Neće da čuvaju ovce za 600 evra mesečno

Autor: Dnevnik/021

Info

23.07.2017.

10:51 > 10:10

Na kraju prošlog meseca, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije registrovano je 659.698 nezaposlenih, od čega su trećina mladi, a više od polovina njih je bez osnovne ili sa osnovnom školom i zanatom, odnosno trećim stepenom stručne spreme.

Od ukupnog broja evidentiranih nezaposlenih, kada se saberu oni bez i sa osmoletkom i oni koji su završili trogodišnji zanat, dobije se brojka od 368.548 nezaposlenih lica za koje je unapred jasno da teško mogu da nađu bilo kakvo radno mesto jer se nisu školovali, piše Dnevnik.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije Zoran Martinović ističe da je kod nas nezaposleno 31,2 odsto mladih, što je čak dva i po puta više od opšte nezaposlenosti. Dodaje da je evropski prosek nezaposlenosti mladih oko 18,5 odsto, kao i da čak oko 16,5 odsto mladih u Srbiji niti radi, niti se školuje. Logično pitanje je od čega onda žive i ko ih izdržava i mogu li sebi dozvoliti luksuz da biraju šta će da rade?

No, logika često nema veze sa stvarnošću niti može da pobedi ono što je duboko u naš mentalitet usađeno, a to je da je bolje sedeti nego raditi za male pare ili raditi nečega čega se sami stidimo. O tome govori i podatak da u mnogim selima širom Vojvodine, a tako je i u drugim delovima države, farmeri mesecima ne mogu da nađu čobanina iako nude platu između 200 i 600 evra mesečno.

Čak i oni radno sposobni koji prihvate da čuvaju ovce ili krave, nastoje da od okoline sakriju da su čobani "jer je to sramota". No, ta "sramota" donosi u njihov džep više novca nego što zarađuju radnici "Fijata".

Tako su i dva čobanina u selu Pavlovci, rumska opština, koji čuvaju 56 krava i za to od meštana naplaćuju 56.000 dinara, priznaju da tom zaradom hrane decu, ali ne žele da se o tome naveliko priča i piše kako se ne bi brukali. Pri tom, oni savesno i pošteno obavljaju svoj posao i meštani su zadovoljni njihovim radom i ne bi ih menjali ni za šta. I meštani banatskih sela muku muče da nađu čuvara ovace jer niko neće da se lati čobanskog štapa, a nekoliko stotina radno sposobnih građana ovog vojvođanskog regiona prima socijalnu pomoć.

Nacionalna služba za zapošljavanje godinama beleži poslove koje niko neće da radi bez obzira na to koliko su plaćeni. Podaci pokazuju da vlada slabije interesovanje za obavljanje težih fizičkih poslova u poljoprivredi, rudarstvu i građevinarstvu, ali se zaobilaze i terenski poslovi akvizitera, agenata osiguranja, trgovačkih zastupnika. Nezaposleni, pokazuje analiza NSZ, posao i odbijaju kada im se nude loši uslovi rada, odnosno kada je plata ispod prosečne za te poslove na regionalnom niovu, ali i zbog neplaćanja prekovremenog rada.

Situacija je slična i kod sezonskih poslova, iako se ovih dana za branje malina i kupina plaća i 2.000 dnevno, a teško je doći i do berača povrća. Zbog toga poljoprivrednici muku muče da nađu radnike u Srbiji, dok su ranije, dok Rumunija nije ušla u EU, mogli da na sezonskim poslovima zaposle njihove državljane. Oni sada više neće da rade kod nas, a ako i pristanu traže mnogo veće dnevnice nego što su naši poljoprivrednici spremni da plate.

Detaljnije o ovoj temi čitajte na sajtu Dnevnika.

Inače, kako je 021 nedavno pisao, dok mlađi i stariji IT stručnjaci lako pronalaze posao i gotovo ih nema na birou, radnici u poznim godinama ne mogu da se zaposle jer ih poslodavci diskriminišu.

Vozači, pekari, mesari, radnici na građevini i drugi profili uglavnom trećeg stepena obrazovanja trenutno su najtraženiji na birou u Južnobačkom okrugu - međutim, poslodavcima je potrebno više ovih radnika nego što se nudi, a stariji od 50 godina najčešće neće biti izbor, uprkos dugogodišnjem stažu. Takođe, neformalno obrazovanje u vidu kurseva, obuka, prekvalifikacija i dokvalifikacija preuzima ulogu formalnog obrazovanja, u koje niko više od 20 godina nije ulagao.

Više o ovoj temi čitajte u našem tekstu OVDE.

Komentari 34

Hronološki Najpopularniji

Marko

27.05.2018 • 21:52

Dobro dosli u kapitalizam i trzisnu ekonomiju, male nadnice, mali broj zainteresovanih (rade oni koji moraju), velike nadnice, veliki broj zaiteresovanih (rade oni koji zele da zarade). Poslodavac nema racun da placa vise, to radnika ne zanima, jer ne ucestvuje u poslodavcevom profitu. Moze poslodavac da ponudi dnevicu i od 100 dinara, ali nece naci nikoga, ko bi radio za te pare, ako ponudi 10000 dinara dnevicu, svi ce se otimati i boriti da rade, Ponuda i potraznja, ne mozete prisiliti ljude da rade, ako smatraju da nisu adekvatno placeni za svoj posao.(podrazumeva se i tezina posla)

9 0 +9
Milan24

26.05.2018 • 11:10

Moram da napisem nesto i za branje malina. Radi se dnevno 12 sati, minimalna bruto cena je 200 din za regularnih 8 sati, a za preostala 4 sata je po 250 din. Racunica: 8*200=1600 plus 4*250=1000 ukupno minimalna dnevica iznosi 2600 dinara, na to treba dodati troskove na teret poslodavca 17.9 %, a to je 2600*0.179(17.9%)= 465 dinara zaokruzeno. Drugim recima da drzava regulise zakone i primeni zakon o radu za 12 sati branja malina poslodavac mora da uplati 3065 dinara za dnevnicu.To je minimalac, ko hoce da privuce radnike, mora vise da plati. Topli obrok postoji, ali regresa nema za one koji beru. Ovako ljudi, em rade na crno, em su placeni ispod garantovane minimalne zarade, em nemaju ni penziono, pa ce ih pitati starost, gde im je bila mladost.

5 0 +5
Milan24

26.05.2018 • 10:37

Jel vi to ozbiljno, minimalna bruto cena rada u Srbiji je 200 dinara na sat, a prekovremeni rad vredi 1.26, to jest posle 8 sati, svaki sat vredi 250 din. Ovce se cuvaju svaki dan u mesecu i to minimalno 14 sati svaki dan. Minimalna dnevnica za to je 200*8=1600 plus 250*6=1500 dinara. Znaci dan vredi 3100 dinara, po zakonima Srbije, pomnozite to sa 30 dana. 30*3100= 93000 dinara kosta cuvanje ovaca mesecno, po najnizoj zaradi Srbije. Uz to vam se ne placaju PIO, zdravstvo i nezaposlenost na teret poslodavca. Vreme je da drzava regulise ovakve poslove i ne dozvoli da vas neko placa ispod propisane minimalne zarade i uz to vam ne placa doprinose na teret poslodavca.

6 0 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.