Milionska šteta zbog nelegalne seče šuma, počinilaca sve više, a kazne mizerne

Autor: CINS

Info

01.10.2017.

16:09

Država i privatni vlasnici šuma gube milione dinara zbog ilegalne seče, a godišnje se u proseku bespravno poseče najmanje 17.000 kubnih metara drva državnih šuma, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i Vranjskih novina.

Institucije svake godine podnose na stotine krivičnih i prekršajnih prijava protiv šumokradica. Za poslednjih 10 godina krivično delo šumska krađa ubedljivo je najčešće u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Srbije.

Broj osoba protiv kojih su podnete krivične prijave se za 10 godina gotovo udvostručio, od 1.314 u 2007. godini do 2.007 prijavljenih u 2016. godini. Svake godine prosečno oko 450 osoba bude osuđeno zbog krađe šuma, ali većinom je reč o uslovnim presudama. U krađu ponekad budu umešani i sami čuvari javnih preduzeća.

Samo je MUP od januara 2014. godine do jula 2017. godine zbog ilegalne seče podneo skoro 3.000 krivičnih prijava protiv preko 2.500 osoba.

Referent gajenja i zaštite šuma u Javnom preduzeću Vojvodinašume Slađana Dabić, kaže da bespravna seča ne predstavlja samo ekonomski gubitak već ostavlja i dugoročne posledice po životnu sredinu i kvalitet života ljudi jer se stabla iz šume uklanjaju kad im nije vreme.

Javno preduzeće Srbijašume upravlja sa 53 odsto, odnosno oko 1,2 miliona hektara državnih šuma u Srbiji, dok se oko milion hektara nalazi u privatnom vlasništvu. Najveći privatni veleposednik je crkva. Vojvođanskim šumama rukovodi javno preduzeće Vojvodinašume koje u svom posedu ima 114.000 hektara šume i šumskog zemljišta, a oko pet odsto pripada građanima.

Sagovornici CINS-a kažu da se u odnosu na državne šume mnogo više krade iz privatnih, u vlasništvu seljaka koji ne mogu da ih čuvaju ili potomaka koji su se preselili u gradove i ostavili šume bez ikakvog nadzora.

Najviše šume iz gazdinstava Srbijašuma se ukrade na jugu Srbije, na teritoriji Kuršumlije, Leskovca i Boljevca. Među mestima sa najviše bespravne seče su još Vranje, Raška, Loznica, Ivanjica, Užice i Kragujevac.

Podaci Srbijašuma pokazuju da na visok procenat krađe na jugu utiče bespravna seča na teritoriji takozvane kopnene zone bezbednosti, odnosno administrativne linije sa Kosovom. U ove oblasti radnici Srbijašuma idu samo uz pratnju policije i vojske.

A šta elementarne nepogode rade vojvođanskim šumama, možete pročitati u našem tekstu OVDE.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Ns 49

02.10.2017 • 06:11

2 puta sam vide ilegalne drvoseče i umalo nastradao od njih. Jako opasni tipovi i jure te sekirom.
Prijavio ih ali nisam video niko da je došao.

3 1 +2
чудна

01.10.2017 • 20:48

шума

Сјатили се губари у Фрушку, (дали кози да чува купус) и то све са државном платом и девизом: стигла зорка стигла и моторка...
("Боже мили, Боже мили ови овђе сријемци незнају ни шуму да прокрче...")

13 1 +12
Seviljski varvarin

01.10.2017 • 20:10

Pitajte gospodu popove kojima je vraćeno 40% Nacionalnog parka „Fruška gora” kako gazduju. To nije bila seča već brijanje. Ode sva borovina oko Hopova, a tamo na zapadnoj strani - to se nije biralo: padale su stoletne bukve... Ostale za „božjim ljudima” goleti i tu više nikad šuma neće porasti. O samom NP „Fruška gora” i JP „Vojvodinašume” da ne pričamo... Za ljude koji seku šumu postoji poseban krug pakla.

18 1 +17

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.