Kako
RTS prenosi tvrdnje državnih čelnika, to će omogućiti da građani lakše ostvaruju svoja prava, ali pre svega na taj način će se sprečiti zloupotrebe i obezbediti pravednija raspodela pomoći.
"To će biti baza koju će da koriste sve državne institucije, a naravno u skladu sa onim kakve ingerencije imaju i podatke kojima mogu da pristupaju. Želimo sve ono što su pritužbe građana kada je u pitanju administracija, iznos socijalne pomoći, nekada neka nepravednost prema nekome anuliramo ili svedemo na neki promil greške", naveo je ministar za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
Pravo na neku vrstu socijalne pomoći ili subvencije koje obezbeđuju lokalne samouprave preispituje se jednom godišnje. Promenu statusa korisnika u međuvremenu, centri za socijalni rad, teško kontrolišu. Pojedine lokalne samouprave, poput Čačka i Kragujevca, pokušavaju da na lokalu uspostave saradnju sa nekim institucijama radi provere podataka i razmene informacija.
Branimirka Radosavčević iz Centra za socijalni rad u Čačku kaže da oni obavezuju stranku da javi ukoliko dođe do promena u njenom statusu, pošto taj centar, kao ni drugi, nije umrežen sa drugim institucijama i ustanovama koje vode evidenciju. Građani, međutim, nerado to čine, jer ne žele da se odreknu pomoći koju dobijaju od države.
Po rečima profesora Fakulteta političkih nauka Zorana Stojiljkovića, socijalne karte su "iznođeno zlo, bolje upravljanje bedom".
"Dve stvari su bitne, nije bitan samo udeo bede, pitanje je šta se dve trećine građana koji kažu da nepodnošljivo žive, kojima je san nedelja plaćenog odmora, kojima je veliki problem ako imaju nepredviđene troškove. Imamo veliki taj broj, ja razumem da se usmere sredstva na one koji žive u bedi, ali ni zaposlenost vas ne izvlači iz kruga siromaštva. Treba da razmišljamo kako smo se uvukli u ovu dozu siromaštva", kaže Stojiljković za
N1.
Direktorka Fondacije za razvoj ekonomskih nauka Jelena Žarković Rakić poručuje za N1 da, onima koji misle da su kvalifikovani za socijalnu pomoć, život čini lakšim, jer ne moraju da idu po dokumenta od institucije do institucije. Takođe, kako navodi, pomaže i protiv stigmatizacije, jer postoje oni koje je sramota da traže pomoć.
Stojiljković dodaje da sistem socijalnih karti znači da su umrežene informacije kako bi se učinila usluga onima koji nemaju previše socijalnih veština.
"Jedan uhodan sistem i kvalitet usluga za one koji to koriste je jako korisna stvar, ali to je upravljanje bedom, bolje upravljanje, s manje grešaka, ali to ne rešava problem siromaštva. Onaj ko radi za 200 evra neće izaći iz siromaštva", smatra Stojiljković.
Gordana Matković iz Centra za liberalno-demokratske studije kaže za RTS da je socijalna karta, u smislu da se u svakom trenutku zna ko je ugrožen u društvu, za sada van svakog domašaja.
Socijalnu kartu u tom smislu, za sada imaju samo skandinavske zemlje. One imaju registar stanovništva i dobre poreseke uprave i sisteme na osnovu kojih u svakom momentu mogu da vide, na primer, ko raspolaže kolikim prihodom.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija oko hapšenja građana Kosova")
1.jpg "Naloženo veštačenje predmeta iz automobila kojim je udarena devojčica Danka Ilić")
.jpg "Kamionom usmrtio stariju ženu u Zaječaru")
Komentari 5
nss
NE sistemu
Apsolutno oduzimanje sloboda bedi.
beda
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar