Menu 021

Hleb ubuduće samo od kvalitetnije pšenice

Vlada Srbije usvojila je pravilnik o klasifikaciji pšenice koji predviđa da se samo visokokvalitetno zrno te žitarice može koristiti za ljudsku ishranu.
Info 14.01.2018. | 19:11 > 20:53
Hleb ubuduće samo od kvalitetnije pšenice
Foto: 021
Kako piše "Blic", razlog za donošenje ovakvog dokumenta leži u činjenici da se na srpskom tržištu nije do sada pravila selekcija šta može od roda da se koristi za proizvodnju brašna, a šta za ostalu upotrebu, što se odražavalo i na kvalitet proizvedenog hleba. 
 
Tako je došlo do paradoksa da se u zemlji koja je nekada bila prepoznatljiva kao proizvođač dobre pšenice jede hleb lošeg kvaliteta. To je dostiglo takve razmere da stručnjaci upozoravaju da zbog velike potrošnje ove namirnice 90 kilograma godišnje po stanovniku može značajno da ugrozi zdravlje nacije. 
 
Izvor "Blica" iz Nemanjine 11 kaže da je to dostiglo takve razmere da je država morala da reaguje.
 
"Reći u Srbiji, zemlji tradicionalno dobre pšenice, da hleb nije najboljeg kvaliteta nekada bi se smatralo jeresom. Ali da je to danas realnost, pokazuju mnoga istraživanja stručnjaka, ali i žalbe potrošača koji su nezadovoljni kvalitetom. Razlog za tako loše ocene leži u činjenici da država nije do sada razvrstavala pšenicu po kvalitetnim grupama. Drugim rečima, prilikom otkupa pšenice cena nije bila veća za zrno koje je za ljudsku upotrebu od onog koje je za druge svrhe. Zato paori nemaju motiv da seju visokokvalitetne sorte, već se opredeljuju za one koje su nižeg kvaliteta, što automatski znači da je i kvalitet brašna i hleba znatno lošiji od onog koji je u zemljama EU, gde to pravilo postoji", objašnjava neimenovani sagovornik "Blica".
 
Gramaža je manja od propisane, u hlebu je višak vode, a sastav specijalnih vrsta često ne odgovara deklaraciji. On dodaje da su se zato ratari okrenuli sortama koje uz niža ulaganja daju veće prinose.
 
"Takvo žito nema visoku energetsku vrednost, hleb i peciva su lošijeg kvaliteta, pa pekare iz okruženja uveliko zaobilaze naše brašno. Primer je Slovenija, gde smo čuli da od našeg brašna teško može da se napravi kvalitetan hleb. I naše analize pokazuju da pekari koriste brašna niskog kvaliteta, što se prikriva raznoraznim supstancama, a što se odražava na zdravlje stanovništva. Zbog toga je Vlada odlučila da definiše pravila igre", kaže isti izvor beogradskog lista.
 
Da građani Srbije jedu sve lošiji hleb, potvrđuju i iz udruženja potrošača.
 
"U pokušaju da povećaju profit, pekari obmanjuju građane na više načina. Analizama je ustanovljeno da je gramaža često manja od propisane, da u hlebu ima viška vode, a sastav specijalnih vrsta hleba često ne odgovara deklaraciji. Javna je tajna da više od 50 odsto pekarske industrije posluje u sivoj zoni, a ne postoji redovna kontrola ni brašna i finalnog proizvoda. Zato imamo enormni broj žalbi potrošača. Građani godišnje potroše oko 650.000 tona hleba, prema količinama, to je strateški proizvod, namirnica koja se najviše troši. U siromašnim zemljama veća je potrošnja, pa stoga treba više računa o ispravnosti hleba. Zato je neophodno da država uvede klasifikaciju šta je od pšenice za ljudsku, a šta za životinjsku ili drugu upotrebu", napominje predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović.
 
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je saznanja "Blica".
 
"Država je definisala pravilnik o razvrstavanju pšenice po kvalitetnim grupama. On je na snazi od 1. januara, a prvi put biće primenjen od žetve 2018. godine, odnosno jula meseca. Tada će se jasno klasifikovati pšenica, odnosno napraviće se razlika u ceni između pšenice koja je za ljudsku ishranu i one koja se koristi za druge svrhe. Do sada se sva pšenica otkupljivala po istoj ceni. Ovim pravimo vododelnicu da bismo suzbili sumnje u kvalitet hleba. Dakle, pšenica koja je namenjena za ljudsku upotrebu biće skuplja", kaže Nedimović.
 
Opširnije o kvalitetu hleba u Srbiji možete pročitati u našem tekstu OVDE.
Autor: Blic
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • :/
    15.01.2018 08:18
    -
    Pojedem tri parceta hleba nedeljno i ne gadja me ovo previse, ali kako mislite da za 45 dinara dobijemo hleb ekstra kvaliteta?
  • Nervirach
    15.01.2018 06:47
    Nego naprdci, hoce li to biti onaj Seseljev hleb od 3 dinara?
  • Deks
    15.01.2018 00:50
    Zašto kod nas nigde ne može da se kupi tamni hleb čvrste konstitucije kojeg je nekada uvek bilo u prodavnicama pod nazivom "crni hleb"? To je hleb izuzetnog ukusa, mekan je ali i čvrst, nije gnjecav, kad odstoji odličan za prženice, može se naći u Austriji ili Nemačkoj ali ne i kod nas. Zna li neko razlog zašto ga više nema u našim prodavnicama i pekarama?
  • Nacijonalista
    14.01.2018 22:25
    Sve dolazi od lose ishrane.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest