Nema više "vaspitnih" batina, zabranjuju se dečiji brakovi: Šta sve donose izmene Porodičnog zakona
Izmene i dopune Porodičnog zakona, koje najavljuje Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, predstavljaju jedan od najširih pokušaja normativnog preoblikovanja odnosa unutar porodice poslednjih godina.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
U javnosti se istovremeno predstavljaju kao iskorak ka modernijem sistemu zaštite deteta i kao usklađivanje sa međunarodnim standardima, pre svega u oblasti zabrane fizičkog kažnjavanja i jačanja prava maloletnika. Međutim, iza formalno jasno definisanih ciljeva otvara se prostor za različita tumačenja, posebno u delu koji se tiče granice između zaštite i ulaska institucija u privatnu sferu porodice.
Najavljene promene obuhvataju širok spektar oblasti - od potpunog ukidanja fizičkog kažnjavanja dece i zabrane maloletničkih brakova, do redefinisanja instituta roditeljskog prava, poslovne sposobnosti i postupaka usvajanja.
Posebnu pažnju javnosti privlači uvođenje mogućnosti da se dete i pre desete godine samostalno obrati školi ili centru za socijalni rad, što se predstavlja kao jačanje njegovog položaja kao subjekta prava. Istovremeno, centri za socijalni rad dobijaju dodatnu ulogu u proceni i reagovanju u porodičnim situacijama - od savetodavnog delovanja do pokretanja postupaka zaštite, piše NIN.
Iako Ministarstvo insistira na preventivnom i savetodavnom pristupu, uz tvrdnju da cilj nije kažnjavanje roditelja, već promocija "nenasilnog vaspitanja", ostaje otvoreno pitanje kako će se ovaj koncept primenjivati u praksi.
Kraj fizičkog kažnjavanja: Od "vaspitne ćuške" do obaveznog savetovanja
U središtu reforme nalazi se ideja "afirmacije nenasilnog vaspitanja", uz jasnu normativnu zabranu fizičkog kažnjavanja dece, koja se predstavlja kao usklađivanje sa međunarodnim standardima i preporukama relevantnih institucija. Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju poručuju da cilj nije represija nad roditeljima, već promena pristupa vaspitanju i jačanje preventivnih mehanizama podrške porodici.
Iako se u delu javnosti zabrana fizičkog kažnjavanja ponekad tumači kao preterano zadiranje u roditeljski autoritet, suština izmene je drugačija - država formalno napušta tolerisanje fizičke discipline kao vaspitnog modela.
Prema objašnjenjima državne sekretarke Milke Milovanović-Minić, fizičko kažnjavanje deteta biće zabranjeno, dok u situacijama kada ima elemente zlostavljanja organ starateljstva može pokrenuti postupke zaštite deteta, uključujući i krivične prijave.
U praksi, jedan izolovan incident ne bi automatski vodio ni ka oduzimanju deteta ni ka krivičnom postupku. Ključnu ulogu imaju centri za socijalni rad, koji procenjuju okolnosti svakog slučaja i, u najvećem broju situacija, primenjuju mere podrške - od savetovanja i razgovora sa roditeljima do upućivanja u specijalizovana savetovališta i programe. Represivne mere ostaju rezervisane za slučajeve ponovljenog ili ozbiljnog zlostavljanja, kao i za odbijanje saradnje sa institucijama.
Dete kao subjekt prava
Jedna od osetljivijih novina jeste pravo deteta da se i pre desete godine obrati školi ili centru za socijalni rad ukoliko smatra da su njegova prava ugrožena. Time se dete eksplicitno pozicionira kao aktivni nosilac prava, a ne samo kao predmet roditeljskog autoriteta.
U praksi to znači da dete može samostalno uputiti signal institucijama, dok odluke o njegovom statusu ostaju u nadležnosti stručnih organa. Škole i centri za socijalni rad dužni su da procene svaku prijavu, što otvara i pitanje granice između stvarne ugroženosti i konflikata u porodičnom ili školskom okruženju.
Maloletnički brakovi: Zatvaranje zakonske sive zone
Pored zabrane fizičkog kažnjavanja, izmene donose i zabranu sklapanja maloletničkih brakova, kao i preciznije definisanje pojma deteta u zakonu, uz ukidanje instituta produženja roditeljskog prava.
Potpunom zabranom sklapanja brakova maloletnim osobama ukida se dosadašnja mogućnost izuzetaka, čime se zatvara ranije postojeća pravna "siva zona". To znači da matičari i sudovi više neće imati prostor za odobravanje izuzetaka, već obavezu dosledne primene zabrane.
Istovremeno, u oblasti poslovne sposobnosti menja se dosadašnji model koji je omogućavao njeno trajno oduzimanje. Umesto toga uvodi se vremenski ograničeno i delimično ograničenje, najduže na tri godine, uz obavezno preispitivanje. Ideja je da se mera prilagodi konkretnim okolnostima, uz očuvanje što većeg stepena samostalnosti osobe, gde god je to moguće. Ovim izmenama Srbija se usklađuje sa Ujedinjenim nacijama i odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, čime se, kako se navodi, smanjuje prostor za dugotrajnu pravnu nesamostalnost.
Takođe, predviđene izmene u oblasti usvojenja i roditeljskog prava ukidaju određene oblike sporazumnih rešenja i jačaju kontrolu institucija nad procesom. Odluke o usvajanju više se ne prepuštaju dogovorima u istoj meri kao ranije, već se centralizuju kroz strože kriterijume procene, uz obrazloženje da se time smanjuje prostor za zloupotrebe.
Pročitaj još
Novi standard "najboljeg interesa deteta"
Jedna od ključnih novina odnosi se na dodatno preciziranje standarda "najboljeg interesa deteta", koji je već prisutan u praksi, ali se sada normativno šire definiše. Prema predloženim izmenama, sudovi i centri za socijalni rad dobijaju širi prostor za procenu u svakom pojedinačnom slučaju, bez unapred striktno definisanih kriterijuma.
U praksi to znači da će odluke u postupcima koji se tiču dece u većoj meri zavisiti od stručne procene socijalnih radnika, psihologa i sudija, nego od rigidnih pravnih pravila.
Time se, s jedne strane, omogućava fleksibilniji pristup različitim porodičnim situacijama, ali se istovremeno povećava odgovornost institucija, jer se granica između "najboljeg interesa" i profesionalne procene dodatno sužava.
Između međunarodnih standarda i domaće prakse
Iz Ministarstva se ističe da su izmene u skladu sa obavezama koje Srbija ima prema Ujedinjenim nacijama i odredbama Konvencije o pravima deteta, kao i preporukama Evropske unije u procesu evropskih integracija. Na normativnom nivou, zakon uvodi koncept "pozitivnog roditeljstva", u kojem se dete posmatra kao partner u procesu odrastanja, a ne kao pasivni objekat vaspitnih mera.
Iako izmene donose jačanje institucionalne zaštite dece, pojedini segmenti ostaju otvoreni za tumačenja - pre svega u delu primene na terenu, gde će centri za socijalni rad i škole imati ključnu ulogu. Istovremeno, određene teme, poput istopolnih partnerstava, nisu obuhvaćene ovim paketom izmena, što ukazuje na selektivan pristup reformi porodičnog zakonodavstva.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li će novi zakon predstavljati stvarnu promenu porodične prakse ili pre svega normativno usklađivanje sa međunarodnim standardima, kao i koliko će vremena biti potrebno da se te promene zaista osete u svakodnevnom životu porodica.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Predsednik Sindikata sudske vlasti: Tri najpogubnija rešenja ostala u izmenama Mrdićevih zakona
13.06.2026.•
0
Predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić ocenio je da su "tri rešenja najpogubnija za teško dostignute standarde u pravosuđu ostala u tekstovima "Mrdićevih zakona".
Studenti u blokadi najavili skup 28. juna u Kraljevu
13.06.2026.•
0
Studenti u blokadi najavili su da će 28. juna održati protestu Kraljevu.
Beograd na vodi počinje prodaju stanova u prvoj zgradi na prostoru Sajma
13.06.2026.•
0
Kompanija "Beograd na vodi" (Belgrade Waterfront) pokrenula je reklamnu kampanju za prodaju stanova u zgradi "BW Riva", prvoj koja će biti na prostoru Beogradskog sajma.
Institut Karnegi: Političari Srbije i Kosova zaborave obaveze iz Brisela čim se vrate kući
13.06.2026.•
1
Kosovo i Srbija su tri godine nakon Ohridskog sporazuma još daleko od normalizacije odnosa.
Kućni pritvor za dvojicu direktora srpskih škola iz Кosovske Кamenice
13.06.2026.•
0
Negovan Vasić, direktor OŠ "Bratstvo" iz sela Strezovce i Dragan Кrstić, direktor OŠ "Desanka Maksimović" iz Кosovske Кamenice pušteni su na slobodu uz meru kućnog pritvora i obaveznog javljanja policiji.
Korupcija na graničnom prelazu: Uhapšena 23 policajca i četiri carinika, traga se za još dvoje
13.06.2026.•
30
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu danas je uhapšeno 25 osoba, dok se za još dve intenzivno traga, saopštilo je tužilaštvo.
Tepić: Brnabić se hvali navodnim pozitivnim mišljenjem za ispravke ispravki Mrdićevih zakona
13.06.2026.•
8
Šefica poslaničke grupe Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić kaže da se predsednice parlamenta Ana Brnabić hvali navodnim pozitivnim mišljenjem za ispravke ispravki Mrdićevih zakona.
SB UN osudio ubistvo srpskog mirovnjaka u Libanu: Poziva na hitnu istragu
13.06.2026.•
2
Članovi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) osudili su ubistvo srpskog pripadnika mirovne misije UNIFIL u južnom Libanu, koji je preminuo od posledica povreda zadobijenih u minobacačkom napadu 4. juna.
Istraga o ubistvu na Senjaku proširena: Tužilaštvo saopštilo nove detalje
13.06.2026.•
11
Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) saopštilo je da je, 30 dana od pokretanja istrage, donelo naredbu o njenom proširenju zbog krivičnog dela teško ubistvo nad A.N. koje je izvršeno 12. maja u restoranu na Senjaku.
Đilas: Vučević dužan da plati 200.000 dinara zbog uvreda i laži
13.06.2026.•
18
Predsednik SSP Dragan Đilas saopštio je da je Apelacioni sud je potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu po kojoj je predsednik SNS Miloš Vučević dužan da mu zbog uvreda i laži isplati 200.000 dinara.
Štandard: U Srbiji skandali u policiji i navodne veze sa organizovanim kriminalom
13.06.2026.•
0
Srpska policija je već skrenula pažnju na sebe nasiljem nad učesnicima demonstracija protiv režima predsednika Vučića, a ubistvo na Senjaku pokazalo je da su delovi policije tesno povezani sa organizovanim kriminalom.
Gerapetritis: Članstvo Srbije u EU je neminovno, potrebno ubrzati promene u zemlji
13.06.2026.•
5
Ministar inostranih poslova Grčke Jorgos Gerapetritis izjavio je da je stav te zemlje potpuno jasan: "Ulazak Srbije kao najveće zemlje zapadnog Balkana u Evropsku uniju (EU) predstavlja geopolitičku neminovnost".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - jedno po jedno
13.06.2026.•
9
Novi 021.rs dnevni kviz je tu za vas svakog dana.
Srbija označena kao najizraženiji primer sistemskog otpora izveštavanju o ratnim zločinima u regionu
13.06.2026.•
7
Zemlje Zapadnog Balkana suočene su sa pritiscima na medije, dezinformacijama i istorijskim revizionizmom, dok je Srbija izdvojena kao "možda najukorenjeniji primer sistemskog otpora" izveštavanju o ratnim zločinima.
Komlen Nikolić o "pohvalama" Venecijanske komisije: Posledice Mrdićevih zakona neće nestati
13.06.2026.•
15
Mrdićevi zakoni, set izmena pravosudnih zakona koji je kritikovan, kako od domaće stručne javnosti tako i od institucija Evropske unije, po svemu sudeći neće još dugo ostati u pravnom poretku Srbije.
Upozorenje poljoprivrednicima: Ne paliti strniku zbog rizika od požara i oštećenja zemljišta
13.06.2026.•
3
Centar modernih veština i Dobrovoljno vatrogasno društvo iz Bogutovca pozvali su poljoprivrednike da ne pale strniku i biljne ostatke na njivama.
Tužilaštvo objasnilo zbog čega je odbačen deo krivične prijave protiv Veselina Milića
13.06.2026.•
7
Više javno tužilaštvo objasnilo je zbog čega je odbačen deo krivične prijave protiv Veselina Milića.
Komentari 62
nnnnn
ko će onda za nasilje odgovarati
Heihachi Mishima
Sve dok se glava ne udara, a reci ne dopiru do deteta, ne vidim problem sa disciplinom.
Ne podrzavam ovaj zakon
Petronije
2. Da li je dozvoljeno sahranjivanje ljudi na livadama, dvorištima i njivama? Nije? Pa šta je sa Bajinom Baštom, Požarevcem?
3. Da li su albanska deca ljudska vrsta? Jesu? Pa kako onda u Mionici studenti predlažu prikupljanje pomoći DECI na Kosovu... a misle samo na srpsku decu?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar