Nema više "vaspitnih" batina, zabranjuju se dečiji brakovi: Šta sve donose izmene Porodičnog zakona

Autor: NIN (Ivana Lazarević)

Info

26.04.2026.

12:30 > 11:23

Izmene i dopune Porodičnog zakona, koje najavljuje Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, predstavljaju jedan od najširih pokušaja normativnog preoblikovanja odnosa unutar porodice poslednjih godina.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Nema više "vaspitnih" batina, zabranjuju se dečiji brakovi: Šta sve donose izmene Porodičnog zakona

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

U javnosti se istovremeno predstavljaju kao iskorak ka modernijem sistemu zaštite deteta i kao usklađivanje sa međunarodnim standardima, pre svega u oblasti zabrane fizičkog kažnjavanja i jačanja prava maloletnika. Međutim, iza formalno jasno definisanih ciljeva otvara se prostor za različita tumačenja, posebno u delu koji se tiče granice između zaštite i ulaska institucija u privatnu sferu porodice.

Najavljene promene obuhvataju širok spektar oblasti - od potpunog ukidanja fizičkog kažnjavanja dece i zabrane maloletničkih brakova, do redefinisanja instituta roditeljskog prava, poslovne sposobnosti i postupaka usvajanja.

Posebnu pažnju javnosti privlači uvođenje mogućnosti da se dete i pre desete godine samostalno obrati školi ili centru za socijalni rad, što se predstavlja kao jačanje njegovog položaja kao subjekta prava. Istovremeno, centri za socijalni rad dobijaju dodatnu ulogu u proceni i reagovanju u porodičnim situacijama - od savetodavnog delovanja do pokretanja postupaka zaštite, piše NIN.

Iako Ministarstvo insistira na preventivnom i savetodavnom pristupu, uz tvrdnju da cilj nije kažnjavanje roditelja, već promocija "nenasilnog vaspitanja", ostaje otvoreno pitanje kako će se ovaj koncept primenjivati u praksi.

Kraj fizičkog kažnjavanja: Od "vaspitne ćuške" do obaveznog savetovanja

U središtu reforme nalazi se ideja "afirmacije nenasilnog vaspitanja", uz jasnu normativnu zabranu fizičkog kažnjavanja dece, koja se predstavlja kao usklađivanje sa međunarodnim standardima i preporukama relevantnih institucija. Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju poručuju da cilj nije represija nad roditeljima, već promena pristupa vaspitanju i jačanje preventivnih mehanizama podrške porodici.

Iako se u delu javnosti zabrana fizičkog kažnjavanja ponekad tumači kao preterano zadiranje u roditeljski autoritet, suština izmene je drugačija - država formalno napušta tolerisanje fizičke discipline kao vaspitnog modela.

Prema objašnjenjima državne sekretarke Milke Milovanović-Minić, fizičko kažnjavanje deteta biće zabranjeno, dok u situacijama kada ima elemente zlostavljanja organ starateljstva može pokrenuti postupke zaštite deteta, uključujući i krivične prijave.

U praksi, jedan izolovan incident ne bi automatski vodio ni ka oduzimanju deteta ni ka krivičnom postupku. Ključnu ulogu imaju centri za socijalni rad, koji procenjuju okolnosti svakog slučaja i, u najvećem broju situacija, primenjuju mere podrške - od savetovanja i razgovora sa roditeljima do upućivanja u specijalizovana savetovališta i programe. Represivne mere ostaju rezervisane za slučajeve ponovljenog ili ozbiljnog zlostavljanja, kao i za odbijanje saradnje sa institucijama.

Dete kao subjekt prava

Jedna od osetljivijih novina jeste pravo deteta da se i pre desete godine obrati školi ili centru za socijalni rad ukoliko smatra da su njegova prava ugrožena. Time se dete eksplicitno pozicionira kao aktivni nosilac prava, a ne samo kao predmet roditeljskog autoriteta.

U praksi to znači da dete može samostalno uputiti signal institucijama, dok odluke o njegovom statusu ostaju u nadležnosti stručnih organa. Škole i centri za socijalni rad dužni su da procene svaku prijavu, što otvara i pitanje granice između stvarne ugroženosti i konflikata u porodičnom ili školskom okruženju.

Maloletnički brakovi: Zatvaranje zakonske sive zone

Pored zabrane fizičkog kažnjavanja, izmene donose i zabranu sklapanja maloletničkih brakova, kao i preciznije definisanje pojma deteta u zakonu, uz ukidanje instituta produženja roditeljskog prava.

Potpunom zabranom sklapanja brakova maloletnim osobama ukida se dosadašnja mogućnost izuzetaka, čime se zatvara ranije postojeća pravna "siva zona". To znači da matičari i sudovi više neće imati prostor za odobravanje izuzetaka, već obavezu dosledne primene zabrane.

Istovremeno, u oblasti poslovne sposobnosti menja se dosadašnji model koji je omogućavao njeno trajno oduzimanje. Umesto toga uvodi se vremenski ograničeno i delimično ograničenje, najduže na tri godine, uz obavezno preispitivanje. Ideja je da se mera prilagodi konkretnim okolnostima, uz očuvanje što većeg stepena samostalnosti osobe, gde god je to moguće. Ovim izmenama Srbija se usklađuje sa Ujedinjenim nacijama i odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, čime se, kako se navodi, smanjuje prostor za dugotrajnu pravnu nesamostalnost.

Takođe, predviđene izmene u oblasti usvojenja i roditeljskog prava ukidaju određene oblike sporazumnih rešenja i jačaju kontrolu institucija nad procesom. Odluke o usvajanju više se ne prepuštaju dogovorima u istoj meri kao ranije, već se centralizuju kroz strože kriterijume procene, uz obrazloženje da se time smanjuje prostor za zloupotrebe.

Novi standard "najboljeg interesa deteta"

Jedna od ključnih novina odnosi se na dodatno preciziranje standarda "najboljeg interesa deteta", koji je već prisutan u praksi, ali se sada normativno šire definiše. Prema predloženim izmenama, sudovi i centri za socijalni rad dobijaju širi prostor za procenu u svakom pojedinačnom slučaju, bez unapred striktno definisanih kriterijuma.

U praksi to znači da će odluke u postupcima koji se tiču dece u većoj meri zavisiti od stručne procene socijalnih radnika, psihologa i sudija, nego od rigidnih pravnih pravila.

Time se, s jedne strane, omogućava fleksibilniji pristup različitim porodičnim situacijama, ali se istovremeno povećava odgovornost institucija, jer se granica između "najboljeg interesa" i profesionalne procene dodatno sužava.

Između međunarodnih standarda i domaće prakse

Iz Ministarstva se ističe da su izmene u skladu sa obavezama koje Srbija ima prema Ujedinjenim nacijama i odredbama Konvencije o pravima deteta, kao i preporukama Evropske unije u procesu evropskih integracija. Na normativnom nivou, zakon uvodi koncept "pozitivnog roditeljstva", u kojem se dete posmatra kao partner u procesu odrastanja, a ne kao pasivni objekat vaspitnih mera.

Iako izmene donose jačanje institucionalne zaštite dece, pojedini segmenti ostaju otvoreni za tumačenja - pre svega u delu primene na terenu, gde će centri za socijalni rad i škole imati ključnu ulogu. Istovremeno, određene teme, poput istopolnih partnerstava, nisu obuhvaćene ovim paketom izmena, što ukazuje na selektivan pristup reformi porodičnog zakonodavstva.

Na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li će novi zakon predstavljati stvarnu promenu porodične prakse ili pre svega normativno usklađivanje sa međunarodnim standardima, kao i koliko će vremena biti potrebno da se te promene zaista osete u svakodnevnom životu porodica.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 62

Hronološki Najpopularniji

nnnnn

29.04.2026 • 18:55

A kad dete malo odraslije tuče roditelje,
ko će onda za nasilje odgovarati

5 0 +5
Heihachi Mishima

28.04.2026 • 16:58

odgovornost

Deca su uveliko nevaspitana. Kao neko ko je snosio ovakve posledice, mogu uvek da raspoznam ko je bio disciplinovan kao dete ili ne i to moji vrsnjaci mogu takodje. Ovo je izuzetno stetno za razvoj deteta.

Sve dok se glava ne udara, a reci ne dopiru do deteta, ne vidim problem sa disciplinom.

Ne podrzavam ovaj zakon

12 3 +9
Petronije

28.04.2026 • 14:55

Ajd polako... ima još pitanja

1. Da li je dozvoljeno parkiranje kamiona na trotoarima? Hoćete li da pošaljem slike... Imam i slike policijskih vozila na trotoaru?

2. Da li je dozvoljeno sahranjivanje ljudi na livadama, dvorištima i njivama? Nije? Pa šta je sa Bajinom Baštom, Požarevcem?

3. Da li su albanska deca ljudska vrsta? Jesu? Pa kako onda u Mionici studenti predlažu prikupljanje pomoći DECI na Kosovu... a misle samo na srpsku decu?

1 9 -8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.