Srbija uvodi porez na ugljed-dioksid: Trošak za industriju ili spas od EU taksi?
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju – od 1. januara moraće državi da plaćaju porez za zagađivanje.
Foto: Pixabay
Ovakve firme se inače, zbog prirode svog posla, svrstavaju u "velike zagađivače".
Naplata ovog poreza odnosiće se i na kompanije koje uvoze ove "prljave" sirovine, piše Danas.
Nacrti Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda trenutno su u procesu javne rasprave, koja će trajati do 21. oktobra.
Prvi javni skup na ovu temu biće organizovan u sredu, 8. oktobra, u Privrednoj komori Srbije.
Ovo, naime, predstavlja dobru vest za kompanije iz ovih oblasti, jer bi trebalo da ih spasi od skupog evropskog poreza u okviru sistema koji je poznat kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), a koji iznosi i do 90 evra po toni CO2 (ugljenika), kažu sagovornici Danasa.
Naravno, ukoliko Evropska komisija uvaži srpske sertifikate o emisijama gasova.
Pročitaj još
Srpski zakon predviđa naplatu od samo četiri evra po toni ugljenika, a plaćanjem nacionalne takse, domaće kompanije bi trebalo da budu oslobođene plaćanja evropske skupe takse koja takođe stupa na snagu 1. januara 2026. godine.
Iz Ministarstva finansija navode da je cilj uvođenja ovog poreza da se kompanije podstaknu da više ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju, kako bi vazduh bio čistiji, a rizici po zdravlje ljudi minimalni.
Zbog toga na ovaj porez ne gledaju kao na novi namet, već kao na podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju.
Takođe, iz Ministarstva finansija je najavljeno da će biti obezbeđeni fer uslovi između domaćih proizvođača i uvoznika, kao i da će se Srbija približiti evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije.
Međutim, iako Ministarstvo finansija na ovaj porez gleda kao na podsticaj, iz NALED-a su rekli za Danas da bi ovaj državni namet privredu mogao da košta oko 100 miliona evra godišnje i da će sigurno deo tog troška biti preliven na "obične građane" kroz povećanje cene proizvoda.
Takođe, ukazuju i da dok je ova domaća taksa najveći spas za sektor aluminijuma i čelika, koji je i do 70 odsto izvozno orijentisan, s druge strane predstavlja teret za kompanije, na primer, iz oblasti proizvodnje cementa koja nije izvozno fokusirana.
Sagovornici Danasa ukazuju da bi ova taksa mogla biti i veliki teret za EPS.
"Srbija imala dve opcije"
Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je za Danas da je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte jedna od ključnih reformi koje je NALED predlagao kroz prethodna izdanja svoje "Sive knjige“.
On objašnjava da je Srbija imala dve opcije: prvu, da uđe u CBAM sistem Evropske unije i plaća taksu na ugljenik po evropskim iznosima, i drugu da se uvede nacionalna taksa koju predloženi Zakon i predviđa.
"Prema tom Zakonu, polazna taksa je četiri evra po toni ugljenika koju bi plaćala energetski intenzivna industrija. To je u odnosu na trenutne cene tone ugljenika na evropskom tržištu od 85 i 90 evra daleko niže. Ono što je sada važno jeste da se izborimo da cena od četiri evra, odnosno verifikacija emisija, bude prihvaćena od strane Evropske komisije i da mi sa takvim izveštajima ne plaćamo taksu u EU, već u Srbiji", ukazuje Krstović.
Ističe da je tačno da se sa ovim nametom opterećuje domaća industrija, a da je procena NALED-a da bi ova taksa mogla privredu da koša oko 100 miliona evra.
Krstović je ukazao da je NALED pre nekoliko meseci uradio Analizu potencijalnih uticaja CBAM-a koja je pokazala da bi uvođenje nacionalne takse na emisije CO2 sa projektovanom cenom ugljenika iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za 2034. godinu, privredu koštalo do 539 miliona evra godišnje (ne uključujući sektor električne energije).
Ukazuje da je u Integrisanom planu predstavljena cena bila od 25 evra po toni ugljenika.
"S obzirom na to da je sada predložena cena u ovom Nacrtu zakona niža od te cene iz Integrisanog plana, naša procena je da bi privredu ovaj namet koštao oko 100 miliona evra. Nisu mali, ali nisu ni veliki novci, ali ključno pitanje je šta sa tim novcem uraditi", kaže naš sagovornik.
Ističe da NALED insistira da se taj novac dalje ulaže isključivo u dekarbonizaciju, kroz ulaganje u savremene tehnologije, upotrebu najboljih dostupnih tehnologija u svakoj od ovih industrija, upotreba alternativnih goriva u energetske svrhe, izgradnja solarnih elektrana…
Krstović ukazuje i na drugi Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, kojeg zovu „nacionalni CBAM", a tiče se uvoza iz trećih zemalja, dodajući da je on važan kako bi se zaštitila od uvoza sa trećih tržišta.
"Ono što ne bude išlo u EU, postoji mogućnost da će završiti u Srbiji, to takođe mora da se oporezuje", ističe Krstović.
"EPS pod posebnim pritiskom"
Rukovodilac Centra za životnu sredinu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Dušan Stokić kaže za Danas da je teško dati konačnu ocenu o spremnosti domaćih kompanija za primenu novog poreza, ali ukazuje da mnoge firme već imaju značajno iskustvo kroz izvoz na tržište EU, gde su deo evropskog CBAM sistema.
"Kompanije koje izvoze u EU već sada imaju obavezu da obračunavaju emisije ugljen-dioksida. Mnoge od njih su prošle obuke koje organizujemo u PKS-u i znaju da izračunaju emisije i ugljenični otisak proizvoda", navodi Stokić, dodajući da se već prave i izveštaji o emisijama koji bi trebalo da budu verifikovani.
On ističe da nivo informisanosti privrede o CBAM-u jeste visok, ali da je pitanje operativne spremnosti za primenu zakona daleko složenije:
"Spremnost se meri kroz različite aspekte: od ljudskih resursa do finansijskih kapaciteta".
Prema nacrtu zakona, poreska osnovica se određuje na osnovu količine emitovanog CO2, a porez se obračunava po fiksnoj ceni od četiri evra po toni.
"Cena od četiri evra nije uporediva sa cenom CO2 na evropskom ETS (Sistem za trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte), koja trenutno iznosi 70 do 80 evra po toni. U budućnosti, kada Srbija postane deo ovog sistema, cena može dostići i 150 evra i to će i kod nas morati da se primenjuje. Međutim, ovo je nacionalna politika i svaka zemlja ima različit pristup – neko kreće sa osam evra, neko sa 20, neko sa 15", objašnjava Stokić.
Zakon se odnosi i na Elektroprivredu Srbije (EPS), a Stokić ocenjuje da će EPS biti jedan od najpogođenijih sistema.
"EPS je posebna priča i najveći teret će pasti na njega. Zato je u nacrtu zakona predviđena mogućnost poreskog kredita do 80 odsto obaveze, što je vid podsticaja za dekarbonizaciju i prelazak na obnovljive izvore energije", kaže naš sagovornik.
Na pitanje kako će se tačno ovaj poreski kredit obračunavati i primenjivati, odgovara da je to za sada nejasno.
"To je jedno od ključnih otvorenih pitanja. Javna rasprava je počela, a prvi veliki skup u organizaciji PKS-a planiran je za 8. oktobar, gde očekujemo konkretne odgovore, pre svega od Ministarstva finansija", najavio je Stokić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sankcije NIS-u biće odložene za još nedelju dana
08.10.2025.•
26
Sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) biće odložene nedelju dana, rečeno je jutros rukovodiocima kompanije.
A1 Srbija povezuje celu Srbiju sa budućnošću
08.10.2025.•
0
A1 Srbija otvara novo digitalno poglavlje za zemlju.
Porastao dug građana i firmi prema bankama: Mahom su u pitanju gotovinski krediti
08.10.2025.•
3
Ukupan dug bankama u Srbiji poslednjeg dana septembra iznosio je 4.164 milijarde dinara, što je 11,7 odsto više nego pre godinu dana.
Srbija zadržala investicioni rejting na nivou BBB- sa stabilnim izgledima
08.10.2025.•
2
Agencija S&P Global Ratings objavila je izveštaj u kome je potvrdila investicioni rejting Srbije na nivou BBB- sa stabilnim izgledima, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Vladimir Malešević imenovan za predsednika Izvršnog odbora DDOR-a
07.10.2025.•
0
Nadzorni odbor "DDOR Novi Sad" na sednici održanoj 22. septembra doneo je odluku o imenovanju Vladimira Maleševića za predsednika Izvršnog odbora.
Na kraju avgusta deficit budžeta Srbije bio 64,3 milijarde
07.10.2025.•
3
Deficit u budžetu Srbije na kraju avgusta ove godine bio je 64,3 milijarde dinara.
Sankcije NIS-u stupaju sutra na snagu: Nema optimizma - "imaćemo bezbroj problema"
07.10.2025.•
57
Američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS), prema najavama, trebalo bi da stupe na snagu sutra, 8. oktobra.
Svetska banka objavila procenu za Srbiju: Privredni rast u ovoj godini biće 2,8 odsto
07.10.2025.•
1
Privreda Srbije će, prema očekivanjima, ostvariti rast od 2,8 odsto u 2025. godini, procena je Svetske banke koja je danas objavljena.
Bitkoin dostigao novu rekordnu vrednost
07.10.2025.•
1
Najvrednija svetska kriptovaluta bitkoin porastao je juče za skoro 2,7 odsto i dostigao je rekordnu vrednost od 125.245,57 dolara, prenosi Rojters.
Moldavija postala deo sistema SEPA za plaćanje u evrima
06.10.2025.•
1
Moldavija je danas postala operativni deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA).
Sindikati: U Srbiji 700.000 ljudi radi na određeno, na povremenim poslovima ili na crno
06.10.2025.•
15
U Srbiji ima oko 700.000 radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija, ili rade na crno.
Druga strana Telekomove "medalje": Smešak, o dugovima drugi put
06.10.2025.•
11
Vladimir Lučić, prvi čovek državnog operatera mobilne telefonije "Telekom", ume da uverljivo stvari prikaže drugačijim od onoga kakve jesu.
Sastanak menadžera NIS-a povodom sankcija: "Prilagođavaćemo naše poslovanje"
06.10.2025.•
15
U Naftnoj industriji Srbije (NIS) održan je prošireni sastanak Savetodavnog odbora, kojem su prisustvovali menadžeri prvog i drugog nivoa.
Kazne za srpsku i izraelsku firmu zbog gušenja konkurencije: Državi moraju da plate ukupno oko 5,5 miliona
06.10.2025.•
2
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije utvrdila je da su kompanije "Metabo Centar" iz Kragujevca i "Kapro Industries" iz Izraela sklopile restriktivne sporazume kojima su narušavale slobodno tržište u Srbiji.
NBS: Dug Srbije po obavezama iz SFRJ iznosi skoro 816 miliona evra
06.10.2025.•
3
Ukupan preostali dug Srbije po obavezama koje je preuzela iz SFRJ, na kraju septembra ove godine iznosio je 815,86 miliona evra.
Frilenserima poštom stižu rešenja za porez za 2020. godinu
06.10.2025.•
0
Poreska uprava Srbije objavila je danas da će frilenserima narednih dana poštom stići poreska rešenja za 2020. godinu.
Fali za plate: Ministarstvu informisanja i Seizmološkom zavodu 25,5 miliona iz budžetske rezerve
05.10.2025.•
8
Vlada Srbije odobrila je dodatnih 25,5 miliona dinara za isplatu zarada u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i Republičkom seizmološkom zavodu, objavljeno je u Službenom glasniku.
U zemljama EU nezaposleno 13 miliona ljudi: Najviše njih u Španiji i Francuskoj
05.10.2025.•
0
Sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u evrozoni porasla je u avgustu sa julskih rekordno niskih 6,2 odsto na 6,3 odsto, objavio je Evrostat.
Šejn otvara prvu fizičku prodavnicu u Francuskoj
05.10.2025.•
0
Kineska platforma za prodaju odeće preko interneta Šejn najavila je otvaranje svoje prve fizičke prodavnice u Francuskoj, na osnovu sporazuma s vlasnikom robne kuće Société des Grands Magasins (SGM).
Srbija će od Evropske komisije tražiti izuzeće od povećanja carina na čelik
05.10.2025.•
2
Vlada Srbije planira da podnese zahtev Evropskoj komisiji da Srbija bude izuzeta iz planiranog povećanja carina na 50 odsto na uvoz čelika u EU.
Komentari 4
gradjaninX
Rezultate vidimo u Nemackoj, deindustralizacija i narod na ulicama.
Mihajlo
Mihajlo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar