Kako piše "Blic", pred takvim podatkom može da se postavi samo jedno pitanje - kako je moguće da u tako bogatim i uređenim državama građani i te kako koriste svoje biračko pravo, a u Srbiji, gde "ništa ne valja", više od 40 odsto glasača koji su nezadovoljni, biraju da jedinog dana kada mogu nešto da promene - ostanu kod kuće?
Više od dva miliona birača u Srbiji na nedavno održanim predsedničkim izborima odlučilo je da svoj glas ne da nikom. I to u zemlji u kojoj je nezaposlenost i dalje visoka, standard i plate niski, u kojoj institucije slabo funkcionišu ili ne postoje... U takvoj situaciji u Srbiji se na birališta može "izvući" maksimalnih 58 odsto odraslih građana, ne računajući prelomne izbore 2000. (izlaznost 72,5 odsto), kao i 1990, kada su održani prvi višestranački izbori (izlaznost 71,48 odsto).
Sagovornici "Blica" navode različite razloge koji se kreću od političkog mentaliteta građana Srbije i onih koji žive na razvijenom Zapadu, preko načina glasanja, do važnosti samih izbora.
Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da su Francuska i Holandija zemlje u kojima je politički aktivizam na mnogo višem nivou, kao i da uzroke apstinencije u Srbiji treba tražiti u načinu glasanja, ali i ostacima nekih bivših sistema, u kojima glas nije vredeo mnogo.
"Elektronsko glasanje bi neke stvari promenilo. Omogućilo bi onima koji su u inostranstvu, koji su bolesni ili nepokretni, koji su zauzeti... da samo jednim klikom glasaju. Veliki broj državljana Srbije živi u dijaspori, a da bi izašli na birališta moraju da se prijave. Čak ni to nije dovoljno da glasaju, jer na određeno biračko mesto mora da se prijavi određeni broj birača da bi izbori uopšte bili održani", navodi ona.
Joksimovićeva dodaje da razlozi neizlaska na birališta mogu biti i u rudimentima bivših sistema na ovim prostorima.
"Pripadam generaciji čiji glas u neka ranija vremena nije mnogo značio, a mi smo stara nacija. Veliki je broj onih koji su iskusili tu naviku. Sigurno postoji i apatija kod birača i njihova politička neodgovornost", smatra ona.
Glasači čekaju u redu da izaberu novog predsednika Francuske
Da je razlog ogromnog odziva birača u Francuskoj (u odnosu na Srbiju) duža demokratska tradicija i kultura smatra i profesor na Fakultetu političkih nauka Slaviša Orlović. On, međutim navodi još jedan aktuelan momenat.
"Važnost izbora u tim zemljama, a naročito u Francuskoj, prevazišla je interesovanje države u kojoj se oni održavaju. Za njih je bila zainteresovana cela Evropa, ali i šire. Upravo zbog talasa populizma i jačanja ekstremne desnice, mogućnost dovođenja u pitanje opstanka u EU, kao i sama priroda političke kompetencije, doveli su do povećane izlaznosti", kaže Orlović. On podseća da smo u Srbiji svake dve godine imali neke izbore, kao i da je to dodatno demotivisalo birače da izađu na glasanje.
Na sve ovo možemo da dodamo još jedan momenat - prilično neuređen birački spisak, zbog kojeg, prema mišljenju sociologa Sreća Mihajlovića, imamo pogrešnu predstavu o niskoj izlaznosti u Srbiji.
"Nemamo dobar birački spisak. Izlaznost je velika", kaže Mihajlović za "Blic".
Za stranačke funkcionere uzrok niske izlaznosti treba tražiti u političkoj tradiciji, ali svaki od njih, u skladu sa politikom stranke navodi još neke.
Celu analizu "Blica" i niskoj izlaznosti na izborima u Srbiji možete pročitati
OVDE.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
Komentari 37
Kaya
Мунгос
„Zato su Francuzi tu gde jesu i mi tu gde jesmo .“
Зато смо ми ту где јесмо, а Французи су ту где јесу.
А кави смо, ни да јесмо нисмо.
Окрени, обрни, можда ће они који су били гори, бити доли.
Branislav
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar