Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast, EPS će gubiti prihode
Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026, a EPS će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović za Forbs Srbija.
On je rekao da se, prilikom planiranja budžeta za narednu godinu moraju uzeti u obzir sve obaveze preuzete u ovoj godini:
"One, kao što je povećanje plata prosvetnim radnicima, ali i povećanje penzija koje će biti od januara i povećanje zarada za osam odsto, malo su pogodile budžet u ovoj godini. Mislim da se prilikom planiranja budžeta mora uzeti u obzir i nešto slabije izvršenje budžeta kod kapitalnih investicija u ovoj godini."
Naveo je da se može očekivati ubrzanje izvršenja budžeta kod kapitalnih investicija, odnosno povećanje kapitalnih ulaganja:
"Biće, čini mi se, puno promena na strani rashoda dok se na strani prihoda može očekivati nešto sporija dinamika rasta. A sve to je neophodno uklopiti u zadati fiskalni deficit od tri odsto."
Govoreći o plaćanju prekogranične CBAM takse EU na ugljen-dioksid od 1. januara sledeće godine na čelik, cement, aluminijum, đubrivo i električnu energiju, Paunović je rekao da uvoznik tih proizvoda u EU plaća tu nadoknadu:
"Dakle, on je dužan da prijavi količine ugljenika koje su sadržane u proizvodima koje je uvezao da bi po isteku jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine morao sve to da pokrije određenim brojem sertifikata. Faktički, to ne plaćaju naši izvoznici već uvoznici u EU, ali to ne znači da time neće biti pogođeni naši proizvodi budući da postaju nekonkurentni na evropskom tržištu."
Pročitaj još
Dodao je da je "vrlo moguće da će EPS ili morati da značajno smanji količine električne energije, možda čak i da izgubi tržište, ili će izvoziti samo onda kada je cena ekstremno visoka na evropskom tržištu, a to su vrlo retke situacije".
To će se, prema njegovim rečima, ozbiljno odraziti na profitabilnost EPS-a.
"Skoro da će izgubiti deset odsto prihoda koji ostvaruje po osnovu izvoza električne energije", rekao je Paunović.
Predsednik Fiskalnog saveta ocenjuje da je Srbija mogla da se pripremi za uvođenje ugljenične takse i da je ta mogućnost postojala, ali je više puta propuštena:
"Ako bismo se vratili u istoriju, možda možemo da krenemo od Pariskog sporazuma gde se Srbija obavezala da će smanjivati emisiju gasova sa efektom staklene bašte i to za 33,3 odsto do 2030. u odnosu na stanje iz 1990. U međuvremenu je jako malo postigla i sada plaćamo cenu."
Dodao je da je Srbija uspela da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte od 2010. do 2023. i to za samo 3,4 odsto.
Da bi, kako je rekao, postigla deklarisani cilj od 33,3 odsto to bi značilo da u narednih pet godina mora da smanji za deset odsto:
"To je jako, jako ambiciozan zadatak. Skoro neostvariv, jer u dva puta kraćem vremenskom periodu treba smanjiti emisiju čak tri puta."
Istakao je da se u Fiskalnom savetu nadaju da postoji rešenje da se efekat ublaži.
Podsetio je da je vlada stavila na javnu raspravu dva zakona sa ciljem uvođenja karbonskih taksi sa idejom da taj novac ostane u budžetu Srbije, umesto da odlazi u EU i da se iskoristi za dekarbonizaciju.
Istakao je da taj novac neće biti dovoljan i da Fiskalni savet procenjuje da bi do 2030. prikupljeni iznos mogao da dostigne do 1,5 milijarde, a sredstva potrebna za klimatsku tranziciju su oko 30 milijardi evra:
"Ono što mi predlažemo, a smatramo da bi bilo u interesu i EU i naše zemlje, jeste da naša Vlada hitno pokrene pregovore kako bi izborila bolji tretman za EPS. On bi mogao da bude oslobođen bilo kakvih obaveza do 2030. a da nakon toga umesto da počne puna primena ETS sistema (mehanizam za smanjenje emisija gasova staklene bašte u industriji), što bi EPS inače koštalo fantastičnih tri milijarde evra godišnje, dobije neku vrstu povoljnijeg statusa."
To je, prema njegovim rečima, slično kao što su i druge zemlje imale u prethodnom periodu, a to znači da dobije 80-90 odsto besplatnih emisija i njihovo postepeno smanjivanje.
"Očekujemo da bi u tom periodu EPS mogao da dobije i povoljnija sredstva za finansiranje modernizacije sopstvene proizvodnje", naveo je Paunović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
1
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
23
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
12
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
5
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
54
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
19
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
13
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Komentari 10
J
Sremac
Joca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar