Ocena Srđana Bogosavljevića, direktora "Ipsos stratedžik marketinga", da je dobar efekat izlaznost većeg broja mladih jer oni inače ne participiraju dovoljno u političkom životu, izrečena prošlog ponedeljka, zasad je samo pretpostavka zasnovana na istraživanjima javnog mnjenja pre izbora 2. aprila.
Bogosavljević za Politiku ističe da su ranija ispitivanja pokazivala da su mladi izrazito za predsedničke kandidate Sašu Jankovića i Belog Preletačevića i da su oni na izborima dobili znatan broj glasova. Da se ipak ne može pouzdano reći koliko je mladih glasalo, potvrđuje i slikovito objašnjenje izvršnog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojana Klačara.
"Na biračkim mestima nemate pravo da vodite bilo kakvu evidenciju u pogledu socio-demografskih odlika ljudi koji izlaze da glasaju. Tako da mi podatke koji se tiču ove teme dobijamo iz istraživanja javnog mnjenja, u kojima pitamo mlade koliko često izlaze na izbore, koliko prate politiku... Jedino tako stičemo neku sliku, a nikakav drugi podatak ne možemo da imamo jer se na biračko mesto dođe, uzme listić i potpiše. Pa ni o tome koliko je žena, a koliko muškaraca, glasalo", navodi on.
Prema poslednjim procenama, u Srbiji glasa svaki drugi mladi čovek, što je manje u odnosu na izlaznost starijih. Kao i prethodnih godina, mladi nisu revnosni birači. To je pokazalo i telefonsko ispitivanje koje je Cesid sproveo uoči izbora, od 20. do 24. marta, na uzorku od 1.000 ljudi. Tada je 48,35 odsto mladih od 18 do 29 godina reklo da će na birališta, naspram 73,1 odsto onih koji su stariji od 60 godina. Na pitanje koliko su sigurni u svoju izbornu odluku, 42,86 odsto njih reklo je da je potpuno sigurno, dok je takav odgovor dalo 65,82 odsto starijih od 60 godina.
Za koga mladi obično glasaju? Klačar kaže da većina, odnosno okvirno trećina, ili ne zna za koga će glasati, nema stav o tome ili se grupiše oko političkog centra. U proseku, po 16 odsto mladih sebe vidi na desnom, odnosnom levom "polu". Nije čudno što je njihov glas važan političkim partijama. Računa se da u Srbiji živi oko 670.000 mladih između 18 i 25 godina. Ni u drugim zemljama ne hrle na izbore. To se pokazalo i na poslednjim predsedničkim izborima u Americi, ali i na proteklim lokalnim izborima u BiH.
Za ovdašnju apstinenciju ima više razloga - od nezainteresovanosti za društvena zbivanja, preko neznanja da izlaskom na birališta utiču i na kvalitet sopstvenog života, do manjka uverenja da nešto mogu da promene. Mladi su, kako podseća Klačar, gotovo svakodnevno paralelno na internetu i TV-u, a vrlo često koriste i nekidrugi kanal komunikacije. Drugi razlog je to što postoji neka vrsta optora ka trenutnoj izbornoj ponudi.
"Nije da oni ne žele da budu uključeni, nego je jednostavno njihova percepcija trenutnih stranaka zabrinjavajuće loša, te vlada veliki stepen nepoverenja", podvlači on. Pored toga, mladi se osećaju zapostavljenima jer su sve stranke, s obzirom na našu demografsku strukturu, u kojoj j prosečna starost 47 godina, okrenute starijoj populaciji, u kojoj im leži rezervoar glasova.
Opširnije u Politici.
.jpg "Pas ujeo dete u Beogradu, mališanu amputiran prst")
Komentari 33
G
Liman3
@Picuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar