Funkcija predsednika Republike Ustavom je uvedena 1990. godine. Pre toga, postojala je funkcija predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Srbije, koja je uvedena 1974. godine, a do tada je funkciju predsednika obavljao predsednik Prezidijuma Narodne skupštine. Izbori za predsednika Srbije održavaju se svake pete godine.
Izbori 1990.
Prvi direktni, višestranački izbori za predsednika Srbije održani su 9. decembra 1990. Tada su se kandidovala 32 kandidata, a ubedljivu pobedu odneo je Slobodan Milošević, lider SPS-a i predsednik srpskog državnog Predsedništva. Osvojio je 65,34 odsto glasova. Lider SPO-a Vuk Drašković zauzeo je drugo mesto, sa 16,4 odsto glasova, a sledili su ih Ivan Đurić, Sulejman Ugljanin i Vojislav Šešelj.
Izbori 1992.
Paralelno sa vanrednim parlamentarnim izborima, 20. decembra 1992. održani su i vanredni predsednički izbori, na kojima je učestovalo sedam kandidata. Miloševiću se najozbiljnije suprotstavio tadašnji premijer SRJ Milan Panić, iza koga je stala opozicija. Uprkos tome, Milošević je odneo pobedu i dobio nov mandat.
Izbori 1997.
Na predsednički izborima te godine učestvovalo je 17 kandidata. Izbori su raspisani u julu 1997, a održani su 21. septembra i 5. oktobra. Kako nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu, u drugi krug su ušli kandidat socijalista Zoran Lilić i lider SRS-a Vojislav Šešelj. Prema podacima izborne komisije, Šešelj je pobedio Lilića, ali njegova pobeda nije proglašena, jer na izbore nije izašao dovoljan broj birača (48,97 odsto). Novi izbori raspisani su za decembar iste godine.
Na izborima u decembru učestvovalo je sedam kandidata. Socijalisti su kandidovali Milana Milutinovića, koji je u drugom krugu, prema podacima izborne komisije, pobedio Šešelja tesnom većinom. Milutinović je osvojio 59,23 odsto, a Šešelj 37,57 odsto. Radikali su tvrdili da su izbori pokradeni. Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Građanski savez Srbije i izvestan broj manjih stranaka, bojkotovale su celokupan izborni proces.
Izbori 2002.
Pošto je Milanu Milutinoviću mandat isticao u januaru 2003. godine, izbori za šefa države raspisani su za 29. septembar 2002. U prvom krugu, od 11 kandidata, najviše glasova dobili su tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica i njegov glavni protivkandidat Miroljub Labus, koga je podržao DOS. U drugom krugu, 13. oktobra, Koštunica je dobio više glasova od Labusa, ali na birališta nije izašao dovoljan broj birača (45,46 odsto), pa predsednik nije izabran.
Novi izbori raspisani su za 8. decembar iste godine. Na ponovljenim izborima, od tri kandidata, najviše glasova dobili su Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj. Drugog kruga nije bilo, jer ni u prvom nije izašlo više od polovine (45,17 odsto) upisanih birača.
Izbori 2003.
Nakon što je Milutinoviću istekao mandat, januara 2003, vršilac dužnosti predsednika Srbije postala je tadašnja predsednica republičke Skupštine Nataša Mićić, koja je raspisala nove predsedničke izbore za novembar 2003. godine. Na izborima je učestvovalo šest kandidata, a najviše glasova dobili su Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, i Dragoljub Mićunović, koga je kandidovao DOS.
Međutim, ni tog puta predsednik nije izabran, jer na biračka mesta nije izašao dovoljan broj birača. Posle neuspelih izbora 2003, u junu 2004. godine se išlo na nove izbore.
Izbori 2004.
Početkom te godine, Dragan Maršićanin (DSS) je izabran za predsednika parlamenta i on je postao v.d. šefa države. Skupština Srbije je februara te iste godine izmenila zakon o izboru predsednika Republike i ukinut je cenzus od 50 odsto upisanih birača. Nakon što je Maršićanin izabran za ministra privrede u novoj vladi, za predsednika Skupštine i v.d. šefa države izabran je Predrag Marković. On je u aprilu te 2004. raspisao nove predsedničke izbore za 13. jun.
U prvom krugu su, od 15 kandidata, najviše glasova dobili tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić - 30,6 odsto i Boris Tadić, lider Demokratske stranke - 27,3 odsto. U drugom krugu, 27. juna, Tadić je osvojio 53,2 odsto glasova, a Nikolić 45,40 odsto. Pošto je ispunjen zakonski uslov da pobeđuje kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali, bez obzira na to koliki je odziv, treći predsednik Srbije postao je Boris Tadić.
Izbori 2008.
Nakon donošenja novog Ustava Srbije (u novembru 2006. godine), održani su najpre izbori za Skupštinu Srbije (u januaru 2007). U maju je formirana nova Vlada, a ustavni Zakon predviđao je da se izbori za predsednika Republike moraju raspisati do kraja godine.
Tako su građani ponovo izašli na birališta 20. januara, kada je održan prvi krug predsedničkih izbora. Od devet kandidata, Tomislav Nikolić dobio je, prema podacima Republičke izborne komisije, blizu 40 odsto glasova, a Boris Tadić 35,39 odsto. Tog puta se išlo u drugi krug, koji je održan 3. februara. Tadić je većinom glasova pobedio Nikolića i po drugi put, prvi put po novom Ustavu, stupio na dužnosti predsednika Srbije.
Izbori 2012.
Boris Tadić je u aprilu te godine podneo ostavku i skratio svoj mandat, koji je trebalo da traje do februara 2013, kako bi u Srbiji istog dana bili održani predsednički, parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori.
U prvom krugu, 6. maja, najviše glasova, po treći put, osvojili su kandidat DS-a Boris Tadić (25,3 odsto) i kandidat Srpske napredne stranke, Tomislav Nikolić (25,05 odsto). Na izborima je učestvovalo 12 kandidata. Drugi krug je održan 20. maja, kada je Nikolić odneo pobedu nad Tadićem, osvojivši 49,5 odsto glasova. On tako postaje četvrti predsednik Srbije. Na tu dužnost je stupio 31. maja.
Jedanaesti po redu predsednički izbori biće održani u nedelju, 2. aprila.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 6
Biljana
Razocaran
Da
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar