Srbija uvodi porez na ugljed-dioksid: Trošak za industriju ili spas od EU taksi?
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju – od 1. januara moraće državi da plaćaju porez za zagađivanje.
Foto: Pixabay
Ovakve firme se inače, zbog prirode svog posla, svrstavaju u "velike zagađivače".
Naplata ovog poreza odnosiće se i na kompanije koje uvoze ove "prljave" sirovine, piše Danas.
Nacrti Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda trenutno su u procesu javne rasprave, koja će trajati do 21. oktobra.
Prvi javni skup na ovu temu biće organizovan u sredu, 8. oktobra, u Privrednoj komori Srbije.
Ovo, naime, predstavlja dobru vest za kompanije iz ovih oblasti, jer bi trebalo da ih spasi od skupog evropskog poreza u okviru sistema koji je poznat kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), a koji iznosi i do 90 evra po toni CO2 (ugljenika), kažu sagovornici Danasa.
Naravno, ukoliko Evropska komisija uvaži srpske sertifikate o emisijama gasova.
Pročitaj još
Srpski zakon predviđa naplatu od samo četiri evra po toni ugljenika, a plaćanjem nacionalne takse, domaće kompanije bi trebalo da budu oslobođene plaćanja evropske skupe takse koja takođe stupa na snagu 1. januara 2026. godine.
Iz Ministarstva finansija navode da je cilj uvođenja ovog poreza da se kompanije podstaknu da više ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju, kako bi vazduh bio čistiji, a rizici po zdravlje ljudi minimalni.
Zbog toga na ovaj porez ne gledaju kao na novi namet, već kao na podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju.
Takođe, iz Ministarstva finansija je najavljeno da će biti obezbeđeni fer uslovi između domaćih proizvođača i uvoznika, kao i da će se Srbija približiti evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije.
Međutim, iako Ministarstvo finansija na ovaj porez gleda kao na podsticaj, iz NALED-a su rekli za Danas da bi ovaj državni namet privredu mogao da košta oko 100 miliona evra godišnje i da će sigurno deo tog troška biti preliven na "obične građane" kroz povećanje cene proizvoda.
Takođe, ukazuju i da dok je ova domaća taksa najveći spas za sektor aluminijuma i čelika, koji je i do 70 odsto izvozno orijentisan, s druge strane predstavlja teret za kompanije, na primer, iz oblasti proizvodnje cementa koja nije izvozno fokusirana.
Sagovornici Danasa ukazuju da bi ova taksa mogla biti i veliki teret za EPS.
"Srbija imala dve opcije"
Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je za Danas da je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte jedna od ključnih reformi koje je NALED predlagao kroz prethodna izdanja svoje "Sive knjige“.
On objašnjava da je Srbija imala dve opcije: prvu, da uđe u CBAM sistem Evropske unije i plaća taksu na ugljenik po evropskim iznosima, i drugu da se uvede nacionalna taksa koju predloženi Zakon i predviđa.
"Prema tom Zakonu, polazna taksa je četiri evra po toni ugljenika koju bi plaćala energetski intenzivna industrija. To je u odnosu na trenutne cene tone ugljenika na evropskom tržištu od 85 i 90 evra daleko niže. Ono što je sada važno jeste da se izborimo da cena od četiri evra, odnosno verifikacija emisija, bude prihvaćena od strane Evropske komisije i da mi sa takvim izveštajima ne plaćamo taksu u EU, već u Srbiji", ukazuje Krstović.
Ističe da je tačno da se sa ovim nametom opterećuje domaća industrija, a da je procena NALED-a da bi ova taksa mogla privredu da koša oko 100 miliona evra.
Krstović je ukazao da je NALED pre nekoliko meseci uradio Analizu potencijalnih uticaja CBAM-a koja je pokazala da bi uvođenje nacionalne takse na emisije CO2 sa projektovanom cenom ugljenika iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za 2034. godinu, privredu koštalo do 539 miliona evra godišnje (ne uključujući sektor električne energije).
Ukazuje da je u Integrisanom planu predstavljena cena bila od 25 evra po toni ugljenika.
"S obzirom na to da je sada predložena cena u ovom Nacrtu zakona niža od te cene iz Integrisanog plana, naša procena je da bi privredu ovaj namet koštao oko 100 miliona evra. Nisu mali, ali nisu ni veliki novci, ali ključno pitanje je šta sa tim novcem uraditi", kaže naš sagovornik.
Ističe da NALED insistira da se taj novac dalje ulaže isključivo u dekarbonizaciju, kroz ulaganje u savremene tehnologije, upotrebu najboljih dostupnih tehnologija u svakoj od ovih industrija, upotreba alternativnih goriva u energetske svrhe, izgradnja solarnih elektrana…
Krstović ukazuje i na drugi Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, kojeg zovu „nacionalni CBAM", a tiče se uvoza iz trećih zemalja, dodajući da je on važan kako bi se zaštitila od uvoza sa trećih tržišta.
"Ono što ne bude išlo u EU, postoji mogućnost da će završiti u Srbiji, to takođe mora da se oporezuje", ističe Krstović.
"EPS pod posebnim pritiskom"
Rukovodilac Centra za životnu sredinu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Dušan Stokić kaže za Danas da je teško dati konačnu ocenu o spremnosti domaćih kompanija za primenu novog poreza, ali ukazuje da mnoge firme već imaju značajno iskustvo kroz izvoz na tržište EU, gde su deo evropskog CBAM sistema.
"Kompanije koje izvoze u EU već sada imaju obavezu da obračunavaju emisije ugljen-dioksida. Mnoge od njih su prošle obuke koje organizujemo u PKS-u i znaju da izračunaju emisije i ugljenični otisak proizvoda", navodi Stokić, dodajući da se već prave i izveštaji o emisijama koji bi trebalo da budu verifikovani.
On ističe da nivo informisanosti privrede o CBAM-u jeste visok, ali da je pitanje operativne spremnosti za primenu zakona daleko složenije:
"Spremnost se meri kroz različite aspekte: od ljudskih resursa do finansijskih kapaciteta".
Prema nacrtu zakona, poreska osnovica se određuje na osnovu količine emitovanog CO2, a porez se obračunava po fiksnoj ceni od četiri evra po toni.
"Cena od četiri evra nije uporediva sa cenom CO2 na evropskom ETS (Sistem za trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte), koja trenutno iznosi 70 do 80 evra po toni. U budućnosti, kada Srbija postane deo ovog sistema, cena može dostići i 150 evra i to će i kod nas morati da se primenjuje. Međutim, ovo je nacionalna politika i svaka zemlja ima različit pristup – neko kreće sa osam evra, neko sa 20, neko sa 15", objašnjava Stokić.
Zakon se odnosi i na Elektroprivredu Srbije (EPS), a Stokić ocenjuje da će EPS biti jedan od najpogođenijih sistema.
"EPS je posebna priča i najveći teret će pasti na njega. Zato je u nacrtu zakona predviđena mogućnost poreskog kredita do 80 odsto obaveze, što je vid podsticaja za dekarbonizaciju i prelazak na obnovljive izvore energije", kaže naš sagovornik.
Na pitanje kako će se tačno ovaj poreski kredit obračunavati i primenjivati, odgovara da je to za sada nejasno.
"To je jedno od ključnih otvorenih pitanja. Javna rasprava je počela, a prvi veliki skup u organizaciji PKS-a planiran je za 8. oktobar, gde očekujemo konkretne odgovore, pre svega od Ministarstva finansija", najavio je Stokić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Sutra ili prekosutra odgovor SAD o NIS-u
23.11.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se sutra ili prekosutra očekuje odgovor SAD povodom rada Naftne industrije Srbije.
Čak i strani investitori poručuju da je Srbiji potrebno više domaćih ulaganja
23.11.2025.•
4
Savet stranih investitora preporučuje Srbiji da joj je, pored privlačenja stranih investicija, potreban što veći broj domaćih investitora, posebno kroz uključivanje malih i srednjih preduzeća u globalne lance vrednosti.
Šta su sekundarne sankcije koje je Tabaković "shvatila veoma ozbiljno": Na koga bi uticale
23.11.2025.•
8
Prvo priznanje da američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) ozbiljno preti uvođenjem sekundarnih sankcija stiglo je iz Narodne banke Srbije.
NBS radila analizu: Šta bi se dogodilo ako ne bi bilo brzog i lakog rešenja za NIS?
23.11.2025.•
10
Od toga da li će i koliko brzo biti pronađeno rešenje za pitanje ruskog vlasništva u NIS-u i sankcija SAD prema toj kompaniji zavise i kretanje inflacije i privredni rast Srbije u sledećoj godini.
Povlačenje NIS-a sa listinga Beogradske berze "izazvalo bi krah akcionarstva"
23.11.2025.•
5
Povlačenje Naftne industrije Srbije sa listinga Beogradske berze najverovatnije bi pokrenulo potpuni krah akcionarstva u Srbiji, ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Dragan Stojković.
Oksfam: Uvećano bogatstvo milijardera iz zemalja G20, dostiglo 15,6 biliona dolara
22.11.2025.•
1
Bogatstvo milijardera iz zemalja G20 u proteklih godinu dana uvećano je za 16,5 odsto i dostiglo je 15,6 biliona dolara, podaci su međunarodne dobrotvorne i humanitarne organizacije Oksfam.
Bivši premijer Bugarske: Rešenje za NIS je kristalno jasno; Vučić: Ja ne želim neprijateljsko preuzimanje
22.11.2025.•
64
Bivši premijer Bugarske Kiril Petkov ocenio je da je rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) "kristalno jasno".
Fiskalni savet: Izvršna vlast ima prevelika ovlašćenja da tokom godine menja fiskalnu politiku
22.11.2025.•
1
Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.
Glamočić: Suština sajma "Vinska vizija Otvorenog Balkana" u regionalnoj saradnji
22.11.2025.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će sajam "Vinska vizija Otvorenog Balkana" ove godine okupiti više od 600 izlagača i da je njegova suština u regionalnoj saradnji.
Lagard: Članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa investicijama
22.11.2025.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je zemlje članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa produktivnim investicijama.
Vučić: Bez licence rafinerija staje, pregovori sa SAD o NIS-u u toku
22.11.2025.•
9
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u petak razgovarao sa Amerikancima o Naftnoj industriji Srbije i da će danas ponovo razgovarati.
Ruska nafta zaglavljena na moru
21.11.2025.•
4
Približno 48 miliona barela ruske nafte ostalo je zaglavljeno na moru zbog početka primene američkih sankcija protiv Rosnjefta i Lukoila.
EU odobrila prodaju "Iveka" indijskom "Tata motorsu"
21.11.2025.•
0
Evropska komisija je objavila da je odobrila prodaju italijanskog proizvođača kamiona i autobusa "Iveko" iz Torina "Tata motorsu", najvećem poizvođaču komercijalnih vozila u Indiji s najvećim tržišnim udelom u Aziji.
Cena litre dizela porasla za 12 dinara za samo mesec dana
21.11.2025.•
31
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Stručnjak: ADNOC bi bio dobar partner za NIS
21.11.2025.•
6
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da su najbolji partneri za Naftnu industriju Srbijeone naftne kompanije koje imaju najveći promet i koje mogu najbolje da rade sa NIS, kao što je ADNOC iz Abu Dabija.
Šta bi prodaja ruskog dela NIS-a Emiratima značila za Srbiju: "Situacija kao skrojena za njih"
20.11.2025.•
21
Mediji kao potencijalnog kupca ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) spominju kompaniju ADNOC iz Emirata.
Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
20.11.2025.•
26
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
Rusi jesu voljni da prodaju svoj deo NIS-a, ali će teško do novca zbog sankcija: Imaju više opcija
20.11.2025.•
17
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-U, ali se nameće novo pitanje da li će Rusi moći da zaokruže transakciju zbog aktuelnih američkih i evropskih finansijskih sankcija.
Stižu rešenja za porez na oružje - i to izmenjen
20.11.2025.•
10
Poreska uprava saopštila je da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2025. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dvojica srpskih preduzetnika preuzimaju Imlek
20.11.2025.•
16
Kompanija "Imlek" saopštila je da su investicioni holding preduzetnika Andreja Jovanovića, "AJFH", i aktuelni generalni direktor "Imleka" Bojan Radun potpisali sporazum o zajedničkoj kupovini "Imleka".
Ekonomista Drašković: Najava Rusa da prodaju svoj deo u NIS-u ne znači da je kriza prošla
20.11.2025.•
9
Ekonomista Božo Drašković ocenio je da prodaja većinskog dela Naftne industrije Srbije (NIS) trećoj strani ne znači da je energetska kriza rešena.
Komentari 11
zztop
Aleksej
dacic
ko ne plati nema disanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar