Plata vam je mala - velika je samo u SNS spotu
Predsednik Srbije se često hvali rezultatima postignutim tokom već gotovo trinaestogodišnje neprekidne vladavine njegove stranke.
Foto: 021.rs
Često ističe da je bruto nacionalni proizvod Srbije dostigao 81,6 milijardi evra, mada se stiče utisak da se više ponosi stopom zaposlenosti, pogotovo visinom plata.
Varljiv utisak
Zaista, u Srbiji je tokom prvog kvartala 2025. godine bilo zaposleno 2.887.100, nezaposlenih je bilo 289.400, dok je 2.498.230 van radnog odnosa. Kada su stupali na vlast, naprednjaci su zatekli nešto ispod 2,36 miliona ljudi u radnom odnosu, dok je nezaposlenih bilo oko 498.000, dobrim delom i kao efekat snažne svetske krize tih godina.
Van radnog odnosa bilo je nešto preko 3,28 miliona žitelja. Godine 2011. Srbija je ostvarila skroman BDP, otprilike 32 milijarde evra. Prosečna plata u Srbiji je početkom tekuće godine iznosila 817 evra, znatno više od 320 evra pre jedanaest sezona.
Poređenjem današnjih i istih ekonomskih pokazatelja pre jedne dekade stiče se utisak da je ostvaren ogroman napredak. Međutim, postoji i druga strana medalje.
Od dolaska naprednjaka na vlast, ekonomska politika zasniva se na praktično fiksnom kursu dinara, čiji se odnos prema evru gotovo ne menja već osam sezona, a pre toga je srpska valuta nešto i jačala spram evropske.
Pročitaj još
Problem je u tome što je istovremeno inflacija u Srbiji bila znatno izraženija nego u Evropskoj uniji, u proseku gotovo dvostruko viša. Tako je, primera radi, u četvorogodišnjem periodu 2021-2024. zbirno iznosila 19 odsto u Uniji, a čak 60 odsto u "zemlji na brdovitom Balkanu".
Da se samo u tom periodu kurs dinara vodio na standardan način, dakle korigovao za rast cena na domaćem tržištu, BDP Srbije bi bio niži za čak 15,5 milijardi. Drugim rečima, aktuelna vrednost BDP je mnogo više posledica visoke inflacije nego znanja i rada svih zaposlenih u Srbiji.
Visoke cene
Posledica ovakve politike kursa dinara su visoke cene na srpskom tržištu. Došli smo u situaciju da su čak i najosnovnije stvari kod nas, sem onih za koje je država odredila zaštitnu cenu, uočljivo skuplje nego i u mnogo bogatijim zemljama sa uočljivo višim standardom.
Ovako visoke cene snižavaju kupovnu moć dinara, pa se za, na prvi pogled, veoma solidne srpske plate u ovdašnjim prodavnicama može kupiti mnogo manje nego što se na prvi pogled čini. Kada se ističe da je "BDP Srbije premašio 80 milijardi evra", treba dodati po kojoj metodologiji je računat ovaj parametar.
Tek tada do publike stiže kompletna istina. Bez dodatnog preciziranja o kakvoj računici je reč, hvalisanje visokim BDP je tek marketinški trik.
Povećanje zaposlenosti je možda i najveći doseg naprednjačke ekonomske politike. Rezultat je za pohvalu i pored toga što se do ovog uspeha došlo poprilično "sirovim" načinom. Izrazito su forsirani građevinarstvo i rudarstvo, grane koje mnogo zapošljavaju, ali dominantno nekvalifikovanu i niže obrazovanu radnu snagu.
Reč je o delatnostima za koje je potreban i ozbiljniji investicioni kapital, pa su obe razvijane pretežno privlačenjem stranih investitora. Ove industrijske grane su se mnogo više doprinele rastu zaposlenosti, dok je rastu plata više doprineo razvoj IT sektora.
Izgleda lepo, ali...
Epilog svega je relativno skroman rast plata. To što nam 800 ili 900 evra izgleda više nego pristojna zarada posledica je činjenice da su na ovdašnjim prostorima decenijama plate bile uočljivo niže. Realna predstava o BDP i platama u Srbiji može da se stekne kada se uporede sa istim parametrima u zemljama našeg okruženja, posebno u onima sa kojima smo donedavno živeli u istoj državnoj zajednici.
Kako živimo u Evropi, a i proglašeni cilj je pristupanje Evropskoj uniji, nameće se poređenje sa ovim zemljama. Prosečna plata u EU, posmatrano kao celina, jeste oko 3.000 evra, s tim da su najviše u Luksemburgu, 6.850, najniže u Bugarskoj, 1.150 evra.
Pri dnu evrounijske letvice su i Mađari sa 1.250, Rumuni sa 1.280, Poljaci sa 1.450, Slovaci sa 1.480 evra. Dakle, u najsiromašnijim državama EU zaposleni još uvek imaju za 40 do 90 odsto više zarade od zaposlenih u Srbiji.
Slovenci odskaču
Prolazimo bolje u poređenju sa dojučerašnjim "zemljacima", ali se dalje čvrsto držimo za evropsko dno. Tako je BDP gotovo dvostruko manje Hrvatske za prošlu godinu iznosio 86,6 milijardi evra. Tek dva miliona Slovenaca su prošle godine proizveli robe i usluga vrednih čak 69 milijardi, dok je BDP Bosne i Hercegovine premašio 52 milijarde.
Makedonci su zasad na 16,3, a Crnogorci na 7,5 milijardi evra. Korektnosti radi, treba znati da bi srpski BDP u slučaju da smo se vodili istom tehnikom vođenja kursa valute kao i Evropljani vredeo oko 52 milijarde evra. Tek tada bismo mogli spoznati koliko se za 12 meseci zaista proizvede u Srbiji.
Kada su u pitanju zarade, Slovenci tradicionalno i sve više odskaču. Lane su u proseku mesečno zarađivali 1.980, dok je prosečna zarada u Hrvatskoj bila oko 1.320 evra. I dok su bili u okviru Jugoslavije, stanovnici ovih nekadašnjih republika su zarađivali primetno više od žitelja iz ostalih regiona nekadašnje države. Prosečna neto zarada u BiH je 770 evra, ali činjenica da je bruto zarada gotovo dvostruko viša ukazuje da se u BiH mnogo više izdvaja za zajedničke potrebe.
Izuzetak Crne Gore
Situacija u Crnoj Gori je sasvim suprotna bosanskoj. Nakon što se, praktično, prestalo izdvajati za potrebe zdravstvene zaštite, zdravstvo je u ovoj državi gotovo totalno u privatnom vlasništvu, pa građani plaćaju svaku uslugu doktora i medicinske sestre.
To objašnjava kako Crnogorci postižu da od 1.195 evra bruto zarade čak 990 usmere u neto plate. Sa platom od 690 evra Makedonci su na začelju, kao što je bio slučaj i tokom jugoslovenskog perioda. Sa prosečnom platom od blizu 900 evra, prosečan Srbin naizgled se dosta dobro drži. Ali, realnu poziciju bi sagledao tek onda kada bi srpska vlada tehnologiju određivanja kursa dinara usaglasila sa Evropskom unijom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
3
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
5
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
5
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
5
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Marković: Ključno da NIS bude uklonjen sa liste sankcija
24.06.2026.•
3
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković rekao je da je najvažnije da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, kao i da je za Srbiju ključno jačanje energetske bezbednosti.
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
8
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Košarkaški savez Srbije po ko zna koji put dobio milione iz budžetske rezerve, a evo kome je još dat novac
23.06.2026.•
6
Iz budžeta Srbije, tačnije iz budžetske rezerve za ovu godinu, izdvojeno je ukupno 349.900.000 dinara za različite namene.
SpaceX prvi put emituje obveznice: Raspolaže sa 100,8 milijardi dolara gotovine
23.06.2026.•
0
Svemirska kompanija SpaceX pokrenula je svoju prvu emisiju obveznica nakon nedavnog rekordnog izlaska na berzu, dok prema najnovijim podacima raspolaže sa oko 100,8 milijardi dolara gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Džefri Saks: Sankcije NIS-u nezakonite, SAD ne mogu da kažu Srbiji s kim će sarađivati, a s kim ne
23.06.2026.•
22
Ekonomista i profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks izjavio je da su američke sankcije uvedene Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji nezakonite i jednostrane.
Dijamant zvanično promenio vlasnika: Forten predao kompaniju MK Grupi
22.06.2026.•
4
MK Grupa postala je vlasnik kompanije Dijamant, koja je do sada bila u vlasništvu Fortenova Grupe.
Biznis i finansije: Banke su u prvih 100 kompanija u Srbiji po zaradama
22.06.2026.•
4
Globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na našem tržištu, navedeno je u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Vlada Srbije povećala akcize na gorivo
22.06.2026.•
14
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto u odnosu na prošlu nedelju, objavila je eKapija.
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
5
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
44
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
10
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
Komentari 34
Kerefeke
@ podbara
Sve je danas jeftinije?
Jeste i cak sta vise besplatno. Zavisi koliko glasova skupis za napomenika, bude besplatan ogrev
televizor, frizider...
Mesecno ima besplatan izlet negde, na neki miting sa sendvicima za uzinu i neka kinta za dzeparac. Ma postali smo obecana zemlja.
da
mora da je visoko kotiran u partiji, jer tolko trositi i ostati jos toliko pa on je ministar x5
@Лиманац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar