INTERVJU Andreas fon Bekerat: Pristupanje Srbije Evropskoj uniji ne treba da bude dilema

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

27.11.2025.

11:30 > 11:30

Ambasador i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat u intervjuu za 021.rs govori o putu Srbije ka EU, problemima koji su uočeni i njihovom prevazilaženju, ali i o nepoverenju u društvu.

INTERVJU Andreas fon Bekerat: Pristupanje Srbije Evropskoj uniji ne treba da bude dilema

Foto: 021.rs

Šef delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat u sredu je bio u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Novom Sadu.

Tom prilikom se sastao sa predstavnicima pokrajinske i gradske vlasti, ali i sa opozicionim odbornicima u Skupštini Novog Sada, kao i sa predstavnicima civilnog društva.

Međutim, pre sastanaka, Fon Bekerat se uputio se ka Železničkoj stanici, gde je 1. novembra 2024. pala nadstrešnica, što je za posledicu imalo stradanje 16 ljudi, ali je dovelo i do društveno-političke krize koja je u velikoj meri uticala i na ton izveštaja Evropske komisije o Srbiji.

"Biti na Železničkoj stanici na kojoj se prošle godine dogodila tragična nesreća za mene je bio zaista potresan trenutak. Zahvalan sam na prilici da odam poštovanje žrtvama, ali kao otac dvoje dece, moje misli su posebno bile uz sve roditelje koji su izgubili dete, kao i uz sve prijatelje i porodice koje su izgubile svoje najmilije. Naravno, otkako sam došao u Srbiju, veoma pažljivo pratim dešavanja i posledice ove tragične nesreće. Zato je za mene bilo zaista dirljivo da lično vidim mesto na kom se tragedija dogodila", kaže Andreas fon Bekerat na početku intervjua za 021.rs.

021: U Srbiji ste nepuna četiri meseca. Imajući u vidu iskustvo praćenja ovog regiona tokom vaše karijere, a sada i (malo) iskustvo života u ovoj zemlji, kako gledate na tu večitu dilemu o biranju između "istoka i zapada", između pristupanju EU i neodricanja od Rusije?

Fon Bekerat: Kao predstavnik Evropske unije izuzetno sam ponosan i srećan što predstavljam EU u ovoj prelepoj zemlji. Verujem da to ne bi trebalo da bude dilema, jer ono što Evropska unija nudi - kako u smislu naše podrške tokom procesa pristupanja, kroz godine od 2014. do 2027. - jeste podrška od sedam milijardi evra, od čega šest milijardi ne mora da se vrati, to su grantovi.

Ali, pre svega, verujem da su prednosti pristupanja Srbije EU toliko velike da ne mislim da bi to uopšte trebalo da bude dilema. Uzimam u obzir činjenicu da su vlasti, uključujući i predsednika, jasno istakle da je članstvo u EU strateški prioritet. Sada očekujemo da tu posvećenost prate i konkretne mere, posebno kada je reč o sprovođenju toliko potrebnih reformi, naročito u oblasti vladavine prava - onoga što mi nazivamo osnovama: vladavina prava, demokratske institucije, poštovanje ljudskih prava. Ova pitanja su suština procesa pristupanja. Zato se nadamo da će deklarisani prioritet, a to je članstvo u EU, sada biti praćen konkretnim delovanjem.

021: Pomenuli ste novac, ali nije samo to u pitanju.

Fon Bekerat: Naravno. Novac je pomenut zato što je važan kako bismo pokazali da postoji posvećenost Evropske unije. Kada kažemo da želimo da demokratska Srbija postane članica EU, to nisu samo reči. Mi to pratimo konkretnom podrškom u širokom spektru oblasti u kojima podržavamo Srbiju. I zato sam pomenuo taj iznos, sedam milijardi evra, jer to pokazuje da zaista stojimo iza onoga što govorimo.

021: Šta Srbija može da izgubi ukoliko se ne pridruži EU?

Fon Bekerat: Moje prethodna služba je bila u Varšavi, u Poljskoj, gde sam bio ambasador Švedske. Mislim da je put Poljske odličan primer. Kada je Poljska 2004. godine ušla u EU, njen BDP po glavi stanovnika bio je 50 odsto proseka Evropske unije. Danas, 21 godinu kasnije, on je viši od 80 procenata proseka EU. Poljski BDP se više nego utrostručio otkako je zemlja postala članica. Dakle, mislim da je pogled na zemlje koje su se relativno nedavno pridružile Uniji i videle ogromne koristi, veoma jak argument i za Srbiju, ali i šta Srbija može da izgubi ukoliko ne postane članica Evropske unije.

Očigledno, moj posao je da podržim Srbiju u sprovođenju reformi potrebnih za pristupanje EU. Moj posao je i da predstavim prednosti članstva, ali uvek naglašavam da je konačna odluka na samoj Srbiji, na njenim građanima - da li žele da uđu u Evropsku uniju ili ne.

Mislim da postoji snažan ekonomski argument, ali smatram da je argument u pogledu životnih uslova i standarda još snažniji. Jer EU će obezbediti ispunjavanje standarda kada je reč o zaštiti životne sredine, standarda u oblasti vladavine prava, infrastrukture, standarda koji se odnose na izbore i demokratske principe. Dakle, ima mnogo više od samih ekonomskih koristi - unapređuju se i opšti standardi u zemlji koja pristupi Evropskoj uniji.

Today on my first visit outside Belgrade here in Novi Sad. Started the visit by paying my profound respect to the victims of the tragic accident at the train station. A tragedy that touched us all and left a deep wound in the hearts of many across Serbia and beyond. pic.twitter.com/YMYbnV2jiL
— A von Beckerath (@vBeckerath) November 26, 2025

021: Izveštaj Evropske komisije okarakterisan je kao "najoštriji" do sada, iako su zvaničnici EU poručivali da on ukazuje na postojeće probleme koji bi trebalo zajedničkim snagama da se rešavaju. Mislite li da će srpska vlast moći da uoči afirmativne poruke koje se šalju ili postoji bojazan da bi svoje buduće mogla da traži na nekoj drugoj strani, van EU?

Fon Bekerat: Izveštaj ne treba posmatrati kao listu pritužbi Evropske unije, to nije poenta. Cilj izveštaja je da pomogne Srbiji da napreduje u oblastima gde je došlo do zastoja. Treba ga posmatrati kao plan kako ići napred. Mislim da su vlasti, prilikom predstavljanja izveštaja predsednici Skupštine Ani Brnabić i ministru za evropske integracije Nemanji Staroviću, reagovale veoma konstruktivno.

Istina je da je opšta ocena da je tokom izveštajnog perioda, od 1. septembra prošle godine do 1. septembra ove godine, došlo do značajnog usporavanja reformi. Posebno se ukazuje na oblast vladavine prava i osnovnih prava.

Dakle, poglavlja 23 i 24, a u poglavlju 23 se posebno ističe da je došlo do zastoja koji mora biti prevaziđen. Takođe se ukazuje i na nazadovanje kada je reč o slobodi izražavanja i urušavanju akademskih sloboda. Moja je nada da će vlasti pogledati ovaj izveštaj i reći: "U redu, ovo su oblasti u kojima moramo da napredujemo." Ali da bi se uspelo, neophodanno je da celo društvo pristupi tome. Ovo je nešto o čemu stalno govorim - vlasti treba da rade zajedno sa opozicijom i civilnim društvom, jer svi zainteresovani akteri moraju biti uključeni kako bi se zemlja kretala u pravom pravcu.

I kratka digresija, kao što je naša komesarka Marta Kos istakla nekoliko puta, mnogi zahtevi studenata tokom ovih protesta odgovaraju onome što Evropska unija traži. U osnovi, to su vladavina prava, borba protiv korupcije, sloboda medija, reformisani izborni okvir - sve to se poklapa. I zato sam mnogo razgovarao, kako sa civilnim društvom i opozicijom, tako i sa vlastima, da kažem: "U redu, svi se čini da se slažete oko ovih fundamentalnih reformi koje treba sprovesti. Zašto ne biste iskoristili reforme EU kao platformu za saradnju, za stvaranje nekog dijaloga između različitih aktera?"

Znam da postoji potpuni nedostatak poverenja između vlasti, civilnog društva i opozicije, ali mislim da reforme EU potencijalno mogu poslužiti kao platforma da se to nepovjerenje ublaži i da se pokrene dijalog. Znam da neće biti lako, ali mislim da bi to bilo u interesu građana Srbije.

021: Kada govorimo o biranju puta kojima Srbija želi da ide, nije pitanje samo izbora, već i mogućnosti da se nešto izabere i da to bude dobro za društvo. Srbija ima svoja takozvana "četiri stuba" spoljne politike. Svet je već duže vreme polarizovan i, u tom kontekstu, može li se od male zemlje očekivati da zaista očuva političku neutralnost ili je neophodno geostrateško određivanje?

Fon Bekerat: Nastaviću da verujem da budućnost Zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. Ali konačna odluka pripada građanima Srbije i samoj Srbiji.

Ono na šta vi ukazujete je važno, jer EU je mnogo više od same unije za ekonomsku razmenu ili trgovinu. Evropska unija je takođe organizacija u kojoj vrlo blisko sarađujemo kada je reč o spoljnoj politici i politici bezbednosti. A to postaje sve važnije s obzirom na sve "geopolitičniji" svet u kojem živimo, gde sve postaje veoma geopolitičko, uključujući i trgovinska pitanja, na primer.

Ovaj trend je dodatno ojačan nakon pune invazije Rusije na Ukrajinu. Ono što očekujemo od budućih država članica, odnosno od kandidatskih zemalja, jeste da pokažu i rečima i delima svoju geostratešku orijentaciju - u suštini, da je njihova geostrateška orijentacija ka Evropskoj uniji.

Jer mi, kao države članice i institucije EU, moramo da znamo da će buduće članice biti uz nas i da će nam biti lojalne u kriznim vremenima. Baš kao što ćemo i mi biti uz vas ako se nešto dogodi.

Zato je toliko važno da Srbija razjasni sve sumnje u vezi sa svojom geostrateškom orijentacijom.

021: Godine 2015. Brisel je na Aleksandra Vučića, na neki način, gledao kao na nekoga ko je primer toga kako jedan političar koji je bio radikalni desničar može da se transformiše u proevropskog političara. Deset godina kasnije, da li je, za EU, Aleksandar Vučić i dalje garant evropskog puta Srbije?

Fon Bekerat: Dve napomene u vezi s tim. Prva je sasvim očigledna, a to je da je na biračima u Srbiji, na građanima Srbije, da biraju svoje lidere na slobodnim, fer i demokratskim izborima.

Moja druga napomena je da je predsednik vrlo jasno istakao da članstvo u EU i dalje ostaje strateški prioritet za zemlju. I svakako pozdravljam i cenim tu izjavu. Ali, kao što sam već pomenuo, sada očekujemo da ta izjava bude praćena konkretnim delovanjem. A kada kažem konkretno delovanje, mislim i na ubrzanje toliko potrebnih reformi, naročito kada je reč o vladavini prava i osnovnim pravima, ali i na praćenje te izjave kroz komunikaciju.

Ovo je nešto što se takođe pominje u našem godišnjem izveštaju - da je važno da vlast preuzme veću odgovornost kada je u pitanju komunikacija o prednostima članstva u EU za Srbiju.

Takođe, vlast treba da stavi tačku na anti-EU retoriku koju smo videli u različitim delovima medija. Uvek sam spreman da polemišem s nekim ko veruje da Srbija ne bi trebalo da uđe u Evropsku uniju, to bi mi zaista bilo zadovoljstvo, ali mislim da takva diskusija treba da bude zasnovana na činjenicama, a ne na dezinformacijama i lažima. A videli smo mnogo slučajeva kada su u većini medijskih kuća širene potpune laži. Mislim da je važno da se tome stane na put.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

evropska unija Andreas fon Bekerat

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Particulare matter

27.11.2025 • 18:19

Srbija se nalazi u sred Evrope. Robna razmena Srbije sa EU je oko 70% Robna razmena Srbije sa Kinom je 12%
Robna razmena Srbije sa rusijom je menje od 4%
Kako to mislite nećemo u EU?
Kompletna naša ekonomija je vezana za EU. Uvoz, izvoz, monetarni sistem, dijaspora. Spoljnji dug. Sve.
Kompletno.

5 12 -7
Zamenik zamenika

27.11.2025 • 17:11

Srbija se ne nalazi u rusiji. Srbija se ne graniči sa rusijom niti je u njenoj blizini. Srbija ne zavisi u bilo kom smislu od rusije osim što nas rusija drži u energetskom zarobljeništvu preko NIS i gasa i time vrši političke pritiske.. Zapad pokušava da nas oslobodi te zavisnosti. Srbija se nalazi u sred Evrope .Balkan je interesna sfera zapada, Amerike i nekih evropskih sila i dok se ne uskladi sa interesima,pravilima, propisima i spoljnom politikom zapada i EU ovde će rusija uvek rovariti i narušavati mir i stabilnost .

5 11 -6
Деда

27.11.2025 • 16:45

Ако примите Србију у ЕУ одлично,али ако не опет одлично. Стварно је доста са том врстом притиска и уцене.

4 3 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.