Menu 021

Sve manje porodica zbog sve izraženijeg siromaštva

Uslovi za stvaranje porodice u Srbiji su nepovoljni, a takva situacija proizvod je ekonomske neizvesnosti, ali i društvenih trendova.
Info 28.11.2017. | 21:03 > 08:31
Sve manje porodica zbog sve izraženijeg siromaštva
Foto: Pixabay
Demografi se slažu da se brak kao tradicionalni način začetka porodice nalazi u krizi. U Srbiji je u poslednjih 30 godina zabeležen konstantni pad broja zaključenih brakova. Tako je u 2016. godini sklopljeno za trećinu manje brakova nego 1986. Razlog tome je, osim manje popularnosti braka, i sve manji broj novorđenih, ali i starenje stanovništva. Da situacija za stvaranje porodice nije najsjajnija pokazuje i podatak Republičkog zavoda za statistiku da se povećava broj dece koje rađaju majke posle 35 godina starosti.
 
Profesor porodičnog prava Milan Počuča, koji se bavi položajem porodice u Srbiji, kaže za 021.rs da su poslednjih godina uslovi za stvaranje porodice izuzetno negativni. On navodi da se mladi u Srbiji sve teže odlučuju na sklapanje braka i osnivanje porodice.
 
"Finansijska snaga porodice je nešto što bi trebalo da donese mir, stabilnost i da vrati nadu da porodica ima perspektivu, te da će deca imati mogućnost da normalno rastu. Ukoliko novca nema u porodici, ako su oba partnera slabo plaćena, taj faktor onda počinje da razara porodicu. Ne želim da kažem da su brakovi ili porodice gde nema novca, automatski nesrećni. To nije pravilo, ali su pod stalnom tenzijom i očekivanjem da li će imati dovoljno za sutra. Takođe, sve veće opterećenje je na ženama, čija se tradicionalna uloga izmenila. Ponekad, one rade duže od muškaraca. U situaciji kada radite osam, devet ili 10 sati dnevno, postavlja se pitanje snage i volje za još jednu obavezu kao što je dete", objašnjava Počuča.
 
Da situacija nije dobra potvrđuje i psihoterapeutkinja Ljiljana Filipović. Kao nemogućnost uspostavljanja stalnog radnog odnosa, ekonomske sigurnosti i stambenog zbrinjavanja, sve češće se javljaju proširene porodice u kojima bračni partneri žive sa roditeljima.
 
"Uslovi su teški jer je mladima, pre svega, teško da se zaposle. Čak i kada pronađu posao, oni nemaju dovoljno materijalnih mogućnosti da se osamostale, odnosno da kupe ili iznajme stan. Zbog toga često stvaraju zajednice sa svojim roditeljima, što nikako nije savet psihoterapeuta, ali je to kod nas česta pojava. Situacija bi bila znatno bolja ukoliko bi mladi bili ekonomski nezavisni. Naravno, potrebno je da budu i psihološki nezavisni od svojih primarnih porodica, kako se roditelji ne bi mešali u njihove odnose. U suprotnom, roditelji kritikuju, komentarišu i mešaju se u njihove odluke, što naravno kvari odnose", navodi Filipović za 021.rs.
 
U jednom od svojih radova Počuča navodi da sve izraženije siromaštvo velikog broja porodica dovodi do trošenja energije svih njenih članova, kako bi se obezbedila osnovna sredstva za preživljavanje. Ipak, ukazuje da ekonomski faktori nisu jedini koji utiču na odluku da se osnuje porodica ili ne.
 
"Ono što značajno utiče jeste i stvaranja potrošačkog društva u kojem je telefon partner preko kojeg mogu da se zadovolje sve ljudske potrebe. U zemljama EU, čijem standardu mi stremimo, takođe postoji velika kriza braka. Stvaranje potrošačkog društva i potrošačkog mentaliteta takođe je jedan od razlog zbog čega danas imamo sve manje brakova. Tako u Norveškoj koja je jedna od najrazvijenijih zemalja, više od 40 odsto stanovnika su samci. Brak kao tradicionalni način stvaranja zajednice dvoje ljudi koji žele da osnuju porodicu, u neku ruku, postaje prevaziđena forma", smatra on.
 
 
 Foto: Pixabay
 
Studentkinja M. D. takođe smatra da su uslovi za porodicu u Srbiji loši, zato što mladi žive i dalje kod roditelja i od njihovih plata. 
 
"I kada pokušaju da se osamostale, podignu kredite, zaduže se, to stvara samo veće probleme. Ukoliko je dete u planu ili ga već imaju, obaveze se samo uvećavaju i stvara se jedan beskonačan spisak stvari koje su vam potrebne da biste dete normalno odgajali u normalnim uslovima. Bojim se da Srbija trenutno to ne može da ponudi", navodi naša sagovornica.
 
Podaci UNICEF-a u Srbiji s kraja prošle godine pokazuju da 30 odsto dece živi u riziku od siromaštva, dok svako osmo dete živi u porodicama koje sastavljaju kraj sa krajem. Osim zbog ekonomskih strepnji, ovakvi podaci utiču i na psihološku odluku o tome da li neko želi dete ili ne. Ljiljana Filipović bavi se i predbračnim savetovanjem, a kako kaže, najčešći problemi zbog kojih joj se obraćaju parovi jesu konflikti koje do tada nisu uspevali da reše. Često su to slični problemi sa kojima se susreći i bračni partneri, a jedan od izvora razmirica u odnosu je i ekonomski momenat.
 
"Ukoliko jedno od njih radi, a drugo ne, postavlja se pitanje raspodele novca i kada tu postoje razlike dolazi do razmirica i sukoba. Onda i kada oboje imaju novac dolazi do sukoba i nesuglasica, zato što ne postoje isti aršini za upravljanje novcem. To su uglavnom ista pitanja kao što su pitanja u braku. Ko je odgovoran i kako se vrši raspodela obaveza", objašnjava Filipović.
 
Naša sagovornica dodaje da bi partneri trebalo da nauče set veština koje im pomažu da kroz razgovor reše probleme. To su emocionalna kontrola, pronalaženje kompromisa, komunikacione veštine, a sve to najčešće i nedostaje partnerima.
 
Iako Srbija kroz svoje zakone vodi pronatalitetnu politiku, činjenice ukazuju na to da ona, zasada, ne uspeva. Počuča ukazuje na to da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj porodiljsko traje do godinu dana, što je veoma značajno. Ipak, naš sagovornik je oprezan i navodi da je, bez obzira na to što postoje afirmativni zakoni kada je u pitanju porodica, situacija takva samo na papiru.
 
"Mi smo daleko od toga da loša statistika u nekom trenutku počne da stagnira, a potom i da se prevaziđe bela kuga. Ono što je u praksi ne govori u prilog onoga što je zapisano i normirano. Mi možemo reći da Srbija vodi pronatalitetnu politiku, ali to je samo na papiru. Svoja predavanja završavam rečima da nikada nije bilo vreme za pravljenje kuće i dece. Prema tome, čekati da se nešto desi, ne vodi prosperitetu", zaključuje Počuča.
 
Podsetimo i to da je u 2016. godini rođeno najmanje dece u poslednjih 100 godina. Ovakvi podaci ne bi trebalo da čude s obzirom na to da se stanovništvo Srbije nalazi u trendu starenja. Tako je prosečna starost žene 43,5, a muškaraca 40,8 godina. Ukoliko se uzmu podaci od pre 90 godina, starost žene je povećana za 15 godina, a muškarca za 13. Projekcije demografa su da će se trend smanjenja broja stanovnika u Srbiji nastaviti i u budućnosti.
 
 
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Deca su naše blago". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • G
    29.11.2017 17:02
    @Miroslav - a vi opet volite da interpretirate statistiku onako kako vama odgovara. Apsolutna je i potpuna neistina da siromaštvo utiče na pad nataliteta. Ne samo da Španija upravo poslednjih godina ima negativan prirodan priraštaj, već je u Francuskoj, Španiji i Islandu prirodan priraštaj upravo suprotno višestruko smanjen u poslednjih 30 godina kako su ove zemlje postajale sve bogatije, što je trend koji se beleži u svim državama Evrope. Štaviše, u Francuskoj kao zemlji sa najvećim prirodnim priraštajem u EU, koji i takav je tek možda malo iznad 2, su imigranti ti koji "popravljaju" demografsku sliku, beli Francuzi imaju prosečno manje od 2 deteta. Nemačka kao najbogatija zemlja Evrope ima negativan prirodan priraštaj još od sedamdesetih godina, međutim zbog svog bogatstva je poželjna destinacija za imigrante usled čega joj ukupan broj stanovnika raste.
    Ovo je trend koji se beleži u svim zapadnim zemljama, pa i Srbiji koja je možda siromašna ali državnim uređenjem pripada zapadnom a ne azijskom ili afričkom načinu života. Porodica je na zapadu izgubila svoju primarnu funkciju, kapitalizam je sve sveo na trku za novcem, boljim statusom i akumuliranjem bogatstva, mladi žele da ostanu mladi što neko reče do 50-e godine. U takvom svetu nažalost nema previše mesta za obaveze kakve donose deca.
  • @@Gligorije
    29.11.2017 12:13
    Istina te boli zar ne? Zao mi je sto bas ti davno nisli videla,posto je net prepun tih prepucavanja. Naravno da beda traje vec dugo i da zene traze one sa parama ili idu napolje. Nisu im bitni obrazovani, pametni, duhoviti ljudi. Zanatlije i poljoprivrednici im dobro stoje jer osim sto imaju novac, znaju i da ih postave na svoje mesto, jer su za njih autoritet. Time se dolazi do negativne selekcije o cemu je ovde neko vec pisao, jer oni sa i malo pameti nestaju ili beze napolje, sto je dugorocno propast za bilo koju zemlju, ali sad je vec kasno, ukljucite tv i gledajte pinkove i realitije.
  • Shimmy
    29.11.2017 10:57
    @aufiderzen dasIstNichtRichtig
    Zao mi je ali sami ste sebi dali kontra argument. Kazete Nemci imaju para i hoce da uzivaju u zivotu, pa zato ne zele decu, ja bi iz toga zakljucio da u zapadnim zemljama ipak nije pitanje para... ako u srbiji i jeste pitanje para, zasto mislite da kad se poboljsaju uslovi u ovoj zemlji, ljudi nece zeleti da uzivaju u zivotu bas kao nemci??

    Argument koji ste dali za dijasporu je subjektivan, jer takodje imam puno prijatelja (najvise u nemackoj) i ne odlucuju se lako za decu, iako imaju para. A i ovi sto se odluce, kao sto ste rekli zapravo ne znam nikog ko ima vise od 2 deteta, i to je podjednako retko kao u srbiji. Dakle subjektivne statistike na stranu. Srbija je siromasna zemlja, postavlja se pitanje kako se mi to razlikujemo u odnosu na ostale siromasne zemlje, pa jedini ili medju retkima iskacemo po pitanju natalitet?? Kako ostale siromasne zemlje nemaju problema sa natalitetom i kako kod njih to nije materijalni faktor? Kolicina minusa na moj prethodni komentar je samo jos jedan dokaz da kod nas ljudi zive sa "glavom u pesku", odbijajuci da prihvate realnost, mada to se moze primetiti i po tome koliko su spremni da trpe gluposti od strane politicara...
    Sve najbolje.
  • aufiderzen
    29.11.2017 10:13
    za Shimmy
    Minimalan broj dece kod prijatelja i poznanika iz dijaspore je 2. Ne mogu da se setim da neko ima samo jedno dete. Veliki broj porodica, ima troje dece. Pričam o našim ljudima. Na nivou Nemačke broj dece po bračnom paru je sličan kao i u Srbiji, oko 1,4. Nemci nemaju decu jer hoće da uživaju u životu, da putuju, da voze skupa kola, tako da materijalni momenat i ima uticaja i to mnogo.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest