Kako piše "Politika", za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem.
Integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, što je gotovo dvostruko manje u odnosu na 2006. godinu kada je rađeno prethodno istraživanje o navikama u ishrani građana. Zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju.
Ovo je samo deo obimnog istraživanja sprovedenog u cilju donošenja Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, koji je nedavno usvojila Vlada Srbije. Za sprovođenje ovih mera iz budžeta će biti izdvojeno milion dinara, a u 2019. dvostruko više.
Na istoj sednici na kojoj je tema bila gojaznost Vlada je produžila i Uredbu o proizvodnji i prometu hleba od brašna tipa 500 (belog brašna). Inače, ovi propisi su već godinama na snazi, a sigurno su delimično i doprineli porastu gojaznosti. Oni obavezuju proizvođače da najmanje 40 odsto njihove dnevne proizvodnje hleba bude od belog brašna.
Međutim, kako navodi
"Politika", hleb nije jedini problem. U studiji se navodi da podaci pokazuju da naviku svakodnevnog doručka ima 78,1 odsto stanovnika. Znatno češće to čine ljudi koji ne žive u gradovima, stariji i žitelji Šumadije i zapadne Srbije,
a jutarnji obrok najviše izbegavaju Vojvođani. Više od polovine građana svakodnevno konzumira mleko i mlečne proizvode, što je znatno povećanje u odnosu na ranije istraživanje kada je to činilo 43,5 odsto stanovnika. Ova namirnica je najređe dostupna deci koja žive u najsiromašnijim domaćinstvima.
Loše navike u ishrani uzročnik su si sve većeg broja osoba sa viškom kilograma. Većina odraslih razmišlja o umereno povećanoj težini kao estetskom, a ne i zdravstvenom problemu.
"Zbog toga je potrebno podići nivo znanja o zdravstvenim posledicama gojaznosti i lične odgovornosti", navodi se u tekstu koji je objavljen na sajtu Vlade Srbije. Poseban deo odnosi se na decu i mlade. Kao problem se navodi to što većina osnovnih i srednjih škola u Srbiji nema organizovanu ishranu. Škole u kojima postoji mogućnost obedovanja ne pripremaju hranu, već je naručuju kod različitih proizvođača, a takvi obroci često ne ispunjavaju kriterijume za pravilnu ishranu. Pekare i kiosci sa "brzom hranom" su mesta gde deca školskog uzrasta najčešće kupuju svoj obrok.
Kada je reč o predškolcima, istraživanje pokazuje da većina predškolske dece polazi u predškolsku ustanovu sa tri godine, tako da vrtić oblikuje njihove navike u ishrani. Zbog toga ova strategija predviđa izradu nacionalne nutritivne preporuke za decu uzrasta od tri do sedam godina. Inicijativa je da se zabrani reklamiranje hrane bogate šećerima, solju i zasićenim mastima.
Podsetimo, istraživanje Instituta za javno zdravlje Vojvodine pokazalo je da je hleb koji konzumiraju deca i studenti u Novom Sadu, prepun soli i predstavlja realnu opasnost po zdravlje. Opširnije o tome možete pročitati
OVDE.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 10
pawlle
Nervirach
Naravno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar