Arsić: Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste
U Srbiji su se početkom 2025. godine pogoršali rezultati privrede, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako je naveo, rast bruto-domaćeg proizvoda (BDP) od 3,3 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine smanjen je na dva odsto u prvom kvartalu ove godine.
On je, na predstavljanju časopisa Kvartalni monitor o ekonomskim trendovima i politikama u Srbiji, rekao da će privredni rast ove godine, pod uslovom da se oporavi domaća tražnja, iznositi oko tri odsto, što je "znatno" manje od planiranog od 4,2 odsto.
Privredna aktivnost, kako je naveo, opada u građevinarstvu, trgovini, turizmu, a raste u IT, poljoprivredi, finansijama, dok je industrija na nivou proseka.
"Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste, izvoz solidno raste, ali sporije od uvoza. Rast privrede Srbije u prvom kvartalu je na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), ali je pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu u Srbiji, snažnije", rekao je Arsić, koji je urednik tog časopisa.
Dodao je da to znači da, osim opštih faktora koji su uticali na druge zemlje, kao na primer, stagnacija privrede Nemačke i geopolitički sukobi, u Srbiji su postojali neki specifični, unutrašnji faktori, a izdvajaju se dva.
Prvi se, prema njegovim rečima, odnosi na političku krizu, koja generiše neizvesnost, a ona negativno utiče na investicije, ali i na odlaganje dela tekuće potrošnje, koja nije neophodna.
Pročitaj još
Istakao je da postoje i strukturni problemi u privredi Srbije, deo preduzeća koja su do sada poslovala u privredi su nisko produkivna i ne mogu da nastave poslovanje, a posebno se to odnosi na preduzeća iz tekstilne industrije, industrije kablova, koja se povlači iz Srbije, ali, kako je rekao, to nije povezano sa političkom krizom.
Jedan od specifičnih strukturnih problema je, kako je naveo i loše upravljanje javnim preduzećima, pa tako i u prvom kvartalu ove godine postoji veoma značajan pad proizvodnje električne energije, što takođe nije povezano sa političkom krizom.
U prvom kvartalu ove godine, prema njegovim rečima, zaposlenost stagnira, dok je rast realnih zarada usporen, mada i dalje visok.
Zbog bržeg rast realnih zarada od produktivnosti jedinični troškovi rada su, kako je naveo, od 2018. povećani za 33 odsto, što smanjuje cenovnu konkurentnost privrede Srbije, a sličan proces se odvija i u drugim zemaljama CIE.
Tokom juna državna statistika je, kako je istakao, "ispravila ranije objavljene podatke po izvozu u prošloj i ovoj godini, nakon
čega su suštinski promenjeni podaci o spoljnoekonomskim tokovima".
Arsić je rekao da je, prema "novim" podacima izvoz u 2024. povećan 1,3 milijarde evra, a u prvom kvartalu za 759 miliona evra, usled čega su značajno smanjeni deficiti u spoljnoj trgodini i tekućem platnom bilansu, ali su i dalje visoki i imaju trend povećanja, mada su održiviji nego po "starim" podacima.
"Prema 'novim' podacima robni izvoz u prva četiri meseca snažno je porastao za 8,2 odsto, ali je uvoz povećan za 12,5 odsto, a deficit za 30 odsto", rekao je Arsić.
Strane direktne investicije su, prema njegovim rečima, u prvom kvartalu ove godine opale za više od 50 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a na njihov pad uticala je politička kriza u Srbiji, stagnacija u EU, ali i poređenje sa vanredno
visokim prilivom u prvom kvartalu prethodne godine, usled prodaje baznih stanica Telekoma.
Istakao je da inflacija od januara ove godine postepeno opada, tako da je maju iznosila 3,8 odsto međugodišnje, a na taj pad najviše je uticao pad cena energenata, ali i stagnacija domaće tražnje, usled restriktivne fiskalne i monetarne politike i rasta neizvesnosti u zemlji.
Inflacija je, kakoje rekao, u Srbiji u maju, ipak bila malo iznad proseka zemalja CIE.
"Eventualni rast cena energenata na svetskom tržištu i loša poljoprivredna sezona doveli bi do privremenog rasta inflacije, ali dugoročno kretanje inflacija zavisi od fiskalne i monetarne politike i kretanja jediničnih troškova rada", rekao je Arsić.
Naveo je da u prva četiri meseca 2025. javni prihodi stagniraju, rashodi imaju blagi rast, a deficit je umereno visok.
"Javni prihodi u prva četiri meseca su povećani realno za 0,3 odsto, a javni rashodi za 2,2 odsto, što je veliko usporavanje u odnosu na prethodnu godinu, a znatno ispod plana za ovu godinu. Fiskalni deficit u ovoj godini će, verovatno biti u planiranim okvirima, mada postoje rizici da bude veći od planiranih tri odsto", rekao je Arsić.
Dodao je da Narodna banka Srbije (NBS), prodajom deviza sprečava slabljenje dinara, da kreditiranje stanovništva raste od početka godine, a realne kamatne stope na dinarske i devizne kredite se nalaze na opadajućoj putanji, uz povremene fluktuacije.
Na pitanje šta bi trebalo da budu prioriteti ekonomske politike u narednom periodu Arsić je rekao da "Srbija treba da vodi što je moguće bolje ekonomske odnose sa velikim brojem zemalja, jer nije dobro da se fokusira samo na jednu grupu zemalja".
"Sa Kinom Srbija uma veliki trgovinski deficit, propuštena je šansa, prilikom sklapanja ugovora o bescarinskoj trgovini, trebalo je od Kine tražiti asimetrične uslove, mada Kinezi nisu baš izdašni kad su takve stvari u pitanju", rekao je Arsić.
Dodao je da je u trgovini sa Amerikom "bilo šokova, koji su kratkotrajni, a odnose se na carine, a sada su te carine smanjene, pa neće uticati negativno na saradnju jer se veliki deo izvoza u Ameriku odnosi na usluge, IT usluge, koje nisu ni pogođene uvedenim carinama".
Što se tiče ekonomske politike, važno je, kako je ocenio, da fiskalna politika ostane u onim okvirima koji su dogovoreni između NBS i Međunarodnog monetarnog fonda, a to je da fiskalni deficit bude manji od tri odsto i da se nastavi sa obaranjem inflacije.
Najvažniji problemi srpske privrede odnose se, prema njegovim rečima, na ekonomske fundamente, a za dugoročni privredni rast zemlje važno je da se unapredi kvalitet institucija, da se usvajaju bolji zakoni i primenjuju, unapredi kvalitet obrazovanja, istraživanja i razvoja, a da bi se dostigao najviši stepen razvijenost, potrebno je da se proizvodnja zasniva na modernijoj tehnologiji.
Takođe potrebno je, kako je rekao, uspostaviti veću konzistentnost između ekonomskih politika, ako je opredelenje za politiku fiksnog kursa, onda i druge politike treba da je podržavaju.
Arsić je rekao da će realizacija projekata za Ekspo 2027 pozitivno uticati na privredni rast, a da je sporna njegova dugoročna isplativost, odnosno šta će se raditi sa objektima nakon izložbe.
"Postoje najave da će se napraviti škole, domovi zdravlja, ali to podrazumeva dodatne troškove. Mislim da je Srbija rano organizovala ovakvu izložbu, a dokaz za to je što se odlažu i kasne drugi, važniji projekti komunalne infrastrukture, zdravstva", naveo je Arsić.
Akademik Pavle Petrović rekao je da ne očekuje u skorije vreme da se promeni model privrednog rasta Srbije, odnosno da domaći privatni sektor počne da investira, uprkos tome što je Vlada Srbije to navela kao ključnu reformu u Fiskalnoj strategiji.
"Još uvek je to model gde rast guraju državne investicije i sa njom povezane strane investicije. Domaći privatni sektor ne investira, zato što je slab ambijent, nema vladavine prava, zaštite svojine, visoka je korupcija, tenderima ne mogu da priđu. Ne očekujem da će to ubrzo da se promeni, uprkos tome što je Vlada u svom dokumentu, koji je usvojila pre nekoliko dana, objavila da je to njena glavna reforma kojom će se baviti", rekao je Petrović u izjavi za Betu.
Ocenio je da bi takva promena značila jačanje instucija, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, navodeći da se institucije u Srbiji od 2014. sistematski urušavaju.
Istakao je da je u Fiskalnoj strategiji stoji da treba unaprediti pravni okvir i vladavinu prava da bi se "otključao" rast privrednog sektora, što je , kako je rekao, "čudna stvar".
"Koliko sad to treba uzeti ozbiljno kao tvrdnju, kad pogledate unazad šta se dešavalo, to je prvi stav, a drugi stav to bi značilo na neki način ispunjenje zahteva studenata, jer oni upravo traže da instucije počnu da rade. Iako to stoji u zvaničnom dokumentu Vlade, bojim se da nisu pažljivo pročitali ili misle 'pa dobro to je sad na papiru, pa ćemo videti'", rekao je Petrović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gorivo sve skuplje: EU beleži nagli rast cena, Nemačka na vrhu
21.04.2026.•
5
Cena goriva i maziva za lični trasport u Evropskoj uniji značajno je porasla u martu ove godine i to 12,9 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, saopštila je danas Evropska kancelarija za statistiku Eurostat.
Folksvagen smanjuje proizvodnju za još milion vozila
21.04.2026.•
3
Generalni direktor Folksvagena Oliver Blume najavio je danas značajno smanjenje proizvodnih kapaciteta za još milion vozila, pošto je naveo da su raniji planovi prodaje postali nerealni u aktuelni tržišnim okolnostima.
Mali pregled: Trenutne cene goriva u regionu i kako se Srbija kotira
21.04.2026.•
6
Srbija je i dalje među skupljim zemljama za one koji voze benzince, ali su je prema cenama na pumpama pretekle Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Iako akcize na gorivo nisu snižene 60 odsto kako je obećano: Mesečno koštaju budžet 34 miliona evra
21.04.2026.•
10
Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 a za dizel na 74,04 dinara po litru.
Srbija priprema nova pravila o preuzimanju firmi
20.04.2026.•
5
Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji donosi promene u načinu na koji se kompanije preuzimaju na domaćem tržištu kapitala, objavio je portal eKapija.
Ministarka Đedović Handanović rekla da "postoje crvene linije" za NIS: Šta su čije obaveze?
20.04.2026.•
2
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je posle sastanka sa prvim čovekom MOL-a da "dogovori o prodaji NIS nisu laki" i da postoje crvene linije "koje ne možemo da pređemo".
Produžen rok za prijave za Mixx Awards 2026
20.04.2026.•
0
IAB Serbia je produžio rok za prijave radova za Mixx Awards tako da agencije, brendovi i izdavači mogu prijaviti svoje radove do 5. maja u 23:59.
Nedeljnik: Idea prodata za 40 miliona evra, DIS za 50 miliona
20.04.2026.•
25
Novoosnovana kompanija Alta retail vlasnika Davora Macure platila 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe, piše danas Nedeljnik.rs.
I dalje ništa od Vučićevog obećanja o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto: Ovo su mogući razlozi
20.04.2026.•
18
Da li je ikada postojala namera da se akcize na naftne derivate smanje za 60 odsto kako je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedvosmisleno ustvrdio 20. marta? Navodeći, pritom, da će se to desiti koliko odmah.
Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
20.04.2026.•
9
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
12
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
19.04.2026.•
44
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Isporuke iPhone-a u Kinu skočile za čak 20 odsto od početka godine
19.04.2026.•
1
Isporuke iPhone-a u Kinu, najveće svetsko tržište pametnih telefona, skočile su za čak 20 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, pokazuju podaci istraživačke agencije "Counterpoint Research".
MMF za Srbiju predvideo inflaciju od sedam odsto u decembru: "Imaćemo eroziju kupovne moći"
19.04.2026.•
24
Talas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, "smeši" sledeći.
Đedović Handanović: Pregovori sa MOL-om o NIS-u nisu laki, postoje crvene linije preko kojih ne idemo
19.04.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka u Beogradu sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da pregovori o prodaji NIS-a nisu laki.
Šta sledi za NIS: Licenca produžena, bliži se rok za konačan dogovor
18.04.2026.•
2
Produžetak operativne licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Naftnoj industriji Srbije za 60 dana, do 16. juna, dolazi u jeku pregovora o mogućoj promeni vlasništva.
OFAC produžio licencu Janafu za transport nafte NIS-u
18.04.2026.•
3
Kancelarija američke vlade za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je licencu Jadranskom naftovodu (Janaf) za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije do 16. juna, sapšteno je iz sedišta hrvatske kompanije.
Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
18.04.2026.•
2
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
28
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
Komentari 5
Zemlja čudesa
s one strane duge
Treba
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar