Arsić: Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste
U Srbiji su se početkom 2025. godine pogoršali rezultati privrede, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako je naveo, rast bruto-domaćeg proizvoda (BDP) od 3,3 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine smanjen je na dva odsto u prvom kvartalu ove godine.
On je, na predstavljanju časopisa Kvartalni monitor o ekonomskim trendovima i politikama u Srbiji, rekao da će privredni rast ove godine, pod uslovom da se oporavi domaća tražnja, iznositi oko tri odsto, što je "znatno" manje od planiranog od 4,2 odsto.
Privredna aktivnost, kako je naveo, opada u građevinarstvu, trgovini, turizmu, a raste u IT, poljoprivredi, finansijama, dok je industrija na nivou proseka.
"Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste, izvoz solidno raste, ali sporije od uvoza. Rast privrede Srbije u prvom kvartalu je na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), ali je pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu u Srbiji, snažnije", rekao je Arsić, koji je urednik tog časopisa.
Dodao je da to znači da, osim opštih faktora koji su uticali na druge zemlje, kao na primer, stagnacija privrede Nemačke i geopolitički sukobi, u Srbiji su postojali neki specifični, unutrašnji faktori, a izdvajaju se dva.
Prvi se, prema njegovim rečima, odnosi na političku krizu, koja generiše neizvesnost, a ona negativno utiče na investicije, ali i na odlaganje dela tekuće potrošnje, koja nije neophodna.
Pročitaj još
Istakao je da postoje i strukturni problemi u privredi Srbije, deo preduzeća koja su do sada poslovala u privredi su nisko produkivna i ne mogu da nastave poslovanje, a posebno se to odnosi na preduzeća iz tekstilne industrije, industrije kablova, koja se povlači iz Srbije, ali, kako je rekao, to nije povezano sa političkom krizom.
Jedan od specifičnih strukturnih problema je, kako je naveo i loše upravljanje javnim preduzećima, pa tako i u prvom kvartalu ove godine postoji veoma značajan pad proizvodnje električne energije, što takođe nije povezano sa političkom krizom.
U prvom kvartalu ove godine, prema njegovim rečima, zaposlenost stagnira, dok je rast realnih zarada usporen, mada i dalje visok.
Zbog bržeg rast realnih zarada od produktivnosti jedinični troškovi rada su, kako je naveo, od 2018. povećani za 33 odsto, što smanjuje cenovnu konkurentnost privrede Srbije, a sličan proces se odvija i u drugim zemaljama CIE.
Tokom juna državna statistika je, kako je istakao, "ispravila ranije objavljene podatke po izvozu u prošloj i ovoj godini, nakon
čega su suštinski promenjeni podaci o spoljnoekonomskim tokovima".
Arsić je rekao da je, prema "novim" podacima izvoz u 2024. povećan 1,3 milijarde evra, a u prvom kvartalu za 759 miliona evra, usled čega su značajno smanjeni deficiti u spoljnoj trgodini i tekućem platnom bilansu, ali su i dalje visoki i imaju trend povećanja, mada su održiviji nego po "starim" podacima.
"Prema 'novim' podacima robni izvoz u prva četiri meseca snažno je porastao za 8,2 odsto, ali je uvoz povećan za 12,5 odsto, a deficit za 30 odsto", rekao je Arsić.
Strane direktne investicije su, prema njegovim rečima, u prvom kvartalu ove godine opale za više od 50 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a na njihov pad uticala je politička kriza u Srbiji, stagnacija u EU, ali i poređenje sa vanredno
visokim prilivom u prvom kvartalu prethodne godine, usled prodaje baznih stanica Telekoma.
Istakao je da inflacija od januara ove godine postepeno opada, tako da je maju iznosila 3,8 odsto međugodišnje, a na taj pad najviše je uticao pad cena energenata, ali i stagnacija domaće tražnje, usled restriktivne fiskalne i monetarne politike i rasta neizvesnosti u zemlji.
Inflacija je, kakoje rekao, u Srbiji u maju, ipak bila malo iznad proseka zemalja CIE.
"Eventualni rast cena energenata na svetskom tržištu i loša poljoprivredna sezona doveli bi do privremenog rasta inflacije, ali dugoročno kretanje inflacija zavisi od fiskalne i monetarne politike i kretanja jediničnih troškova rada", rekao je Arsić.
Naveo je da u prva četiri meseca 2025. javni prihodi stagniraju, rashodi imaju blagi rast, a deficit je umereno visok.
"Javni prihodi u prva četiri meseca su povećani realno za 0,3 odsto, a javni rashodi za 2,2 odsto, što je veliko usporavanje u odnosu na prethodnu godinu, a znatno ispod plana za ovu godinu. Fiskalni deficit u ovoj godini će, verovatno biti u planiranim okvirima, mada postoje rizici da bude veći od planiranih tri odsto", rekao je Arsić.
Dodao je da Narodna banka Srbije (NBS), prodajom deviza sprečava slabljenje dinara, da kreditiranje stanovništva raste od početka godine, a realne kamatne stope na dinarske i devizne kredite se nalaze na opadajućoj putanji, uz povremene fluktuacije.
Na pitanje šta bi trebalo da budu prioriteti ekonomske politike u narednom periodu Arsić je rekao da "Srbija treba da vodi što je moguće bolje ekonomske odnose sa velikim brojem zemalja, jer nije dobro da se fokusira samo na jednu grupu zemalja".
"Sa Kinom Srbija uma veliki trgovinski deficit, propuštena je šansa, prilikom sklapanja ugovora o bescarinskoj trgovini, trebalo je od Kine tražiti asimetrične uslove, mada Kinezi nisu baš izdašni kad su takve stvari u pitanju", rekao je Arsić.
Dodao je da je u trgovini sa Amerikom "bilo šokova, koji su kratkotrajni, a odnose se na carine, a sada su te carine smanjene, pa neće uticati negativno na saradnju jer se veliki deo izvoza u Ameriku odnosi na usluge, IT usluge, koje nisu ni pogođene uvedenim carinama".
Što se tiče ekonomske politike, važno je, kako je ocenio, da fiskalna politika ostane u onim okvirima koji su dogovoreni između NBS i Međunarodnog monetarnog fonda, a to je da fiskalni deficit bude manji od tri odsto i da se nastavi sa obaranjem inflacije.
Najvažniji problemi srpske privrede odnose se, prema njegovim rečima, na ekonomske fundamente, a za dugoročni privredni rast zemlje važno je da se unapredi kvalitet institucija, da se usvajaju bolji zakoni i primenjuju, unapredi kvalitet obrazovanja, istraživanja i razvoja, a da bi se dostigao najviši stepen razvijenost, potrebno je da se proizvodnja zasniva na modernijoj tehnologiji.
Takođe potrebno je, kako je rekao, uspostaviti veću konzistentnost između ekonomskih politika, ako je opredelenje za politiku fiksnog kursa, onda i druge politike treba da je podržavaju.
Arsić je rekao da će realizacija projekata za Ekspo 2027 pozitivno uticati na privredni rast, a da je sporna njegova dugoročna isplativost, odnosno šta će se raditi sa objektima nakon izložbe.
"Postoje najave da će se napraviti škole, domovi zdravlja, ali to podrazumeva dodatne troškove. Mislim da je Srbija rano organizovala ovakvu izložbu, a dokaz za to je što se odlažu i kasne drugi, važniji projekti komunalne infrastrukture, zdravstva", naveo je Arsić.
Akademik Pavle Petrović rekao je da ne očekuje u skorije vreme da se promeni model privrednog rasta Srbije, odnosno da domaći privatni sektor počne da investira, uprkos tome što je Vlada Srbije to navela kao ključnu reformu u Fiskalnoj strategiji.
"Još uvek je to model gde rast guraju državne investicije i sa njom povezane strane investicije. Domaći privatni sektor ne investira, zato što je slab ambijent, nema vladavine prava, zaštite svojine, visoka je korupcija, tenderima ne mogu da priđu. Ne očekujem da će to ubrzo da se promeni, uprkos tome što je Vlada u svom dokumentu, koji je usvojila pre nekoliko dana, objavila da je to njena glavna reforma kojom će se baviti", rekao je Petrović u izjavi za Betu.
Ocenio je da bi takva promena značila jačanje instucija, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, navodeći da se institucije u Srbiji od 2014. sistematski urušavaju.
Istakao je da je u Fiskalnoj strategiji stoji da treba unaprediti pravni okvir i vladavinu prava da bi se "otključao" rast privrednog sektora, što je , kako je rekao, "čudna stvar".
"Koliko sad to treba uzeti ozbiljno kao tvrdnju, kad pogledate unazad šta se dešavalo, to je prvi stav, a drugi stav to bi značilo na neki način ispunjenje zahteva studenata, jer oni upravo traže da instucije počnu da rade. Iako to stoji u zvaničnom dokumentu Vlade, bojim se da nisu pažljivo pročitali ili misle 'pa dobro to je sad na papiru, pa ćemo videti'", rekao je Petrović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Stambeni krediti za mlade bili potpuni promašaj - pokazao alternativni izveštaj KOMS-a")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Trešnje skuplje čak 200 odsto nego pre godinu dana
13.08.2025.•
0
Trenutno, cene voća i povrća daju najveći doprinos inflaciji, rekao je direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije Savo Jakovljević.
Radiće se studija o proceni uticaja izložbe "Ekspo 2027"
13.08.2025.•
0
Preduzeće "Ekspo 2027" objavilo je poziv za izradu studije procene uticaja te specijalizovane izložbe.
Struja iz kosmosa
13.08.2025.•
2
Pakleno je toplo ovih dana, maksimalne dnevne temperature prelaze i četrdeset stepeni Celzijusa.
Javni sektor duguje 53 milijarde dinara: Među najvećim dužnicima Klinički centar Vojvodine
13.08.2025.•
4
Neizmirene obaveze direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Srbije, uključujući lokalne samouprave i ustanove u Vojvodini, dostigle su ukupan iznos od skoro 53 milijarde dinara.
Startap Perplexity AI nudi 34,5 milijardi dolara za Google Chrome
13.08.2025.•
0
Startap veštačke inteligencije Perplexity AI podneo je neformalnu ponudu vrednu 34,5 milijardi dolara za kupovinu Google-ovog internet pregledača Chrome, potvrdio je CNBC.
Tabaković: Inflacija do kraja godine iznad projekcije NBS, a manji rast BDP-a zbog blokada
13.08.2025.•
8
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da će inflacija u Srbiji u narednim mesecima biti iznad projekcije centralne banke, a da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti manji od očekivanog.
NIS-ove pumpe u Bugarskoj postaju Avia, za kupovinu bio zainteresovan i Srbijagas
13.08.2025.•
1
Bugarska Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je da je obaveštena o nameri kompanije Uni Energy OOD da preuzme NIS Petrol Bugarska, koja je podnela zahtev za odobrenje koncentracije.
Panevropski koridor Via Karpatija uskoro gotov - šta bi to moglo da znači za Srbiju?
13.08.2025.•
24
Roba koja putuje iz severne ili zapadne Evrope ka jugu kontinenta ili Bliskom istoku, i obratno, retko može da zaobiđe Srbiju drumskim putem.
Banke ublažile standarde kreditiranja za stanovništvo, a pooštrile uslove privredi
12.08.2025.•
2
Banke u Srbiji su u prvom tromesečju ove godine umereno pooštrile uslove po kojima su odobravale kredite privredi, dok su standardi za odobravanje pozajmica građanima ublaženi.
Ruska "Izvestija": Tri države razmatraju izgradnju novog gasovoda
12.08.2025.•
8
Moskva, Beograd i Budimpešta vrše finansijsku procenu izgradnje zajedničkog gasovoda, tvrdi ruski dnevni list "Izvestija".
RZS: Voće za godinu dana poskupelo za 81,4 odsto
12.08.2025.•
3
Cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u junu su, u odnosu na jun prošle godine, povećane za 13,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Fijat" u Kragujevcu će zaposliti 800 ljudi iz Maroka i Nepala: Sindikalac o tome zašto ne domaće radnike
12.08.2025.•
18
U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu biće zaposleno 800 radnika iz Nepala i Maroka, jer ih u Kragujevcu nema, prenela je Televizija Kragujevac, pozivajući se na izjavu gradskog većnika za privredu Radomira Erića.
Stručnjaci objasnili zašto Vučićeve najave o nižoj trgovačkoj marži i povoljnijim kreditima "ne piju vodu"
12.08.2025.•
45
Stručnjaci za trgovinu i finansije ocenili su da bi ograničavanje trgovačkih marži i obezbeđenje povoljnijih kredita sa nižim kamatama za građane sa manjim primanjima imalo kratkoročni efekat na standard građana.
SAD i Kina produžile trgovinsko primirje
11.08.2025.•
0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp produžio je danas trgovinsko primirje sa Kinom.
Smanjena vrednost građevinskih radova u Srbiji u drugom kvartalu
11.08.2025.•
1
U Srbiji je u drugom kvartalu ove godine vrednost izvedenih građevinskih radova opala u tekućim cenama za 12,7 odsto, u odnosu na isti period 2024. godine.
Carine SAD: Kako će uticati na Srbiju?
11.08.2025.•
6
Amerikanci su uveli žestoku zaštitu na robu uvezenu iz Srbije i tako, praktično, doveli u pitanje međusobno poslovanje.
Devizne rezerve NBS na kraju jula 28,3 milijarde evra
11.08.2025.•
2
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju jula ove godine iznosile 28,3 milijarde evra, i u odnosu na kraj juna povećane su za 931,1 milion evra, saopštila je NBS.
Finansijski konsultant: Platu od 60.000 dinara ne bi trebalo opteretiti sa više od 30 odsto
10.08.2025.•
9
Mere koje Narodna banka Srbije priprema za smanjenje marži banaka trebalo bi pre svega da pomognu slojevima stanovništva sa najnižim primanjima.
Za njih nema krize: Neto dobit banaka u Srbiji u prvih šest meseci ove godine 775 miliona evra
10.08.2025.•
5
Poslovne banke u Srbiji su u prvom polugođu 2025. godine ostvarile profit od 90,7 milijardi dinara, odnosno 775 miliona evra, preneo je Danas.
Više od dva miliona evra iz budžetske rezerve za organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu
10.08.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da prebaci više od dva miliona evra iz budžetske rezerve Ministarstvu sporta, za organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu.
Kad će ne znamo: Već mesec dana se ne overavaju ugovori o prodaji nekretnina
09.08.2025.•
25
Već više od mesec dana građani ne mogu da overavaju svoje ugovore o kupoprodaji nekretnina kod javnih beležnika. Pored notara, i sudovi i izvršitelji i dalje svoje predmete ne mogu da prosleđuju u katastar.
Komentari 5
Zemlja čudesa
s one strane duge
Treba
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar