Tabuizacija i proizvodnja stereotipa u vezi sa abortusom dovela je do toga da se žene koje se odluče na ovaj korak obraćaju privatnim klinika, smatrajući da je tamo njihova odluka skrivena od očiju javnosti.
"Vrišteći" naslovi tabloida o velikom broju prekida trudnoća kao vida kontracepcije upiru prstom u žene koje su prikazane kao odgovorne za decenijsku negativnu demografsku sliku Srbije. Izjave koje dolaze iz Srpske pravoslavne crkve o tome kako su "srpkinje u svojim utrobama pobile za jednu godine više dece nego što su pobili Musolini, Hitler i Broz i ovi koji su na Kosovu i Metohiji" ne doprinose smanjenu diskriminacije. Iako jedan deo javnosti smatra da takvim izjavama ne bi trebalo da se pridaje pažnja, činjenica je da su to stvari koje utiču na oblikovanje stavova građana Srbije, ali su isto tako i uzrok tabuizacije i tabloidizacije društvene teme kao što je abortus.
Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut", u Srbiji se godišnje uradi oko 17.000 prekida trudnoće, ali kolika je ta brojka zaista, nije poznato. Neretko se iznose paušalne procene da se godišnje uradi čak 10 puta više abortusa nego što to pokazuje zvanična statistika. Međutim, svi se slažu u jednom - broj abortusa je alarmantno visok.
Takođe, kao uzrok velikoj broja prekida trudnoća navodi se zdravstvena i seksualna neprosvećenost građana. Na nedostatak prosvećivanja ukazuje i doktor Stevan Milatović sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine.
"Ljudi iz naše branše su dosta oslonjeni na primenu kontracepcije. Međutim, svaka forma prekida trudnoće je najgori vid kontracepcije i to je uvek jedan poraz i medicinske edukacije i prosvećenosti. Ključ je jedno adekvatno i blagovremeno zdravstveno prosvećivanje. Između ostalog, pravo svake žene je da ima znanja o svim svojim reproduktivnim opcijama i da na osnovu toga može da donese adekvatnu odluku. Mi i dalje, po svim parametrima, imamo neprihvatljivo nizak nivo prosvećenosti kada je reč o ovoj temi. Nizak nivo se pokazuje i kada govorimo o upotrebi drugih, bezbolnijih i zdraviji kontraceptivnih metoda. Ali u odsustvu primene istih, na kraju ćemo uvek doći do toga da primenjujemo metode koje ni za koga nisu pogodne, a potovo za pacijentkinje", poručuje Milatović za 021.rs i dodaje da je zadatak celog društva da se otvoreno priča o ovakvim temama.
Naš sagovornik ukazuje na to da se poslednjih godina prekidi trudnoće u cilju kontracepcije ili planiranja rađanja, veoma retko rade na samoj Klinici za ginekologiju i akušerstvo.
"Priroda tog stanja i tabuziranja teme dovela je do toga da se većina tih prekida radi u određenim privatnim zdravstvenim ustanovama. Naša primarna iskustva su prekidi trudnoće koji su, nažalost, već u formi spontanog pobačaja. Odluka o abortusu je uvek teška, specifična, ali je uvek i indivuidualna. U svim granama medicine apostrofiramo na svetost medicinske tajne. U jednoj takvoj odluci niko ne bi trebalo da ima dodatno opterećenje stigme, zapisa ili pečata da je to uradio. Pacijenti od nas moraju da dobiju veliku podršku i znanje da nijedna informacije neće ni na koji način biti zloupotrebljena", dodaje Milatović.
Profil žene u Srbiji koja se odluči na abortus pokazuje da ima 31 godinu i već jedno dete koje je rodila. Ipak, najčešće se apostrofiraju tinejdžerke i mlade devojke koje se odluče na prekid trudnoće. Odluka da se ne rodi drugo dete najčešće se donosi zbog stava da ne postoji dovoljno podrške ni za odgoj starijeg deteta.
U Novom Sadu se godišnje porodi više od 100 studentkinja. U Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, gde prate trudnoću studentkinja, kažu da je to lep podatak, s obzirom na to da su rađanja, zbog rasta steriliteta među partnerima, sve potrebnija. Međutim, načelnica ginekologije Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Željka Vinarž takođe ukazuje da postoje određeni stereotipi kada dođe do razgovora o tome da li da se zadrži beba ili da se trudnoća, ipak, prekine.
"Od stereotipa ćemo teško pobeći, ali je naša uloga da savetima ukažemo na to kako zaista jeste i da se stereotipi i predrasude zaobiđu. Kada devojka zatrudni vrlo često pitanje koje dobijemo jeste da li će se to negde zapisati i da li je bolje da prekid trudnoće obave u privatnoj ordinaciji, jer ne bi volele da se za to sazna. Takođe, nijedna ne bi volela da se prekid trudnoće desi u sredini iz koje dolaze, nego da to bude u Novom Sadu. Često odlučuju da abortus urade u privatnim ordinacijama, jer, recimo, ne bi želele da budu prisutni i studenti Medicinskog fakulteta od kojih možda neke i poznaju", kaže Vinarž za 021.rs.
Bez obzira na to da li se odluče za prekid trudnoće ili da se porode, jedan od prvih i najtežih koraka jeste kako sve to saopštiti roditeljima.
"Svaka od njih je došla prvenstveno da studira i onda je potrebno objasniti roditeljima da se desilo to što se deilo. Odmah posle toga sledi i finansijska situacija koja je svakako lošija nego što bi morala da bude, jer u najboljem slučaju postoji jedan lični dohotak, a vrlo često nemamo ni taj jedan. One koje se odluče na prekid trudnoće traže od nas neku vrstu garancije, koju mi nažalost ne možemo da damo, da će sa sledećim trudnoćama biti sve u redu. Sa druge strane, mi smo svakoj dužni da kažemo da se sve čini da do steriliteta ne dođe i da svaka dobija adekvatnu terapiju da bi svaka sledeća trudnoća bila uspešna", priča naša sagovornica.
Kao i abortus, tabuizaciju je donekle doživelo i seksualno obrazovanje u školama. I dalje ne postoji koncenzus oko toga od kada bi, kao i o čemu, deca trebalo da uče u okviru predmeta. Znanja koja stiču iz oblasti reproduktivnog zdravlja su površna, a oni koji odlučuju o obrazovanju dece fokus skreću na neprimerenost sadržaja udžbenika koji se bave ovim temama. Na problem seksualne neprosvećenosti ranije je za 021.rs ukazivao i načelnik Republičkog centra za planiranje porodice Zoran Stanković. Po njegovim rečima, ne znači da će oni koji su jednom prošli kroz abortus, prilikom sledećeg seksualnog odnosa biti obazriviji.
"Pre nekoliko godina smo radili studiju u kojoj smo anketirali osobe godinu dana nakon prekida trudnoće i pitali ih koliko stvarno koriste zaštitu kako bi sprečili novu neželjenu trudnoću. Faktički njih pola je potpuno zaboravilo na taj događaj i ne koristi neku od modernih metoda kontracepcije. To je dokaz neprosvećenost jednog naroda i njegove nepripremljenosti za razvoj seksualnosti koji je jako bitan za društvo u celini. Kada to izostane onda društvo trpi i imamo veliki broj abortusa", rekao je Stanković.
Prekid trudnoće uz pomoć lekova
U Betaniji je ranije poručeno da će uskoro početi primena medikamentnog abortusa, odnosno prekida trudnoće uz pomoć lekova. Ova metoda je standard u mnogim zemljama već decenijama, a registracija za primenu u Srbiji se nalazi u završnoj fazi. Ginekolozi u Betaniji su i ranije imali priliku da oprobaju ovaj metod, kojim se izbegava klasična hirurška intervencija.
"U više od 95 slučajeva smo izbegli potrebu za mini hirurškom intervencijom. U malom broju se jave slučajevi da ova metoda ne uspe i onda se pacijentkinja podvrgne klasičnoj intervenciji. Trudimo se da je izbegnemo jer ona podrazumeva upotrebu anestezije, hirurške intervencije i izlaganje žene jednim zdravstvenim rizicima, koje je uvek shodno izbeći. Strah žena koje se podvrgnu hirurškoj intervenciji je da li će posle imati posledice sa začećem, ali mi smo tu da im ukažemo da ćemo sve uraditi po najvišim medicinskim standardima koji će smanjiti mogućnost bilo kakve komplikacije ili posledice po reproduktivno zdravlje", objašnjava Milatović.
Ipak, on upozorava na pogrešnu interpraticiju u javnosti da će se u apoteci moći uzeti lek koji će da izazove pobačaj, te da će se time izbeći potreba za ginekološkim nadzorom ili intervencijom. Kako kaže, i prekid trudnoće uz pomoć lekova predstavlja proceduru koja će zahtevati i boravak u ustanovi.
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Deca su naše blago". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Pretpostavljam da bi u zatvor išao i muškarac zahvaljujući kom je začeto jajašce, a koji u velikom broju slučaja podržavaju žene u njihovoj odluci da ne rode. Veoma mali broj žena dođe samo i bez podrške na kliniku.
A šta je onda nasilan prekid ljudskog života? A, da. To nije čovek. Bolesni, defektni, stari, ne rođena deca, ... To su "manje ljudi". Kad već ne mogu da se bore za svoj život, daj da to iskoristimo pa da ih koknemo malo. NIKADA neću zaboraviti kako sam gledao svoju ćerku na ultra zvuku dok je imala 31mm, kako pomera ruke i noge i kako okreće glavu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Trojici Srba uhapšenih tokom sukoba u Banjskoj prošle godine - B.S. V.T. i D.M, danas je produžen pritvor za još dva meseca, potvrdio je za Kossev advokat Miloš Delević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Njujorku da su SAD, Nemačka i druge zemlje pojačale lobiranje za rezoluciju o Srebrenici zahvaljujući kampanji koju Beograd vodi protiv njenog usvajanja
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju je danas saopštila da je "grupa albanskih ekstremista" pretukla i opljačkala 20-godišnjeg Petra Kostića na parkingu u Kosovskoj Mitrovici.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je danas da je osmoro osumnjičenih za falsifikovanje dokumenata Srba raseljenih sa Kosova i Metohije u korist Albanaca priznalo krivicu.
Republička izborna komisija (RIK) imenovala je na današnjoj sednici šest novih poslanika u Skupštini Srbije, koji su popunili upražnjena mesta poslanika koji su ranije podneli ostavke.
Više tužilaštvo u Zaječaru predložilo je da se u drugo tužilaštvo izmesti istraga o smrti D.D, koji je preminuo u policiji gde je priveden zbog sumnje da je bratu pomogao da sakrije telo Danke Ilić.
Obdukcija je pokazala da je uzrok smrti porodilje, koja je preminula 17. aprila u Zdravstvenom centru Vranje, ruptura materice sa posledičnim iskrvarenjem, saopštili su iz Višeg javnog tužilaštva.
Povodom snimka koji se pojavio na društvenoj mreži TikTok na kojem je snimljeno kako majka šamara bebu, policija je reagovala i u Kaluđerici pronašla majku i dete.
List Tajms objavio je tekst koji Milorada Ulemeka Legiju dovodi u vezu sa ubistvom britanske novinarke Džil Dando 26. aprila 1999. godine ispred njene kuće u Londonu.
U Srbiji je tokom 2023. zabeleženo kršenje slobodne izražavanje i mirnog okupljanja, nasilje nad ženama, pripadnicima LGBTI zajednice i migrantima, kao i podrivanje prava na socijalnu bezbednost.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 11
Piplfoks
Mila
?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar