Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast, EPS će gubiti prihode
Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026, a EPS će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović za Forbs Srbija.
On je rekao da se, prilikom planiranja budžeta za narednu godinu moraju uzeti u obzir sve obaveze preuzete u ovoj godini:
"One, kao što je povećanje plata prosvetnim radnicima, ali i povećanje penzija koje će biti od januara i povećanje zarada za osam odsto, malo su pogodile budžet u ovoj godini. Mislim da se prilikom planiranja budžeta mora uzeti u obzir i nešto slabije izvršenje budžeta kod kapitalnih investicija u ovoj godini."
Naveo je da se može očekivati ubrzanje izvršenja budžeta kod kapitalnih investicija, odnosno povećanje kapitalnih ulaganja:
"Biće, čini mi se, puno promena na strani rashoda dok se na strani prihoda može očekivati nešto sporija dinamika rasta. A sve to je neophodno uklopiti u zadati fiskalni deficit od tri odsto."
Govoreći o plaćanju prekogranične CBAM takse EU na ugljen-dioksid od 1. januara sledeće godine na čelik, cement, aluminijum, đubrivo i električnu energiju, Paunović je rekao da uvoznik tih proizvoda u EU plaća tu nadoknadu:
"Dakle, on je dužan da prijavi količine ugljenika koje su sadržane u proizvodima koje je uvezao da bi po isteku jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine morao sve to da pokrije određenim brojem sertifikata. Faktički, to ne plaćaju naši izvoznici već uvoznici u EU, ali to ne znači da time neće biti pogođeni naši proizvodi budući da postaju nekonkurentni na evropskom tržištu."
Pročitaj još
Dodao je da je "vrlo moguće da će EPS ili morati da značajno smanji količine električne energije, možda čak i da izgubi tržište, ili će izvoziti samo onda kada je cena ekstremno visoka na evropskom tržištu, a to su vrlo retke situacije".
To će se, prema njegovim rečima, ozbiljno odraziti na profitabilnost EPS-a.
"Skoro da će izgubiti deset odsto prihoda koji ostvaruje po osnovu izvoza električne energije", rekao je Paunović.
Predsednik Fiskalnog saveta ocenjuje da je Srbija mogla da se pripremi za uvođenje ugljenične takse i da je ta mogućnost postojala, ali je više puta propuštena:
"Ako bismo se vratili u istoriju, možda možemo da krenemo od Pariskog sporazuma gde se Srbija obavezala da će smanjivati emisiju gasova sa efektom staklene bašte i to za 33,3 odsto do 2030. u odnosu na stanje iz 1990. U međuvremenu je jako malo postigla i sada plaćamo cenu."
Dodao je da je Srbija uspela da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte od 2010. do 2023. i to za samo 3,4 odsto.
Da bi, kako je rekao, postigla deklarisani cilj od 33,3 odsto to bi značilo da u narednih pet godina mora da smanji za deset odsto:
"To je jako, jako ambiciozan zadatak. Skoro neostvariv, jer u dva puta kraćem vremenskom periodu treba smanjiti emisiju čak tri puta."
Istakao je da se u Fiskalnom savetu nadaju da postoji rešenje da se efekat ublaži.
Podsetio je da je vlada stavila na javnu raspravu dva zakona sa ciljem uvođenja karbonskih taksi sa idejom da taj novac ostane u budžetu Srbije, umesto da odlazi u EU i da se iskoristi za dekarbonizaciju.
Istakao je da taj novac neće biti dovoljan i da Fiskalni savet procenjuje da bi do 2030. prikupljeni iznos mogao da dostigne do 1,5 milijarde, a sredstva potrebna za klimatsku tranziciju su oko 30 milijardi evra:
"Ono što mi predlažemo, a smatramo da bi bilo u interesu i EU i naše zemlje, jeste da naša Vlada hitno pokrene pregovore kako bi izborila bolji tretman za EPS. On bi mogao da bude oslobođen bilo kakvih obaveza do 2030. a da nakon toga umesto da počne puna primena ETS sistema (mehanizam za smanjenje emisija gasova staklene bašte u industriji), što bi EPS inače koštalo fantastičnih tri milijarde evra godišnje, dobije neku vrstu povoljnijeg statusa."
To je, prema njegovim rečima, slično kao što su i druge zemlje imale u prethodnom periodu, a to znači da dobije 80-90 odsto besplatnih emisija i njihovo postepeno smanjivanje.
"Očekujemo da bi u tom periodu EPS mogao da dobije i povoljnija sredstva za finansiranje modernizacije sopstvene proizvodnje", naveo je Paunović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
32
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
29
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Komentari 10
J
Sremac
Joca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar