Nema više "vaspitnih" batina, zabranjuju se dečiji brakovi: Šta sve donose izmene Porodičnog zakona
Izmene i dopune Porodičnog zakona, koje najavljuje Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, predstavljaju jedan od najširih pokušaja normativnog preoblikovanja odnosa unutar porodice poslednjih godina.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
U javnosti se istovremeno predstavljaju kao iskorak ka modernijem sistemu zaštite deteta i kao usklađivanje sa međunarodnim standardima, pre svega u oblasti zabrane fizičkog kažnjavanja i jačanja prava maloletnika. Međutim, iza formalno jasno definisanih ciljeva otvara se prostor za različita tumačenja, posebno u delu koji se tiče granice između zaštite i ulaska institucija u privatnu sferu porodice.
Najavljene promene obuhvataju širok spektar oblasti - od potpunog ukidanja fizičkog kažnjavanja dece i zabrane maloletničkih brakova, do redefinisanja instituta roditeljskog prava, poslovne sposobnosti i postupaka usvajanja.
Posebnu pažnju javnosti privlači uvođenje mogućnosti da se dete i pre desete godine samostalno obrati školi ili centru za socijalni rad, što se predstavlja kao jačanje njegovog položaja kao subjekta prava. Istovremeno, centri za socijalni rad dobijaju dodatnu ulogu u proceni i reagovanju u porodičnim situacijama - od savetodavnog delovanja do pokretanja postupaka zaštite, piše NIN.
Iako Ministarstvo insistira na preventivnom i savetodavnom pristupu, uz tvrdnju da cilj nije kažnjavanje roditelja, već promocija "nenasilnog vaspitanja", ostaje otvoreno pitanje kako će se ovaj koncept primenjivati u praksi.
Kraj fizičkog kažnjavanja: Od "vaspitne ćuške" do obaveznog savetovanja
U središtu reforme nalazi se ideja "afirmacije nenasilnog vaspitanja", uz jasnu normativnu zabranu fizičkog kažnjavanja dece, koja se predstavlja kao usklađivanje sa međunarodnim standardima i preporukama relevantnih institucija. Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju poručuju da cilj nije represija nad roditeljima, već promena pristupa vaspitanju i jačanje preventivnih mehanizama podrške porodici.
Iako se u delu javnosti zabrana fizičkog kažnjavanja ponekad tumači kao preterano zadiranje u roditeljski autoritet, suština izmene je drugačija - država formalno napušta tolerisanje fizičke discipline kao vaspitnog modela.
Prema objašnjenjima državne sekretarke Milke Milovanović-Minić, fizičko kažnjavanje deteta biće zabranjeno, dok u situacijama kada ima elemente zlostavljanja organ starateljstva može pokrenuti postupke zaštite deteta, uključujući i krivične prijave.
U praksi, jedan izolovan incident ne bi automatski vodio ni ka oduzimanju deteta ni ka krivičnom postupku. Ključnu ulogu imaju centri za socijalni rad, koji procenjuju okolnosti svakog slučaja i, u najvećem broju situacija, primenjuju mere podrške - od savetovanja i razgovora sa roditeljima do upućivanja u specijalizovana savetovališta i programe. Represivne mere ostaju rezervisane za slučajeve ponovljenog ili ozbiljnog zlostavljanja, kao i za odbijanje saradnje sa institucijama.
Dete kao subjekt prava
Jedna od osetljivijih novina jeste pravo deteta da se i pre desete godine obrati školi ili centru za socijalni rad ukoliko smatra da su njegova prava ugrožena. Time se dete eksplicitno pozicionira kao aktivni nosilac prava, a ne samo kao predmet roditeljskog autoriteta.
U praksi to znači da dete može samostalno uputiti signal institucijama, dok odluke o njegovom statusu ostaju u nadležnosti stručnih organa. Škole i centri za socijalni rad dužni su da procene svaku prijavu, što otvara i pitanje granice između stvarne ugroženosti i konflikata u porodičnom ili školskom okruženju.
Maloletnički brakovi: Zatvaranje zakonske sive zone
Pored zabrane fizičkog kažnjavanja, izmene donose i zabranu sklapanja maloletničkih brakova, kao i preciznije definisanje pojma deteta u zakonu, uz ukidanje instituta produženja roditeljskog prava.
Potpunom zabranom sklapanja brakova maloletnim osobama ukida se dosadašnja mogućnost izuzetaka, čime se zatvara ranije postojeća pravna "siva zona". To znači da matičari i sudovi više neće imati prostor za odobravanje izuzetaka, već obavezu dosledne primene zabrane.
Istovremeno, u oblasti poslovne sposobnosti menja se dosadašnji model koji je omogućavao njeno trajno oduzimanje. Umesto toga uvodi se vremenski ograničeno i delimično ograničenje, najduže na tri godine, uz obavezno preispitivanje. Ideja je da se mera prilagodi konkretnim okolnostima, uz očuvanje što većeg stepena samostalnosti osobe, gde god je to moguće. Ovim izmenama Srbija se usklađuje sa Ujedinjenim nacijama i odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, čime se, kako se navodi, smanjuje prostor za dugotrajnu pravnu nesamostalnost.
Takođe, predviđene izmene u oblasti usvojenja i roditeljskog prava ukidaju određene oblike sporazumnih rešenja i jačaju kontrolu institucija nad procesom. Odluke o usvajanju više se ne prepuštaju dogovorima u istoj meri kao ranije, već se centralizuju kroz strože kriterijume procene, uz obrazloženje da se time smanjuje prostor za zloupotrebe.
Pročitaj još
Novi standard "najboljeg interesa deteta"
Jedna od ključnih novina odnosi se na dodatno preciziranje standarda "najboljeg interesa deteta", koji je već prisutan u praksi, ali se sada normativno šire definiše. Prema predloženim izmenama, sudovi i centri za socijalni rad dobijaju širi prostor za procenu u svakom pojedinačnom slučaju, bez unapred striktno definisanih kriterijuma.
U praksi to znači da će odluke u postupcima koji se tiču dece u većoj meri zavisiti od stručne procene socijalnih radnika, psihologa i sudija, nego od rigidnih pravnih pravila.
Time se, s jedne strane, omogućava fleksibilniji pristup različitim porodičnim situacijama, ali se istovremeno povećava odgovornost institucija, jer se granica između "najboljeg interesa" i profesionalne procene dodatno sužava.
Između međunarodnih standarda i domaće prakse
Iz Ministarstva se ističe da su izmene u skladu sa obavezama koje Srbija ima prema Ujedinjenim nacijama i odredbama Konvencije o pravima deteta, kao i preporukama Evropske unije u procesu evropskih integracija. Na normativnom nivou, zakon uvodi koncept "pozitivnog roditeljstva", u kojem se dete posmatra kao partner u procesu odrastanja, a ne kao pasivni objekat vaspitnih mera.
Iako izmene donose jačanje institucionalne zaštite dece, pojedini segmenti ostaju otvoreni za tumačenja - pre svega u delu primene na terenu, gde će centri za socijalni rad i škole imati ključnu ulogu. Istovremeno, određene teme, poput istopolnih partnerstava, nisu obuhvaćene ovim paketom izmena, što ukazuje na selektivan pristup reformi porodičnog zakonodavstva.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li će novi zakon predstavljati stvarnu promenu porodične prakse ili pre svega normativno usklađivanje sa međunarodnim standardima, kao i koliko će vremena biti potrebno da se te promene zaista osete u svakodnevnom životu porodica.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Crta: Studentska lista sa jednim mandatom manje, lista Usame Zukorlića ušla u parlament
01.11.2026.•
0
Crta je objavila da je ponovljeno glasanje na 53 biračkih mesta donelu promenu u raspodeli mandata u odnosu na projekciju Republičke izborne komisije nakon izbora 25. oktobra.
Pristižu preliminarni rezultati ponovljenog glasanja na pojedinim biračkim mestima
01.11.2026.•
0
Vanredni parlamentarni izbori ponovljeni su danas na 53 biračka mesta, odnosno na mestima na kojima je konstatovano da se ne mogu utvrditi rezultati glasanja i na kojima je poništeno glasanje.
Rektor Đokić: Akademska zajednica će i u budućnosti biti kritična prema svakoj vlasti
01.11.2026.•
0
Rektor Unverziteta u Beogradu Vladan Đokić ocenio je da su sve institucije u prethodnom periodu bile "privatizovane pod okriljem jedne političke opcije".
Šoškić: Koruptivno-kriminalni sistem koji je ušao u državu srušiće se kao kula od karata
01.11.2026.•
2
Kandidat za poslanika na Studentskoj listi Dejan Šoškić izjavio je da je cilj da se što je moguće veći broj najodgovornijih procesuira po zakonu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - polako
01.11.2026.•
14
Svakog dana na 021.rs vas čeka novi dnevni kviz.
Načelnik SBPOK-a Marko Zafirović pozvan na informativni razgovor
01.11.2026.•
2
Načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Marko Zafirović pozvan je danas u svojstvu građanina na informativni razgovor u policiji u vezi sa slučajem "Senjak".
Koji su ekonomski izazovi pred budućom vladom?
01.11.2026.•
3
Dok se čeka formiranje nove vlade, ostaje otvoreno pitanje kako će se politička situacija odraziti na investicije, kurs dinara i životni standard građana.
Briselski institut: Evropska unija podržavala Vučića, a sad mora povratiti poverenje među građanima Srbije
01.11.2026.•
12
Evropska unija je bila u dosluhu i podržavala Aleksandra Vučića, a sad mora povratiti poverenje u Srbiji i pomoći obnovu demokratije i vladavine zakona, ocenjuje briselski Centar za evropsku politiku (CEP).
Otvoreni konkursi za prijem u specijalne jedinice Vojske Srbije
01.11.2026.•
2
Ministarstvo odbrane saopštlo je danas da su otvoreni konkursi za prijem u 72. brigadu za specijalne operacije i 63. padobransku brigadu Vojske Srbije.
Crta: Na ponovljenim izborima do 16 sati glasalo 35 odsto birača
01.11.2026.•
0
Posmatračka misija Crta objavila je da je, na 53 biračka mesta na kojima se danas ponavlja glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima, do 16 časova glasalo 35 odsto birača.
ANEM: Da beogradsko Više javno tužilaštvo prestane da progoni novinare
01.11.2026.•
3
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osudila je otvoreni pritisak beogradskog Višeg javnog tužilaštva (VJT) na redakciju Informativnog programa RTS-a i zatražila prestanak progona novinara i aktivista.
Nepostojećim Ćacilendom ili lojalistima - čime zapravo Vučić preti?
01.11.2026.•
11
Aleksandar Vučić izjavio je, povodom upada u Informer, da će se naprednjaci samoorganizovati, ako nadležni ne budu štitili ovaj medij, poznat po širenju propagande bivšeg režima i targetiranju neistomišljenika.
Crta: Izlaznost do 13 časova na ponovljenim izborima 23,7 odsto
01.11.2026.•
0
Posmatračka misija nevladine organizacije Crta saopštila je da je izlaznost do 13 časova na 53 biračka mesta na kojima se danas ponavlja glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima, 23,7 odsto.
Odnos Srbije i Hrvatske posle Vučića: Šta se može očekivati?
01.11.2026.•
6
Promena vlasti u Srbiji u Hrvatskoj je uglavnom dočekana s olakšanjem.
Tužilac Stefanović: Kričak se sumnjiči za dva krivična dela, hapšenje nije zbog izbora
01.11.2026.•
35
Načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određeno je, zbog postupanja u slučaju "Senjak" zadržavanje od 48 sati.
EPS objavio novi broj tekućeg računa na koji Beograđani treba da plaćaju struju
01.11.2026.•
4
Elektroprivreda Srbije saopštila je da je za kupce električne energije sa područja Beograda (domaćinstva i male kupce) od računa oktobar 2026. godine promenjen broj tekućeg računa za uplatu.
Bivši tužilac o hapšenju Krička: Ako je razlog prijava od pre šest meseci, šta je tužilaštvo čekalo do sada
01.11.2026.•
0
Advokat i bivši tužilac za organizovani kriminal Aleksandar Milosavljević izjavio je da bi trebalo da se preispita zbog čega su dvojica načelnika sada uhapšeni.
Kričku i Sekuloviću određeno zadržavanje do 48 sati
01.11.2026.•
8
Načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određeno je zadržavanje do 48 sati.
Crta: Do 10 sati na izborima glasalo 9,4 odsto birača
01.11.2026.•
1
Posmatračka misija Crta objavila je da je do 10.00 izlaznost na 53 biračka mesta na kojima se ponavlja glasanje na parlamentarnim izborima, iznosi 9,4 odsto.
Komentari 62
nnnnn
ko će onda za nasilje odgovarati
Heihachi Mishima
Sve dok se glava ne udara, a reci ne dopiru do deteta, ne vidim problem sa disciplinom.
Ne podrzavam ovaj zakon
Petronije
2. Da li je dozvoljeno sahranjivanje ljudi na livadama, dvorištima i njivama? Nije? Pa šta je sa Bajinom Baštom, Požarevcem?
3. Da li su albanska deca ljudska vrsta? Jesu? Pa kako onda u Mionici studenti predlažu prikupljanje pomoći DECI na Kosovu... a misle samo na srpsku decu?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar