Banke naplaćuju i upozorenje za ulazak u minus

Autor: Novosti

Info

25.05.2018.

16:59 > 21:38

Banke su sve kreativnije u smišljanju načina na koji od građana zarađuju novac i praktično ne naplaćuju samo ono što im je zakonom zabranjeno.

Banke naplaćuju i upozorenje za ulazak u minus

Foto: Pixabay

Kako pišu Novosti, na sve drugo zaračunavaju procenat - od uobičajenih naknada za obradu kreditnih zahteva, pa do "ugrađivanja" i u čekove kojima građani kupuju na odloženo.

Naknada i do deset odsto

Pojedine banke naplaćuju i celih 10 odsto naknade - to bi značilo da na pozajmljenih 1.000 evra klijent banci u startu ostavi celih sto evra.

Ovoliki procenat je, kako se navodi u tekstu, trenutno ekstreman primer, jer se u tarifama srpskih banaka "trošak obrade kredita" uglavnom naplaćuje po dva, tri, maksimum pet odsto. "I to je protivzakonito, jer Zakon o obligacionim odnosima navodi da isključivo kamata može da bude naplaćena kao trošak kredita", ukazuje Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva".

Naplata upita stanja na bankomatu

Takođe, svega nekoliko banaka ne naplaćuje "upit stanja" na sopstvenom bankomatu.

Preovladavaju one koje traže da im platite da bi vam "preko" bankomata rekle koliko novca imate na računu. Ove tarife idu od 15, 20 dinara na "sopstvenom" bankomatu pa do 35 ako "tuđi" bankomat pitate koliko novca još imate.

Na šalteru je, za sada, upit stanja besplatan, ali ako želite da promet po računu dobijete napismeno ovo parče papira će vas koštati i do 350 dinara.

Posebna priča čekovi

Čekovi su posebna priča. Sve banke naplaćuju "izdavanje čekovnih blanketa" uglavnom od 10 do 30 dinara. Ima i jedna koja ne samo da zaračunava "ležarinu" na čekove - po 30 dinara za svaki mesec koliko ček stoji nenaplaćen - nego kad ček konačno stigne na naplatu sa računa klijenta u to ime "skine" još 100 dinara, navode "Novosti".

Ako se kasni sa ratom ili uleti u nedozvoljeni minus za to se neće naplatiti samo zatezna kamata već i troškovi opomene - od 200 do 400 dinara. Pojedine banke se se dosetile i da uvedu proviziju i na ukrupnjavanje sitnog novca u visini od pet odsto od iznosa.

Banke nerado ukrupnjavaju sitan novac na šalterima, pa su se pojedine dosetile i uvele proviziju i na tu uslugu, u visini od pet odsto od iznosa. Ali, svaki bankar će priznati da sitniš mora da primi kada klijent njime želi da plati, na primer, račun za struju...

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Bankar

26.05.2018 • 09:13

Duga bi priča bila da vam objasnim, zbog čega to nije slučajno i da će biti još teže i gore.
Kad bi bilo 120 miliona Srba i upola toliko računa, naravno da banke ne bi naplaćivale skoro ništa.
Ovako, uskoro će naplaćivati i ulaznice.
I u auto kad ne sipaš benzin, on ne ide.
Trenutno, mi u banke sipamo lož ulje, da bi se pokretale.

1 3 -2
dado

26.05.2018 • 00:10

Ipak banke zive od klijenata, I to ne zaboravite. Ima mnostvo nacina kako da ih zaobidjete i kaznite njihovu halapljivost...

9 0 +9
boja

25.05.2018 • 23:55

I njima je srbija rizik

Banke zive od nakada koji vam skidaju,of cega Im plate od50000 din salterusi do 2500 evra menadzeru ....Razmislite 2 puta pre neko sto uzmete kredit,nisu on tu zbog Vas nego zbog njih...Imaju neki koji Ih zeznu,posto je menica na time,samo promenis posao .adresu I mob. I mogu da se slikaju sa Tim kamatama...koliko je manda u srbiji,samo Ih ne poznajemo...

2 2 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.