS-u
30.07.2025.•
3
Jadranski naftovod (JANAF) dobio je licencu od američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava da nastavi do 27. avgusta da transportuje naftu do NIS-a, objavio je JANAF.
Kina i SAD: Dogovor da se zadrže carine na trenutnim nivoima
29.07.2025.•
1
Kina i SAD saglasili su se da održe carine na trenutnim nivoima - SAD oporezuju kinesku robu sa 30 odsto, a Kina naplaćuje 10 odsto na američke proizvode.
MMF povećao prognozu rasta svetske ekonomije: Manja šteta od Trampovih tarifa
29.07.2025.•
1
MMF je povećao prognozu ekonomskog rasta SAD i sveta za ovu i sledeću godinu, jer se protekcionistička trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa do sada pokazala manje štetnom nego što se očekivalo.
Model Golfa povlači se sa tržišta zbog rizika od povreda
29.07.2025.•
0
Putničko vozila marke Folksvagen, model iGolf Variant, povlači se sa tržišta Srbije zbog rizika od povreda.
Bajatović: Dobro je što su odložene sankcije SAD, omogućava NIS-u da preživi
29.07.2025.•
11
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je, posle odlaganja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) za još mesec dana, da je to dobra vest, jer omogućava da NIS "preživi".
EU optužila portal Temu za kršenje Zakona o digitalnim uslugama
28.07.2025.•
2
Evropska komisija optužila je kineski sajt za elektronsku trgovinu Temu za kršenje njenog Zakona o digitalnim uslugama, zbog toga što nije adekvatno pratio proizvode koje nudi, posebno igračke za bebe.
Voćari traže moratorijum na kredite
28.07.2025.•
1
Predstavnici udruženja voćara Srbije zatražili su danas u Skupštini Srbije da država otkupljivačima, hladnjačarima i izvoznicima obezbedi moratorijum na kredite kod komercijalnih banaka.
Na teritoriji Bosilegrada potvrđena bolest plavog jezika kod ovaca
28.07.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je na teritoriji opštine Bosilegrad, u mestima Donja Ljubata i Gornja Lisina, potvrđena bolest plavog jezika kod ovaca na dva poljoprivredna gazdinstva.
Banke prodale potraživanja u vrednosti 81,8 milijardi dinara: Koja su prava dužnika?
28.07.2025.•
2
Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2013. do 2025. godine, ukupan iznos ustupljenih potraživanja banaka od pravnih i fizičkih lica koja su preneta drugim bankama iznosi 81,8 milijardi dinara.
Drastično smanjenje broja muznih krava u Srbiji: "Država da obezbedi stabilne uslove poslovanja"
28.07.2025.•
5
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u Srbiji 2013. godine bilo 500.000 muznih krava, a na kraju 2023. godine njihov broj je sveden na 330.000.
Srbija vratila 12 tona zlata iz inostranstva, NBS rezerve uvećavala na sugestiju Vučića
27.07.2025.•
55
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je Srbija već vratila 12 tona zlata koje je tokom 2019. i 2020. godine kupila na međunarodnom tržištu, kao i da u rezervama ima ukupno 50,6 tona zlata.
Komentari 6
Milan
Što se tiče Alfatoksina, kakve mere preduzima Madjarska koja ima sličnu klimu kao i mi u Vojvodini? Takodje me zanima i za Ruminiju, Hrvatsku i Bugarsku.
Da li smo samo mi u problemu ili sve zamlje koje gravitiraju panonskoj niziji?
Kakva je proizvodnja u planinama? Imamo li tamo koju kravu ?:) Ustvari ima li ljudi uopšte da žive u planinskim krajevima kojima bi se "isplatilo" da drže krave?
I na kraju ja lično mislim da je država odlučila da kod nas ugasi mlekarstvo i da predjemo na uvoz jeftinog mleka.
Sh1
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar