"Ako se primeni novi zakon o udžbenicima, bićemo primorani da obustavimo sve naše aktivnosti u Srbiji, što verujem da nije u interesu Vlade i ne ide u prilog njenih nastojanja da privuče nove investicije", ovim rečima je Filip Hausman, prvi čovek "Kleta", jednog od najvećih evropskih izdavača udžbenika, završio svoje pismo, a koje je upućeno tadašnjem premijeru Srbije Aleksandru Vučiću u aprilu 2015. godine, povodom predloga Zakona o udžbenicima koji je čekao da uđe u Skupštinu.
Hausman u pismu Vučića podseća na razgovor koji su imali, a na osnovu koga je on "razumeo da postojeći nacrt ovog zakona 'neće proći skupštinu'", piše BIRN.
Zakon je povučen, ali je u septembru iste godine uz minimalne izmene usvojen, a da pritom nije udovoljeno najvažnijim zahtevima "Kleta" i ostalih privatnih izdavača. U tom trenutku je izgledalo da je u bici pobedio kabinet tadašnjeg ministra prosvete Srđana Verbića, koji se javno protivio zahtevima "Kleta".
Ispostaviće se da je to bila pirova pobeda, i da rat te 2015. nije bio gotov. Tri godine kasnije, početkom aprila 2018. godine, Skupština Srbije je izglasala novi Zakon o udžbenicima iz koga su ispali svi problematični delovi koji su smetali izdavačima, a pre svega "Kletu".
"Izdavači su kupili tri godine da dođu do rešenja koje njima odgovara, za to vreme sabotirajući ključne odredbe zakona iz 2015. godine koji su ograničavali njihovu zaradu", izjavio je za BIRN bivši pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov.
Hausmanovo pismo bilo je samo početak pravog malog "rata" koji su vodili izdavači sa državnom administracijom. Retko koji zakon je pratilo toliko kontroverzi počevši od krivičnih prijava, tužbi, preko sudskih procesa zbog kleveta, pretnji, zastrašivanja i na kraju podmićivanja.
Sa druge strane, oni kojih se ovaj zakon najviše tiče, roditelji i nešto više od 800.000 učenika, nisu mnogo toga dobili ni sa jednim od ova dva zakona – udžbenici su i dalje veliko opterećenje za porodični budžet. I pored ogromne količine novca i dva zakona u tri godine, stručnjaci upozoravaju da kvalitet udžbenika i nastave i dalje nije unapređen, što bi trebalo da bude najvažniji cilj.
Monopol na srpskom tržištu skoro pola veka imao je "Zavod za izdavanje udžbenika", što je na kraju dovelo do prevaziđenih i staromodnih udžbenika. Tržište se postepeno otvara početkom 2003. godine, da bi nekoliko godina potom dostiglo puni stepen liberalizacije, a novi domininatni igrač koji je preuzeo najveći deo tržišta postaje nemački "Klet".
Prema podacima koji se odnose na period od 2016. do 2018. godine, a do kojih je BIRN došao obradom podataka objavljenih na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, Klet zajedno sa svojim ćerka firmama pokriva skoro 50 odsto tržišta udžbenika za osnovne škole. Procena Ministarstva prosvete za 2014. godinu bila je da cena jednog kompleta udžbenika u proseku za osnovnu školu iznosi 110 evra, a za srednju školu 170 evra.
Računica Ministarstva pokazuje da je okvirna vrednost tržišta udžbenika oko 100 miliona evra. Međutim, ta računica bi bila tačna ako bi svaki đak u Srbiji kupio novi komplet knjiga, što često nije slučaj, tako da izdavači sa kojima su razgovarali novinari BIRN-a procenjuju da je realna vrednost tržišta oko 50 miliona evra.
Veliki broj izdavača uzrokovao je hiperprodukciju naslova, tako da je danas registrovano skoro 80 izdavača, kao i 1.700 naslova za osnovnu školu. Borba za tržište smanjila je transparentnost i povećala korupciju prilikom nabavke udžbenika. Praksa "nagrađivanja" nastavnika i škola u slučaju da se opredele za određenog izdavača počela je od dana kada je otvoreno tržište i vremenom je poprimala ogromne razmere.
Izdavači su postajali sve izdašniji i velikodušniji, pa se od šolja za kafu i torbi, vremenom prešlo na televizore za škole, besplatne seminare i računare za nastavnike. Sve ovo navelo je Ministarstvo prosvete, na čelu sa tadašnjim ministrom Srđanom Verbićem, da krajem 2014. godine inicira izradu novog Zakona o udžbenicima.
Predlagač zakona je tada najavio da su primarni ciljevi zaštita porodičnog budžeta, jer su izdaci za školske knjige iz godine u godinu postajali sve veći, kao i smanjivanje korupcije prilikom nabavke udžbenika.
Osnovne novine koje je zakon trebalo da donose bili su limitiranje maksimalne cene udžbenika, ograničavanje obima knjiga i zabranu poklona koji nastavnici dobijaju od izdavača i obavezu za sve izdavače da štampaju udžbenike na jezicima manjina.
Podzakonski akt koji bi limitirao cenu udžbenika nikada nije donet, preporuka o ograničavanju obima knjiga takođe nije primenjivana, dok je najveći izdavač "Klet" nakon izglasavanja Zakona nastavnicima širom Srbije poklanjao tablet računare sa besplatnim internetom.
"Nije lobiranje, to je normalno"
Posle samo jednog sastanka izdavača i predstavnika Ministarstva sredinom 2014. godine bilo je jasno da dve strane neće lako naći zajednički jezik. Izdavači su istog trena shvatili da im novi zakon umanjuje zaradu, što je pokrenulo momentalnu i koordinisanu akciju kako bi se sprečilo njegovo izglasavanje.
Ubrzo je na adresu Vlade stiglo i pomenuto pismo koje je prvi čovek "Kleta" uputio u aprilu 2015. tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću.
Filip Hausman je u pismu istakao dve ključne stvari koje ga čine nezadovoljnim. Prvenstveno, nije mu bilo po volji što je sa liste za privatizaciju skinuto državno preduzeće "Zavod za izdavanje udžbenika", koje je on hteo da kupi i pripoji "Kletu".
A zatim, predlog Zakona o udžbenicima, koji se prema njegovom mišljenju kosi sa evropskim standardima, što je usmeno već rekao Vučiću mesec dana pre nego mu je poslao pismo.
Hausman za BIRN kaže da nikada, pa ni prilikom obraćanja tadašnjem srpskom premijeru, on i njegova kompanija nisu prekršili ni jedan zakon, već su samo hteli da istaknu svoju poziciju.
Aleksandar Vučić nije odgovorio na pitanje upućeno mejlom da li je prilikom razgovara sa Hasumanom obećao da zakon neće biti izglasan u postojećem obliku.
Na pitanje da li je Vučićeve reči koje je i sam citirao u pismu shvatio kao obećanje, Hausman kaže da mu "Vučić ništa nije obećao".
"Njegovu izjavu razumeo sam kao prognozu o daljem razvoju zakonodavnog procesa", navodi se u pismenom odgovoru Hausmana.
Prognoza se obistinila, pa je predlog Zakona povučen, međutim, izmene koje je pretrpeo su bile minimalne i nisu išle previše u korist Kleta i ostalih privatnih izdavača. Hausman smatra da je tadašnji predlog zakona bio protivan pravilima EU u pogledu slobodne konkurencije na tržištu i zaštite investitora time što je predviđao postojanje državne komisije koja bi ograničavala cene udžbenika i samim tim smanjivala prihode izdavača.
Prema mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije i tadašnjeg Ministarstva prosvete, uplitanje države prilikom formiranja cene je u ovom slučaju opravdano, iako je protivno zakonima tržišta. Kako kažu, krajnji kupac, to jest, roditelj, ne bira prozvod koji plaća, to jest udžbenike, tako da se udžbenici ne mogu prodavati po principima slobodnog tržišta.
Zakonom je bilo predviđeno da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine usaglase pravilnik po kome bi se formirala cena udžbenika, ali pravilnik nikada nije stupio na snagu.
Milovan Šuvakov, koji je u to vreme bio pomoćnik ministra prosvete Srđana Verbića, kaže za BIRN da je neposredno pre usvajanja pravilnika u Ministartvo trgovine došao nemački ambasador koji je razgovarao sa ministrom Rasimom Ljajićem.
"Ručna na pravilnik direktno je povučena iz nemačke ambasade", tvrdi Šuvakov.
Ljajić potvrđuje da je razgovarao sa nemačkim ambasadorom na ovu temu, ali negira da je to razlog neusvajanja pravilnika.
"Normalno je da ambasadori pritiskaju za interese kompanija iz svojih zemalja, ali naše je da ne podlegnemo tim pritiscima. Nema govora da je udovoljeno njihovom zahtevu. Jednostavno smo Ministartvu prosvete uložili racionalne primedbe na pravilnik i mesecima nismo dobili odgovor na njih", kaže Ljajić.
Priču u celini čitajte
OVDE.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
1.jpg "Naloženo veštačenje predmeta iz automobila kojim je udarena devojčica Danka Ilić")
.jpg "Kamionom usmrtio stariju ženu u Zaječaru")
Komentari 2
Tata Ikun
@Jugosloven Vrlo dobro znamo njegovo značenje. Slavili ste rođenje čoveka kao da je bog. Trčali ste sa nekom palicom kao kučići po državi, pisali pesmice i hvalospeve. Idolatrija u svom najlepšem izdanju. Sa druge strane, prodavali ste komšije za položaj u partiji uz dva lažna svedoka, slali u kamenolome ljude koji su hteli da razmišljaju svojom glavom. Komunizam na čelu sa "bogom" Brozom je duhovno i moralno urnisao ovaj jadni i nesretni, priglupi srpski narod zarad 10 godina tzv. "blagostanja". Tadašnje generacije treba da bude sramota, a ne da se hvale.
Jugosloven
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar