Javni dug manji za milijardu evra zbog jačanja dinara

U odnosu na BDP, dug države je smanjen sa 73 na 65,2 odsto BDP-a. "Danas" piše da je ovo dobra vest, ali da treba znati da je uzrok celokupnog smanjenja javnog duga obračunske prirode i posledica jačanja dinara prema evru i dolaru. Saradnik Fonda za razvoj ekonomske nauke Saša Ranđelović kaže da je od početka godine dinar ojačao prema evru za oko pet odsto, a prema dolaru čak 15 odsto, što se preračunato u evre odrazilo na smanjenje duga za nešto više od milijarde.

- Krajem prošle godine imali smo jačanje dolara zbog čega je došlo do povećanja javnog duga za 700 miliona evra, a sada imamo obrnutu situaciju i smanjenje javnog duga. Dalje kretanje deviznog kursa će zavisiti pre svega od monetarne politike FED-a i Evropske centralne banke, ali delimično i od naše monetarne politike. U srednjem roku bila bi poželjna blaga realna depresijacija kako bi se podstakao rast izvoza- smatra Ranđelović.

S obzirom da je najveći deo javnog duga u stranim valutama - 41,2 odsto u evrima i 31,5 odsto u dolarima - promene deviznog kursa nose velike rizike u budućnosti. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da je u budućnosti realan tizik promene kursa na gore.

- Vrlo je moguće da dolar ojača i u odnosu na evro i u odnosu na dinar. Trenutno stanje izgleda povoljnije nego što je stvarno slučaj - navodi Arsić za "Danas".

Zanimljivo je da se pritisak na jačanje dinara dešava kada imamo usporavanje privrednog rasta u odnosu na prošlu godinu, MMF je korigovao procenu na 2,3 odsto i rast deficita platnog bilansa. Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvoj polovini godine iznosio je milijardu evra, što je za 48,3 odso više u odnosu na isti period prošle godine. Deficit je i u trećem kvartalu nastavio da raste s obzirom da je izvoz usporio, a uvoz ubrzao, pa su se na godišnjem nivou skoro izjednačili.

Saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi Ivan Nikolić objašnjava ovo kretanje deviznog kursa promenama u ponudi novca. On je utvrdio da, iako se povećava novčana masa, opticaj novca je usporio.

- Na taj način je moguće objasniti nesklad lošijih spoljnotrgovinskih pokazatelja i tekučeg računa platnog bilansa u celosti, a s druge strane znatno manju tražnju za devizama za čak 648 miliona evra - kaže Nikolić uz komentar da je NBS na međubankarskom deviznom tržištu od aprila do kraja avgusta kupila 960 miliona evra, a prošle godine u istom periodu 485 miliona evra.

Nikolić ističe da razlozi za usporavanje opticaja novca mogu biti različiti, od stabilizacije privrede i političkog okruženja, zbog čega se duže zadržava novac i ne menja za stranu valutu, do averzije prema riziku zbog čega se uzdržavaju od investicija.

Nekadašnji guverner Dejan Šoškić kaže da se ovo jačanje dinara prema evru nije smelo dozvoliti jer je posledica priliva špekulativnog kapitala u državne dinarske obveznice.

- Aprecijacija dinara je štetna za domaću privredu i to za njen najzdraviji deo, neto izvoznike. Takođe šteti i stanim investitorima koji proizvode za izvoz i koji su manje konkuretni na svetskom tržištu. Verujem da je NBS to uvidela sa zakašnjenjem i smanjila je referetnu kamatnu stopu - ocenjuje Šoškić.