Srbija uvodi porez na ugljed-dioksid: Trošak za industriju ili spas od EU taksi?
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju – od 1. januara moraće državi da plaćaju porez za zagađivanje.
Foto: Pixabay
Ovakve firme se inače, zbog prirode svog posla, svrstavaju u "velike zagađivače".
Naplata ovog poreza odnosiće se i na kompanije koje uvoze ove "prljave" sirovine, piše Danas.
Nacrti Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda trenutno su u procesu javne rasprave, koja će trajati do 21. oktobra.
Prvi javni skup na ovu temu biće organizovan u sredu, 8. oktobra, u Privrednoj komori Srbije.
Ovo, naime, predstavlja dobru vest za kompanije iz ovih oblasti, jer bi trebalo da ih spasi od skupog evropskog poreza u okviru sistema koji je poznat kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), a koji iznosi i do 90 evra po toni CO2 (ugljenika), kažu sagovornici Danasa.
Naravno, ukoliko Evropska komisija uvaži srpske sertifikate o emisijama gasova.
Pročitaj još
Srpski zakon predviđa naplatu od samo četiri evra po toni ugljenika, a plaćanjem nacionalne takse, domaće kompanije bi trebalo da budu oslobođene plaćanja evropske skupe takse koja takođe stupa na snagu 1. januara 2026. godine.
Iz Ministarstva finansija navode da je cilj uvođenja ovog poreza da se kompanije podstaknu da više ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju, kako bi vazduh bio čistiji, a rizici po zdravlje ljudi minimalni.
Zbog toga na ovaj porez ne gledaju kao na novi namet, već kao na podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju.
Takođe, iz Ministarstva finansija je najavljeno da će biti obezbeđeni fer uslovi između domaćih proizvođača i uvoznika, kao i da će se Srbija približiti evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije.
Međutim, iako Ministarstvo finansija na ovaj porez gleda kao na podsticaj, iz NALED-a su rekli za Danas da bi ovaj državni namet privredu mogao da košta oko 100 miliona evra godišnje i da će sigurno deo tog troška biti preliven na "obične građane" kroz povećanje cene proizvoda.
Takođe, ukazuju i da dok je ova domaća taksa najveći spas za sektor aluminijuma i čelika, koji je i do 70 odsto izvozno orijentisan, s druge strane predstavlja teret za kompanije, na primer, iz oblasti proizvodnje cementa koja nije izvozno fokusirana.
Sagovornici Danasa ukazuju da bi ova taksa mogla biti i veliki teret za EPS.
"Srbija imala dve opcije"
Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je za Danas da je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte jedna od ključnih reformi koje je NALED predlagao kroz prethodna izdanja svoje "Sive knjige“.
On objašnjava da je Srbija imala dve opcije: prvu, da uđe u CBAM sistem Evropske unije i plaća taksu na ugljenik po evropskim iznosima, i drugu da se uvede nacionalna taksa koju predloženi Zakon i predviđa.
"Prema tom Zakonu, polazna taksa je četiri evra po toni ugljenika koju bi plaćala energetski intenzivna industrija. To je u odnosu na trenutne cene tone ugljenika na evropskom tržištu od 85 i 90 evra daleko niže. Ono što je sada važno jeste da se izborimo da cena od četiri evra, odnosno verifikacija emisija, bude prihvaćena od strane Evropske komisije i da mi sa takvim izveštajima ne plaćamo taksu u EU, već u Srbiji", ukazuje Krstović.
Ističe da je tačno da se sa ovim nametom opterećuje domaća industrija, a da je procena NALED-a da bi ova taksa mogla privredu da koša oko 100 miliona evra.
Krstović je ukazao da je NALED pre nekoliko meseci uradio Analizu potencijalnih uticaja CBAM-a koja je pokazala da bi uvođenje nacionalne takse na emisije CO2 sa projektovanom cenom ugljenika iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za 2034. godinu, privredu koštalo do 539 miliona evra godišnje (ne uključujući sektor električne energije).
Ukazuje da je u Integrisanom planu predstavljena cena bila od 25 evra po toni ugljenika.
"S obzirom na to da je sada predložena cena u ovom Nacrtu zakona niža od te cene iz Integrisanog plana, naša procena je da bi privredu ovaj namet koštao oko 100 miliona evra. Nisu mali, ali nisu ni veliki novci, ali ključno pitanje je šta sa tim novcem uraditi", kaže naš sagovornik.
Ističe da NALED insistira da se taj novac dalje ulaže isključivo u dekarbonizaciju, kroz ulaganje u savremene tehnologije, upotrebu najboljih dostupnih tehnologija u svakoj od ovih industrija, upotreba alternativnih goriva u energetske svrhe, izgradnja solarnih elektrana…
Krstović ukazuje i na drugi Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, kojeg zovu „nacionalni CBAM", a tiče se uvoza iz trećih zemalja, dodajući da je on važan kako bi se zaštitila od uvoza sa trećih tržišta.
"Ono što ne bude išlo u EU, postoji mogućnost da će završiti u Srbiji, to takođe mora da se oporezuje", ističe Krstović.
"EPS pod posebnim pritiskom"
Rukovodilac Centra za životnu sredinu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Dušan Stokić kaže za Danas da je teško dati konačnu ocenu o spremnosti domaćih kompanija za primenu novog poreza, ali ukazuje da mnoge firme već imaju značajno iskustvo kroz izvoz na tržište EU, gde su deo evropskog CBAM sistema.
"Kompanije koje izvoze u EU već sada imaju obavezu da obračunavaju emisije ugljen-dioksida. Mnoge od njih su prošle obuke koje organizujemo u PKS-u i znaju da izračunaju emisije i ugljenični otisak proizvoda", navodi Stokić, dodajući da se već prave i izveštaji o emisijama koji bi trebalo da budu verifikovani.
On ističe da nivo informisanosti privrede o CBAM-u jeste visok, ali da je pitanje operativne spremnosti za primenu zakona daleko složenije:
"Spremnost se meri kroz različite aspekte: od ljudskih resursa do finansijskih kapaciteta".
Prema nacrtu zakona, poreska osnovica se određuje na osnovu količine emitovanog CO2, a porez se obračunava po fiksnoj ceni od četiri evra po toni.
"Cena od četiri evra nije uporediva sa cenom CO2 na evropskom ETS (Sistem za trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte), koja trenutno iznosi 70 do 80 evra po toni. U budućnosti, kada Srbija postane deo ovog sistema, cena može dostići i 150 evra i to će i kod nas morati da se primenjuje. Međutim, ovo je nacionalna politika i svaka zemlja ima različit pristup – neko kreće sa osam evra, neko sa 20, neko sa 15", objašnjava Stokić.
Zakon se odnosi i na Elektroprivredu Srbije (EPS), a Stokić ocenjuje da će EPS biti jedan od najpogođenijih sistema.
"EPS je posebna priča i najveći teret će pasti na njega. Zato je u nacrtu zakona predviđena mogućnost poreskog kredita do 80 odsto obaveze, što je vid podsticaja za dekarbonizaciju i prelazak na obnovljive izvore energije", kaže naš sagovornik.
Na pitanje kako će se tačno ovaj poreski kredit obračunavati i primenjivati, odgovara da je to za sada nejasno.
"To je jedno od ključnih otvorenih pitanja. Javna rasprava je počela, a prvi veliki skup u organizaciji PKS-a planiran je za 8. oktobar, gde očekujemo konkretne odgovore, pre svega od Ministarstva finansija", najavio je Stokić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država u 2026. od akciza očekuje 453,3 milijardi dinara - najviše od goriva i duvana
12.11.2025.•
1
Predviđeno je da se u državnu kasu 2026. godine od naplaćenih akciza slije 453,3 milijarde dinara.
Bugarske banke spremne za prelazak na evro od 1. januara
12.11.2025.•
0
Bugarske banke su potvrdile da će svi bankomati u zemlji od 1. januara 2026. godine isplaćivati evre, čime zvanično počinje prelazak zemlje na zajedničku evropsku valutu.
Nemački list: Strani trgovački lanci u problemu zbog Vučićeve uredbe o maržama
11.11.2025.•
38
Strani trgovački lanci u Srbiji sve teže podnose samovolju predsednika Aleksandra Vučića koja bi mogla da ih primora i da napuste Srbiju.
Srbija će prihvatiti svaki zahtev SAD o NIS-u, ali "vreme ističe"
11.11.2025.•
8
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija prihvatiti svaki zahtev Kancelarije za kontrolu strane imovine ministarstva finansija Sjedinjenih američkih država o budućem statusu NIS-a.
Srbija nespremna za ekološke takse EU: Uticaće na profit firmi
11.11.2025.•
11
Unazad mesec dana u Srbiji se ubrzano radi na uvođenju taksi za emitovanje gasova štetnih po atmosferu.
Đedović Handanović: Rusi spremni da prepuste rad NIS-a trećem licu, Srbija podržava
11.11.2025.•
22
Ruski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS) poslali su zahtev američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Sindikat: Ako ne dobiju odgovor od institucija 1.400 radnika "Đerdap usluga" dolazi u Beograd
10.11.2025.•
11
Oko 1.400 radnika "Đerdap usluga" najavili su da će, ukoliko ne dobiju odgovor od institucija kojima su pisali, zajedno sa porodicama i prijateljima doći u Beograd, gde će ostati sve dok se ne reše njihovi problemi.
Ugašena još jedna fabrika na jugu Srbije
10.11.2025.•
8
U talasu gašenja firmi i otpuštanja radnika, jedna fabrika je zatvorena i u Bujanovcu.
Srbija "brani" NIS po bugarskom modelu koji podrazumeva dva koraka
10.11.2025.•
18
Promenama u menadžmentu NIS-a suvlasnici kompanije, ruski Gasprom i Vlada Srbije pokušavaju da po "bugarskom modelu" za Lukoil nađu rešenje za sankcije, ali je mala mogućnost da će to biti prihvaćeno.
Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži za 970 milijardi dinara
10.11.2025.•
10
Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži za oko 970 milijardi dinara (približno 8,3 milijarde evra) da bi pokrila budžetski deficit i otplatila stare dugove.
London razmatra uvođenje poreza na električna vozila
09.11.2025.•
5
Britanska vlada, koja traži prihode tri nedelje pre predstavljanja budžeta, razmatra porez na električna vozila kako bi pravednije finansirala putnu infrastrukturu u odnosu na automobile na benzin i dizel.
Kina ublažila restrikcije na izvoz retkih metala u SAD
09.11.2025.•
0
U novom znaku smirivanja odnosa, Kina je danas potvrdila da je suspendovala zabranu izvoza u SAD retkih metala galijuma, germanijuma i antimona, važnih u industrijskoj proizvodnji.
Ko će od sledeće godine morati da plaća porez na ugljen-dioksid?
09.11.2025.•
6
Od januara naredne godine u Srbiji će biti uveden novi porez, ali neće ga plaćati svi građani, već neke firme.
Na šta će vlast trošiti novac u 2026. i 2027: Milijarde za Expo, Nacionalni fudbalski stadion i rafale
09.11.2025.•
14
Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2026. godinu, kojim je planiran deficit od tri odsto, s prihodima od 2.414 milijardi i rashodima od 2.751 milijardu dinara.
Najbogatiji čovek na svetu je Ilon Mask: Ima 449 milijardi dolara
09.11.2025.•
3
Najbogatiji čovek na svetu je vlasnik kompanija Tesla, SpaceX i društvene mreže X, Ilon Mask, čije se bogatstvo trenutno procenjuje na 449 milijardi dolara (388 milijardi evra), pokazuje lista Blumberga.
Cene električnih vozila i benzinaca se sve više približavaju
09.11.2025.•
1
Cene električnih automobila se sve više približavaju cenama vozila koja koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem, pokazuje najnovija analiza tržišnih transakcija nemačkog automobilskog stručnjaka Ferdinanda Dudenhefera.
Šta za Srbiju znači stopiranje prodaje Lukoila?
08.11.2025.•
11
Prošlonedeljna najava ruske naftne kompanije "Lukoil" da namerava da proda svoju podružnicu u inostranstvu švajcarskoj kompaniji "Gunvor" zbog američkih sankcija, donela je Evropi i Srbiji samo kratkoročno olakšanje.
Drva po povlašćenim cenama: Penzioneri i socijalno ugroženi mogu kupiti po nižoj ceni
08.11.2025.•
3
Komercijalni direktor "Srbijašuma" Aleksandar Šalipur rekao je danas da je u tom preduzeću kubik drva 50 odsto jeftiniji i košta 5.269 dinara sa PDV-om, a u okviru državnih mera podrške građanima, od septembra do marta.
Sekundarne sankcije NIS-u: Devet meseci posledica za tržište i privredu
08.11.2025.•
9
Devet meseci pretnji sankcijama Naftnoj industriji Srbije, tokom kojih je kompanija obavljala delatnost u skladu sa posebnom licencom Ministarstva SAD, ostavile su vidljive posledice po njene poslovne rezultate.
Bugarska preuzela kontrolu nad rafinerijom Lukoil
07.11.2025.•
8
Bugarski parlament je danas doneo zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja rafinerija ruske grupe Lukoil u Burgasu, na Crnom moru.
Kompanija Gunvor odustala od preuzimanja Lukoila
07.11.2025.•
5
Kompanija Gunvor Group, jedan od najvećih svetskih trgovaca naftom i gasom, povukla je svoju ponudu za međunarodnu imovinu ruske naftne kompanije Lukoil.
Komentari 11
zztop
Aleksej
dacic
ko ne plati nema disanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar