Plata vam je mala - velika je samo u SNS spotu
Predsednik Srbije se često hvali rezultatima postignutim tokom već gotovo trinaestogodišnje neprekidne vladavine njegove stranke.
Foto: 021.rs
Često ističe da je bruto nacionalni proizvod Srbije dostigao 81,6 milijardi evra, mada se stiče utisak da se više ponosi stopom zaposlenosti, pogotovo visinom plata.
Varljiv utisak
Zaista, u Srbiji je tokom prvog kvartala 2025. godine bilo zaposleno 2.887.100, nezaposlenih je bilo 289.400, dok je 2.498.230 van radnog odnosa. Kada su stupali na vlast, naprednjaci su zatekli nešto ispod 2,36 miliona ljudi u radnom odnosu, dok je nezaposlenih bilo oko 498.000, dobrim delom i kao efekat snažne svetske krize tih godina.
Van radnog odnosa bilo je nešto preko 3,28 miliona žitelja. Godine 2011. Srbija je ostvarila skroman BDP, otprilike 32 milijarde evra. Prosečna plata u Srbiji je početkom tekuće godine iznosila 817 evra, znatno više od 320 evra pre jedanaest sezona.
Poređenjem današnjih i istih ekonomskih pokazatelja pre jedne dekade stiče se utisak da je ostvaren ogroman napredak. Međutim, postoji i druga strana medalje.
Od dolaska naprednjaka na vlast, ekonomska politika zasniva se na praktično fiksnom kursu dinara, čiji se odnos prema evru gotovo ne menja već osam sezona, a pre toga je srpska valuta nešto i jačala spram evropske.
Pročitaj još
Problem je u tome što je istovremeno inflacija u Srbiji bila znatno izraženija nego u Evropskoj uniji, u proseku gotovo dvostruko viša. Tako je, primera radi, u četvorogodišnjem periodu 2021-2024. zbirno iznosila 19 odsto u Uniji, a čak 60 odsto u "zemlji na brdovitom Balkanu".
Da se samo u tom periodu kurs dinara vodio na standardan način, dakle korigovao za rast cena na domaćem tržištu, BDP Srbije bi bio niži za čak 15,5 milijardi. Drugim rečima, aktuelna vrednost BDP je mnogo više posledica visoke inflacije nego znanja i rada svih zaposlenih u Srbiji.
Visoke cene
Posledica ovakve politike kursa dinara su visoke cene na srpskom tržištu. Došli smo u situaciju da su čak i najosnovnije stvari kod nas, sem onih za koje je država odredila zaštitnu cenu, uočljivo skuplje nego i u mnogo bogatijim zemljama sa uočljivo višim standardom.
Ovako visoke cene snižavaju kupovnu moć dinara, pa se za, na prvi pogled, veoma solidne srpske plate u ovdašnjim prodavnicama može kupiti mnogo manje nego što se na prvi pogled čini. Kada se ističe da je "BDP Srbije premašio 80 milijardi evra", treba dodati po kojoj metodologiji je računat ovaj parametar.
Tek tada do publike stiže kompletna istina. Bez dodatnog preciziranja o kakvoj računici je reč, hvalisanje visokim BDP je tek marketinški trik.
Povećanje zaposlenosti je možda i najveći doseg naprednjačke ekonomske politike. Rezultat je za pohvalu i pored toga što se do ovog uspeha došlo poprilično "sirovim" načinom. Izrazito su forsirani građevinarstvo i rudarstvo, grane koje mnogo zapošljavaju, ali dominantno nekvalifikovanu i niže obrazovanu radnu snagu.
Reč je o delatnostima za koje je potreban i ozbiljniji investicioni kapital, pa su obe razvijane pretežno privlačenjem stranih investitora. Ove industrijske grane su se mnogo više doprinele rastu zaposlenosti, dok je rastu plata više doprineo razvoj IT sektora.
Izgleda lepo, ali...
Epilog svega je relativno skroman rast plata. To što nam 800 ili 900 evra izgleda više nego pristojna zarada posledica je činjenice da su na ovdašnjim prostorima decenijama plate bile uočljivo niže. Realna predstava o BDP i platama u Srbiji može da se stekne kada se uporede sa istim parametrima u zemljama našeg okruženja, posebno u onima sa kojima smo donedavno živeli u istoj državnoj zajednici.
Kako živimo u Evropi, a i proglašeni cilj je pristupanje Evropskoj uniji, nameće se poređenje sa ovim zemljama. Prosečna plata u EU, posmatrano kao celina, jeste oko 3.000 evra, s tim da su najviše u Luksemburgu, 6.850, najniže u Bugarskoj, 1.150 evra.
Pri dnu evrounijske letvice su i Mađari sa 1.250, Rumuni sa 1.280, Poljaci sa 1.450, Slovaci sa 1.480 evra. Dakle, u najsiromašnijim državama EU zaposleni još uvek imaju za 40 do 90 odsto više zarade od zaposlenih u Srbiji.
Slovenci odskaču
Prolazimo bolje u poređenju sa dojučerašnjim "zemljacima", ali se dalje čvrsto držimo za evropsko dno. Tako je BDP gotovo dvostruko manje Hrvatske za prošlu godinu iznosio 86,6 milijardi evra. Tek dva miliona Slovenaca su prošle godine proizveli robe i usluga vrednih čak 69 milijardi, dok je BDP Bosne i Hercegovine premašio 52 milijarde.
Makedonci su zasad na 16,3, a Crnogorci na 7,5 milijardi evra. Korektnosti radi, treba znati da bi srpski BDP u slučaju da smo se vodili istom tehnikom vođenja kursa valute kao i Evropljani vredeo oko 52 milijarde evra. Tek tada bismo mogli spoznati koliko se za 12 meseci zaista proizvede u Srbiji.
Kada su u pitanju zarade, Slovenci tradicionalno i sve više odskaču. Lane su u proseku mesečno zarađivali 1.980, dok je prosečna zarada u Hrvatskoj bila oko 1.320 evra. I dok su bili u okviru Jugoslavije, stanovnici ovih nekadašnjih republika su zarađivali primetno više od žitelja iz ostalih regiona nekadašnje države. Prosečna neto zarada u BiH je 770 evra, ali činjenica da je bruto zarada gotovo dvostruko viša ukazuje da se u BiH mnogo više izdvaja za zajedničke potrebe.
Izuzetak Crne Gore
Situacija u Crnoj Gori je sasvim suprotna bosanskoj. Nakon što se, praktično, prestalo izdvajati za potrebe zdravstvene zaštite, zdravstvo je u ovoj državi gotovo totalno u privatnom vlasništvu, pa građani plaćaju svaku uslugu doktora i medicinske sestre.
To objašnjava kako Crnogorci postižu da od 1.195 evra bruto zarade čak 990 usmere u neto plate. Sa platom od 690 evra Makedonci su na začelju, kao što je bio slučaj i tokom jugoslovenskog perioda. Sa prosečnom platom od blizu 900 evra, prosečan Srbin naizgled se dosta dobro drži. Ali, realnu poziciju bi sagledao tek onda kada bi srpska vlada tehnologiju određivanja kursa dinara usaglasila sa Evropskom unijom.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Oko 70 neispravnih proizvoda povučeno sa tržišta ove godine: "Ne zna se pouzdano šta se sa njima dalje dešava"
26.07.2025.•
0
U Srbiji je od početka ove godine sa tržišta povučeno nešto više od 70 neispravnih proizvoda.
Najskuplji stan i kuća u prvom kvartalu ove godine prodati u Beogradu
26.07.2025.•
0
U Srbiji je u prvom kvartalu ove godine najskuplje prodat stan u Beogradu u opštini Savski venac, površine 168 matara kvadratnih, koji je koštao 1,4 miliona evra.
Šta su fišing i investicione prevare: Ovo je korisno da znate
25.07.2025.•
1
Digitalizacija ekonomije pretvorila je digitalne kanale u glavne izvore finansijskih prevara a trenutno su dva najčešća tipa prevarnih šema fišing prevara i investiciona prevara.
Pomoć gazdinstvima stradalim u požaru do milion i po dinara i pomoć u naturi
25.07.2025.•
0
Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj poljoprivredna gazdinstva koja su pretrpela štetu u požarima u junu i julu ove godine imaju pravo na novčanu pomoć do milion i po dinara, kao i na pomoć u naturi.
Objavljene nove cene goriva
25.07.2025.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 časova.
Najbolji salon nameštaja u Novom Sadu
24.07.2025.•
0
Bogato tržište i ogromne ponude različitih komada nameštaja danas često mogu da otežaju potragu za komadom nameštaja koji će upotpuniti vaš kutak.
Efektiva: Alta banka preuzela potraživanja Univerzal banke u stečaju
24.07.2025.•
3
Alta banka je preuzela potraživanja Univerzal banke u stečaju, objavilo je Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva.
Blagi pad bitkoina i itirijuma
23.07.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15.45 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens pala za jedan odsto na 100.664,35 evra.
Najniži i najviši minimalac u regionu: Gde je Srbija sa 500 evra?
23.07.2025.•
27
Od oktobra ove godine, minimalna plata u Srbiji će dostići okvirno 500 evra, odnosno 58.630 dinara, odlučeno je na nedavnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta.
Vlast najavljuje razvojni program do 2035, a ni sadašnji nije ispunila
23.07.2025.•
10
Vlast u Srbiji najavljuje razvojni program do 2035. godine a da ni ovaj sadašnji, Skok u budućnost 2027, nije ispunila.
Kina protestovala zbog uključivanja dve kineske banke u sankcije Rusiji
23.07.2025.•
0
Kina je danas protestovala zbog uključivanja dve kineske banke u najnovije sankcije koje je Evropska unija (EU) uvela Rusiji zbog rata u Ukrajini.
Srbija Eldorado za kockare i kladioničare: Ni dinar poreza na dobitke
23.07.2025.•
22
Srbija je Eldorado za kockare i kladioničare jer se na dobitke ne plaća nikakav porez, piše mesečnik Biznis i finansije.
Šta Srbija dobija, a šta gubi u saradnji sa Kinom?
22.07.2025.•
20
Srbija je u poslednjoj deceniji postala značajna tačka na globalnoj mapi kineske infrastrukturne ekspanzije, poznate kao Inicijativa "Pojas i put", savremenog odgovora Kine na istorijski "Put svile".
Najava novog obračuna sa cenama: Konkretne mere ili još jedna akcija sa parizerom i "dva jaja za 22 dinara"
22.07.2025.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novi "obračun" sa trgovcima i korekciju visokih cena, ali nije precizirao da li nas čeka nova jednokratna akcija poput "Najbolje cene" ili neko drugačije rešenje.
Jeftina struja nije lek: Jak dinar tiho razara privredu
22.07.2025.•
28
Pre nekoliko dana oglasila se Privredna komora Srbije i to zahtevom da ubuduće cenu struje za poslovne potrošače određuju zajedno srpska elektroprivreda i sami korisnici.
Stručnjaci: EPS treba da objasni kakav je aranžman sklopio sa Alta bankom
22.07.2025.•
19
Stručnjaci za bankarstvo kažu da bi odgovorni u EPS-u trebalo da objasne kakav su aranžman sklopili sa Alta bankom za prenos računa za utrošenu struju iz Trezora Ministarstva finansija u tu banku.
"Stelantis" objavio gubitak od 2,3 milijarde evra: Uzrok pad prodaje u Evropi i SAD
21.07.2025.•
7
Proizvođač automobila Stelantis objavio je neto gubitak od 2,3 milijarde evra u prvoj polovini 2025. godine.
PIO fond podseća: Budući penzioneri moraju da imaju tekući račun
21.07.2025.•
14
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) podseća buduće korisnike da se od 2019. godine penzije isplaćuju isključivo na tekuće račune u bankama.
Dinar po dinar: Šta nas sve "udara po džepu" do kraja godine?
21.07.2025.•
23
Proteklih dana su u Srbiji bila brojna poskupljenja.
Nova pravila EU za onlajn kupovinu: Više zaštite, manje zloupotreba
20.07.2025.•
3
Evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat odlučan je da se obračuna sa prodajom robe koja nije u skladu sa propisima Evropske unije (EU), a koju građani poručuju na internet platformama poput Temua ili Šejna.
Javni poziv za premiju za mleko za drugi kvartal otvoren do 31. jula
19.07.2025.•
0
Do 31. jula otvoren je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za drugi kvartal 2025. godine, a prijave se podnose isključivo elektronskim putem, preko platforme eAgrar.
Komentari 34
Kerefeke
@ podbara
Sve je danas jeftinije?
Jeste i cak sta vise besplatno. Zavisi koliko glasova skupis za napomenika, bude besplatan ogrev
televizor, frizider...
Mesecno ima besplatan izlet negde, na neki miting sa sendvicima za uzinu i neka kinta za dzeparac. Ma postali smo obecana zemlja.
da
mora da je visoko kotiran u partiji, jer tolko trositi i ostati jos toliko pa on je ministar x5
@Лиманац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar