EPS-ova struja bi mogla da poskupi za oko 60 odsto na tržištu EU: Moglo bi papreno da košta privredu
Prva na udaru finansijskog mehanizma za prekogradnično usklađivanje cene ugljenika bile Elektroprivreda Srbije (EPS), koja snabdeva strujom većinu kompanija.
Foto: 021.rs
Od sledeće godine za Srbiju stupa na snagu finansijski mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM), još jedan namet za deo srpske privrede i to onaj koji smo smatrali uspešnijim, piše Nova ekonomija.
Prema izveštaju Fiskalnog saveta, prvi na udaru će biti EPS, nakon čega će se pod udarom lančano naći i ostale grane. Ovo bi moglo papreno da košta privredu, ali i ekonomiju cele države.
Deo izvoza Srbije biće od 2026. izložen dodatnim troškovima na tržištu Evropske unije usled primene novih klimatskih propisa.
Skoro dve trećine izvoza Srbije plasira se u članice EU, a ako se na to dodaju i povezana tržišta (zemlje Balkana u pristupnom procesu, zona slobodne trgovine – EFTA), taj udeo dostiže blizu 80 odsto, stoji u analizi Saveta.
Za Srbiju to znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija - aluminijum, gvožđe i čelik, cement, đubriva, vodonik i električna energija - za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama ugljen-dioksida tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene s evropskom cenom ugljenika, objašnjavaju ekonomisti Saveta.
"Uvođenje CBAM-a, na način koji trenutno predviđa EU, znatno bi otežalo poslovanje EPS-a, dok ostali sektori imaju veći prostor za prilagođavanje. Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavatsata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra/MWh, jasno je da bi ovoliki namet po MWh ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU i znatno otežao poslovanje ove kompanije", računica je Fiskalnog saveta.
Privreda Srbije u procesu proizvodnje sistematski emituje znatno više ugljenika po jedinici proizvoda nego zemlje Unije, a kako iz Saveta kažu, važan razlog za to leži u politikama koje su prethodnih decenija sprovođene (ili su izostajale).
Pročitaj još
Prema primeru ekonomista iz Saveta, od 2010. do 2023. emisije zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) smanjene su za oko 20 odsto, a u Srbiji za svega 3-4 odsto.
"Posebno važan izvor problema je EPS koji električnu energiju i dalje proizvodi uglavnom iz lignita, emitujući velike količine CO₂ (uz širok spektar pratećih zagađujućih materija). To ne opterećuje samo proizvodnju EPS-a velikim karbonskim otiskom već i čitavog niza domaćih kompanija koje koriste ovu električnu energiju u proizvodnji. Fiskalni savet je još u svojoj studiji o EPS-u iz 2019. ukazivao da se nad ovim preduzećem u dugom roku nadvija pretnja uvođenja EU taksi. Međutim, umesto intenzivnijih ulaganja u razvoj i energetsku tranziciju, EPS je unazadio poslovanje, što je kulminiralo kolapsom proizvodnje krajem 2021. godine", kaže Fiskalni savet.
Postoje dve opcije sa kojima se situacija dodatno komplikuje, ali u zavisnosti od toga šta Srbija bude odlučila trošak za EPS bi u skupljoj vrijanti (sa definisanim uslovima za neplaćanje CBAM za ceo sektor) bio tri milijardi evra godišnje ili ukoliko se prihvati CBAM ovakav kakav je EPS bi koštalo oko 200-300 miliona evra godišnje.
Pored ogromnih finansijskih sredstava, kako napominju iz Fiskalnog saveta, izazov za sprovođenje energetske tranzicije su i sistemski problemi države u sprovođenju kapitalnih investicija.
Ovo telo se i godinama unazad bavilo pitanjima vezanim za javne investicione radove i problemima u vezi probijanja rokova, kvaliteta radova i mnogih drugih. Kako poručuju, isti sistemski problemi se pojavljuju u svim javnim energetskim investicijama, barem onim većim, koje je Savet i analizirao.
Uzet je uzorak od deset najvažnijih planiranih energetskih projekata države ukupne vrednosti preko 7,5 milijardi evra, a analiza je pokazala "brojne teškoće".
"Kod većine projekata uočena su značajna odlaganja u izradi prostorne i tehničke dokumentacije, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i nedovoljna predinvesticiona priprema, što lančano dovodi do probijanja rokova u svim narednim fazama. Dodatno, primetan je i rast troškova pojedinih velikih projekata: projektovana cena izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 uvećana je sa 1,4 na 2,6 milijardi evra (skok od preko 85 odsto), izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana sa 1,4 na 1,7 milijardi evra (rast preko 21 odsto), a RHE Bistrica sa 835 na 962 miliona evra (rast preko 15 odsto). Ove korekcije posledica su, između ostalog, nepotpune projektne dokumentacije i naknadnih izmena tehničkih rešenja", računica je Saveta.
Iz Saveta su stava da sve da se novac i obezbedi na vreme, "ograničeni institucionalni i kadrovski kapaciteti države predstavljaju trajno usko grlo“ koje će otežati brzu i efikasnu implementaciju planiranih projekata i energetsku tranziciju Srbije. Ipak, verovatno najvažniji činilac koji će uticati na uspešnu realizaciju ovih projekata je spremnost Vlade da ih prihvati kao prioritetne (u poređenju s izgradnjom sportskih objekata, nabavkom naoružanja i drugo)", zaključuju ekonomisti Saveta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Zabrana izvoza ugrožava plate zaposlenih u kragujevačkoj "Zastavi oružje"
25.10.2025.•
0
Najstarija vojna fabrika na Balkanu "Zastava oružje" iz Kragujevca obeležiće 27. oktobra 172 godine rada u znaku zabrane izvoza naoružanja, koju je uvela država sredinom ove godine.
VIDEO: Studenti iz Novog Pazara stigli u Valjevo
25.10.2025.•
1
Studenti iz Novog Pazara koji pešače za Novi Sad u akciji "16 dana za 16 žrtava" stigli su u Valjevo gde im je priređen veličanstven doček uz vatromet.
Profesor Petrović: Režim pokušava da umerene građane vrati u apstinenciju
25.10.2025.•
11
Univerzitetski profesor i sociolog Dalibor Petrović rekao je da pešačenje studenata do Novog Sada šalje poruku režimu da taktika iscrpljivanja, zanemarivanja, pritisaka i napada nije urodila plodom.
Novinarka Glasa Šumadije verbalno napadnuta na skupu protiv blokada u Kraljevu
25.10.2025.•
0
Dok je snimala kolonu pristalica Srpske napredne stranke (SNS), koja je prolazila centrom grada, nju je verbalno napao stariji muškarac iz kolone najvulgarnijim uvredama, na šta je ona odgovorila "Sram vas bilo".
Macut: Demokratija u Srbiji bila prevelika, pa je zavladao anarhizam
25.10.2025.•
27
Premijer Đuro Macut ocenio je danas da je država početkom godine pokazala prevelik stepen demokratičnosti i da je zbog toga u jednom momentu "zemljom zavladao anarhizam".
MUP: Na skupovima protiv blokada 39.600 ljudi, na kontra-skupovima 155 građana
25.10.2025.•
24
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da se na skupovima, koje je Centar za društvenu stabilnost organizovao na tri lokacije pod sloganom "Građani protiv blokada", okupilo oko 39.600 građana.
Održani režimski skupovi protiv blokada u Vranju, Požarevcu i Kraljevu
25.10.2025.•
10
Skupovi protiv blokada, koje organizuje Centar za društvenu stabilnost, počeli su danas oko 17 časova u Kraljevu, Požarevcu i Vranju.
Rezolucija EP o Srbiji: Mogući uticaj na predstojeći izveštaj Evropske komisije
25.10.2025.•
12
Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta ove nedeje usvojena je Rezolucija o Srbiji, prema ocenama mnogih, najoštriji dokument upućen aktuelnom režimu do sada.
Zoran Šašić, pomoćnik direktora policije, otišao u prevremenu penziju: Novi talas odlazaka iz MUP-a
25.10.2025.•
5
U Ministarstvu unutrašnjih poslova duže vremena vlada nezadovoljstvo zbog sve većih političkih pritisaka.
Sajam knjiga počinje danas, ali bez dela izdavača: "Nismo mogli da prihvatimo ultimatum"
25.10.2025.•
12
Izdavači koji ove godine neće izlagati na Sajmu knjiga u Beogradu nisu mogli da prihvate ultimatum.
Studenti iz zapadne Srbije krenuli peške za Novi Sad
25.10.2025.•
6
Kolona u kojoj je više od 250 studenata iz zapadne Srbije krenula je jutros peške iz Čačka za Novi Sad, kako bi 1. novembra prisustvovali komemorativnom skupu povodom godišnjice pada nadstrešnice.
Nišlija poginuo u požaru
25.10.2025.•
0
Muškarac star oko 70 godina stradao je jutros u požaru koji je izbio u njegovoj kući u niškom naselju "9. maj".
Večeras se pomeraju kazaljke
25.10.2025.•
7
Zimsko računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje.
Zaplenjeno oko 35 kilograma marihuane
25.10.2025.•
0
Beogradska policija zaplenila je oko 35 kilograma marihuane.
Centar za društvenu stabilnost: Skupovi protiv blokada danas u tri grada
25.10.2025.•
10
Protesti "građana koji se protive blokadama" biće održani danas u tri grada.
Patrijarh Porfirije: Naše društvo potresaju sukobi koji prete da nas liše blagoslova Svetog Save
24.10.2025.•
20
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije pozvao je vernike u Novom Pazaru da žive u veri, međusobnoj slozi i jednodušnosti.
Bivša rektorka Univerziteta u Beogradu: Studenti su trenutno najveća politička grupacija u zemlji
24.10.2025.•
58
Bivša rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović izjavila je da su studenti u blokadi trenutno najveća politička grupacija u zemlji.
Brnabić: Šatorsko naselje ispred skupštine predstavlja slobodu okupljanja
24.10.2025.•
22
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da poslanici nisu evakuisani zbog pucnjave ispred parlamenta jer niko nije očekivao da bi takav incident mogao da se dogodi.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - nema odustanja
24.10.2025.•
8
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu za vas.
Barajevo: Nakon svađe 75-godišnjak pucao prema kući, kod njega pronađene i ukradene stvari
24.10.2025.•
0
Beogradska policija uhapsila je M.T. (75), osumnjičenog za ugrožavanje sigurnosti i nedozvoljeno posedovanje oružja.
Komentari 10
Pera
CO2
Miče
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar