Plata vam je mala - velika je samo u SNS spotu
Predsednik Srbije se često hvali rezultatima postignutim tokom već gotovo trinaestogodišnje neprekidne vladavine njegove stranke.
Foto: 021.rs
Često ističe da je bruto nacionalni proizvod Srbije dostigao 81,6 milijardi evra, mada se stiče utisak da se više ponosi stopom zaposlenosti, pogotovo visinom plata.
Varljiv utisak
Zaista, u Srbiji je tokom prvog kvartala 2025. godine bilo zaposleno 2.887.100, nezaposlenih je bilo 289.400, dok je 2.498.230 van radnog odnosa. Kada su stupali na vlast, naprednjaci su zatekli nešto ispod 2,36 miliona ljudi u radnom odnosu, dok je nezaposlenih bilo oko 498.000, dobrim delom i kao efekat snažne svetske krize tih godina.
Van radnog odnosa bilo je nešto preko 3,28 miliona žitelja. Godine 2011. Srbija je ostvarila skroman BDP, otprilike 32 milijarde evra. Prosečna plata u Srbiji je početkom tekuće godine iznosila 817 evra, znatno više od 320 evra pre jedanaest sezona.
Poređenjem današnjih i istih ekonomskih pokazatelja pre jedne dekade stiče se utisak da je ostvaren ogroman napredak. Međutim, postoji i druga strana medalje.
Od dolaska naprednjaka na vlast, ekonomska politika zasniva se na praktično fiksnom kursu dinara, čiji se odnos prema evru gotovo ne menja već osam sezona, a pre toga je srpska valuta nešto i jačala spram evropske.
Pročitaj još
Problem je u tome što je istovremeno inflacija u Srbiji bila znatno izraženija nego u Evropskoj uniji, u proseku gotovo dvostruko viša. Tako je, primera radi, u četvorogodišnjem periodu 2021-2024. zbirno iznosila 19 odsto u Uniji, a čak 60 odsto u "zemlji na brdovitom Balkanu".
Da se samo u tom periodu kurs dinara vodio na standardan način, dakle korigovao za rast cena na domaćem tržištu, BDP Srbije bi bio niži za čak 15,5 milijardi. Drugim rečima, aktuelna vrednost BDP je mnogo više posledica visoke inflacije nego znanja i rada svih zaposlenih u Srbiji.
Visoke cene
Posledica ovakve politike kursa dinara su visoke cene na srpskom tržištu. Došli smo u situaciju da su čak i najosnovnije stvari kod nas, sem onih za koje je država odredila zaštitnu cenu, uočljivo skuplje nego i u mnogo bogatijim zemljama sa uočljivo višim standardom.
Ovako visoke cene snižavaju kupovnu moć dinara, pa se za, na prvi pogled, veoma solidne srpske plate u ovdašnjim prodavnicama može kupiti mnogo manje nego što se na prvi pogled čini. Kada se ističe da je "BDP Srbije premašio 80 milijardi evra", treba dodati po kojoj metodologiji je računat ovaj parametar.
Tek tada do publike stiže kompletna istina. Bez dodatnog preciziranja o kakvoj računici je reč, hvalisanje visokim BDP je tek marketinški trik.
Povećanje zaposlenosti je možda i najveći doseg naprednjačke ekonomske politike. Rezultat je za pohvalu i pored toga što se do ovog uspeha došlo poprilično "sirovim" načinom. Izrazito su forsirani građevinarstvo i rudarstvo, grane koje mnogo zapošljavaju, ali dominantno nekvalifikovanu i niže obrazovanu radnu snagu.
Reč je o delatnostima za koje je potreban i ozbiljniji investicioni kapital, pa su obe razvijane pretežno privlačenjem stranih investitora. Ove industrijske grane su se mnogo više doprinele rastu zaposlenosti, dok je rastu plata više doprineo razvoj IT sektora.
Izgleda lepo, ali...
Epilog svega je relativno skroman rast plata. To što nam 800 ili 900 evra izgleda više nego pristojna zarada posledica je činjenice da su na ovdašnjim prostorima decenijama plate bile uočljivo niže. Realna predstava o BDP i platama u Srbiji može da se stekne kada se uporede sa istim parametrima u zemljama našeg okruženja, posebno u onima sa kojima smo donedavno živeli u istoj državnoj zajednici.
Kako živimo u Evropi, a i proglašeni cilj je pristupanje Evropskoj uniji, nameće se poređenje sa ovim zemljama. Prosečna plata u EU, posmatrano kao celina, jeste oko 3.000 evra, s tim da su najviše u Luksemburgu, 6.850, najniže u Bugarskoj, 1.150 evra.
Pri dnu evrounijske letvice su i Mađari sa 1.250, Rumuni sa 1.280, Poljaci sa 1.450, Slovaci sa 1.480 evra. Dakle, u najsiromašnijim državama EU zaposleni još uvek imaju za 40 do 90 odsto više zarade od zaposlenih u Srbiji.
Slovenci odskaču
Prolazimo bolje u poređenju sa dojučerašnjim "zemljacima", ali se dalje čvrsto držimo za evropsko dno. Tako je BDP gotovo dvostruko manje Hrvatske za prošlu godinu iznosio 86,6 milijardi evra. Tek dva miliona Slovenaca su prošle godine proizveli robe i usluga vrednih čak 69 milijardi, dok je BDP Bosne i Hercegovine premašio 52 milijarde.
Makedonci su zasad na 16,3, a Crnogorci na 7,5 milijardi evra. Korektnosti radi, treba znati da bi srpski BDP u slučaju da smo se vodili istom tehnikom vođenja kursa valute kao i Evropljani vredeo oko 52 milijarde evra. Tek tada bismo mogli spoznati koliko se za 12 meseci zaista proizvede u Srbiji.
Kada su u pitanju zarade, Slovenci tradicionalno i sve više odskaču. Lane su u proseku mesečno zarađivali 1.980, dok je prosečna zarada u Hrvatskoj bila oko 1.320 evra. I dok su bili u okviru Jugoslavije, stanovnici ovih nekadašnjih republika su zarađivali primetno više od žitelja iz ostalih regiona nekadašnje države. Prosečna neto zarada u BiH je 770 evra, ali činjenica da je bruto zarada gotovo dvostruko viša ukazuje da se u BiH mnogo više izdvaja za zajedničke potrebe.
Izuzetak Crne Gore
Situacija u Crnoj Gori je sasvim suprotna bosanskoj. Nakon što se, praktično, prestalo izdvajati za potrebe zdravstvene zaštite, zdravstvo je u ovoj državi gotovo totalno u privatnom vlasništvu, pa građani plaćaju svaku uslugu doktora i medicinske sestre.
To objašnjava kako Crnogorci postižu da od 1.195 evra bruto zarade čak 990 usmere u neto plate. Sa platom od 690 evra Makedonci su na začelju, kao što je bio slučaj i tokom jugoslovenskog perioda. Sa prosečnom platom od blizu 900 evra, prosečan Srbin naizgled se dosta dobro drži. Ali, realnu poziciju bi sagledao tek onda kada bi srpska vlada tehnologiju određivanja kursa dinara usaglasila sa Evropskom unijom.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Narodna banka Srbije objavila kolike su maksimalne kamatne stope na kredite do kraja novembra
05.06.2025.•
0
Narodna banka Srbije objavila je maksimalne kamatne stope na kredite koje će važiti do 30. novembra.
.jpg "Država prvo prodala Jugoslovensko rečno brodarstvo, a sad mu daje poslove bez tendera")
Država prvo prodala Jugoslovensko rečno brodarstvo, a sad mu daje poslove bez tendera
05.06.2025.•
4
Elektroprivreda Srbije koristi usluge privatizovanog Jugoslovenskog rečnog brodarstva za prevoz indonežanskog uglja, iako je tu firmu ranije dva puta odbila na tenderu.
Razgovor: Koje benefite vam donosi EU Resurs centar?
05.06.2025.•
0
Kontinuirano učenje i otvorena komunikacija su značajne za napredak u svakoj oblasti.
EU priprema 18. paket sankcija za Rusiju, a i SAD planira svoje mere - zajednički pritisak na Putina
05.06.2025.•
1
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je EU spremna da uvede istovremeno sa SAD sankcije protiv Vladimira Putina kako bi izvršili pritisak na njega u mirovnim pregovorima.
Privrednici: Država da potpuno preuzme trošak podizanja minimalca
04.06.2025.•
6
Najavljeno povećanje minimalne zarade i penzija naišlo je na odobravanje radnika sa najnižim primanjima, dok deo privrednika smatra da bi država trebalo da preuzme trošak podizanja minimalca.
Glamočić: Analize u Centralnoj laboratoriji za kontrolu kvaliteta mleka od januara 2026.
04.06.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine.
Evropska komisija: Bugarska spremna da uvede evro
04.06.2025.•
2
Evropska komisija objavila je da je Bugarska ispunila uslove za uvođenje evra od 1. januara 2026. godine.
Budžet Srbije u prva četiri meseca ove godine imao deficit od 78 milijardi dinara
04.06.2025.•
3
Srbija je u prva četiri meseca ove godine imala deficit u republičkom budžetu u iznosu od 78 milijardi dinara.
Na snagu stupile Trampove udvostručene carine na čelik: Najteže pogođeni Meksiko i Kanada
04.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je sinoć izvršnu uredbu kojom se carine na uvoz čelika i aluminijuma povećavaju sa 25 na 50 odsto, i ona je stupila na snagu u ponoć po lokalnom vremenu.
Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije sutra sa Glamočićem: Tražićemo kredite na vreme
03.06.2025.•
0
Članovi Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) razgovaraće sutra, 4. juna, sa ministrom poljoprivrede Srbije Draganom Glamočićem o problemima u agraru.
Digital Day 2025: Vodeći svetski i domaći eksperti predstavili budućnost digitalnog marketinga
03.06.2025.•
0
Konferencija Digital Day 2025 održana je 29. i 30. maja u Domu omladine u Beogradu.
Uprkos dobrim prihodima: Dizni otpušta stotine radnika širom sveta
03.06.2025.•
1
Kompanija Volt Dizni potvrdila je će otpustiti još nekoliko stotina zaposlenih širom sveta uprkos tome što su nedavno objavljeni rezulati za prvi kvartal 2025. ukazali na solidan rast prihoda.
Ministar najavio kazne za nepoštovanje uredbe o biljnim uljima: Od 250.000 do tri miliona
02.06.2025.•
3
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će puna primena Uredbe o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino i druga biljna ulja stupiti na snagu 1. avgusta.
Ministarka rekla MMF-u: Od pada nadstrešnice traju razna ometanja koja usporavaju projekte
02.06.2025.•
8
Zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu traju razna ometanja, koja usporavaju realizaciju pojedinih projekata.
Srbija nudila da preuzme aerodrome u Tivtu i Podgorici, ali Crna Gora nije oduševljena
02.06.2025.•
17
Srbija je zainteresovana za koncesiju dva međunarodna putnička aerodroma u Podgorici i Tivtu, rekao je ministar finansija Siniša Mali, a saopštio je njegov kabinet.
Fudbalskom savezu i Košarkaškom savezu Srbije pet miliona evra iz budžeta
02.06.2025.•
4
Vlada Srbije odlučila je da prebaci više od pola milijarde dinara, ili oko pet miliona evra, Fudbalskom savezu Srbije i Košarkaškom savezu Srbije.
Bankama dobro i ove godine: U prva tri meseca profit veći od 400 miliona evra
01.06.2025.•
4
Poslovne banke u Srbiji, od marta njih 19, u prva tri meseca ove godine zaradile su 416,5 miliona evra.
Svaki drugi građanin Bugarske se protivi uvođenju evra
01.06.2025.•
4
Svaki drugi anketirani građanin Bugarske se protivi uvođenju evra, navodi se u najnovijem istraživanju Evrobarometra.
Mali juče najavio minimalac od 650 evra za dve godine, danas obećava vanredno povećanje 1. oktobra
31.05.2025.•
30
Ministar finansija Siniša Mali najavio je "vanredno povećanje minimalne zarade od 1. oktobra na 500 evra i dodatno povećanje 1. januara iduće godine".
Mali predložio da minimalac bude 650 evra, ali do kraja 2027. godine
30.05.2025.•
11
Ministar finansija Siniša Mali predstavio je na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta radnu verziju predloga dinamike rasta minimalne zarade u Srbiji koja bi, do kraja 2027. godine, iznosila 650 evra.
Komentari 33
da
mora da je visoko kotiran u partiji, jer tolko trositi i ostati jos toliko pa on je ministar x5
@Лиманац
Rale
Jel placas porez na tu platu???
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar