Klizišta u Sremskoj Kamenici na više mesta, gradska vlast ne uspeva da ih sanira

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

07.11.2025.

16:08 > 15:50

Tender za projektovanje i sanaciju klizišta na Gradskom groblju u Sremskoj Kamenici drugi put je obustavljen u roku od svega nekoliko meseci. Gradska vlast poslednjih godina neuspešno raspisuje slične nabavke.

Klizišta u Sremskoj Kamenici na više mesta, gradska vlast ne uspeva da ih sanira

Foto: 021.rs (arhiva)

Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije po drugi put je raspisala javnu nabavku za projektovanje i sanaciju klizišta na Gradskom groblju u Sremskoj Kamenici, za šta je procenjeno da će koštati 60 miliona dinara sa obračunatim porezima.

Na prethodni tender raspisan krajem jula se niko nije prijavio, dok se na novi tender prijavila jedna grupa ponuđača.

Ponudu je blagovremeno predala grupa ponuđača "Tron Tex" iz Novog Sada, zajedno sa "Ab&Co" iz Novog Sada, Građevinski institut "Centralna putna laboratorija" iz Veternika, "Hidrooprema" doo Šabac i "Ipsi Institut" doo Veternik. Ovaj posao bi, prema njihovoj proceni, uradili u roku od 400 kalendarskih dana, a cena bi iznosila nešto manje od 60 miliona sa porezima.

Međutim, kako Gradska uprava nije mogla da ustanovi da li firma "Hidrooprema" iz Šapca zadovoljava kriterijume, postupak javne nabavke je obustavljen jer je ponuda neprihvatljiva.

Gradska vlast ne uspeva da sanira klizišta

Ovo nije prvi neuspeli tender za sanaciju klizišta u Sremskoj Kamenici, koji je raspisala gradska uprava. Zapravo, nijedan ovakav tender pokrenut prethodnih godina nije uspešno okončan.

Prošle godine je raspisan i tender za sanaciju klizišta u ulici Vidikovac u Sremskoj Kamenici, za šta je procenjeno da bi koštalo više od 6,8 miliona dinara. Međutim, nakon što je procenjeno da grupa firmi koja se prijavila na tender okupljena oko PZP "Valjevo" nisu zadovoljili kriterijume tendera, te nakon što je završen proces i ispred Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, postupak je obustavljen.

Ni tender za izradu projekta istražnih radova i sanacije klizišta u Kameničkom parku, za šta je procenjeno da bi koštalo oko 4,2 miliona sa porezima, nije uspešno završen nakon što je procenjeno da firma AD "Hidrozavod DTD" iz Novog Sada ne ispunjava kriterijume tendera.

Kako je 021.rs pisao ranije, klizište kod Kameničkog parka aktivirano je početkom 2024. godine. Deo parka zatvoren je za građane jer je došlo do urušavanja tla, nakon čega je usledila i privremena sanacija.

Dugoročna sanacija klizišta u predelu Kameničkog parka, Mosta slobode i Ribnjaka, kako je ranije predložio Fakultet tehničkih nauka, može početi nakon što bude urađen projekat istražnih radova za klizište, a u skladu sa tim će biti urađena i geotehnička istraživanja i elaborat, nakon toga i projekat sanacije klizišta. Međutim, tender nakon obustave prethodnog nije ponovo raspisan.

Iz gradske uprave su krajem septembra za 021.rs kratko odgovorili da su, na osnovu istraživanja, klizišta u fazi mirovanja, te da će u "narednom periodu biti sprovedena nova geotehnička istraživanja" i da će javne nabavke biti pokrenute u skorijem periodu.

Međutim, uprava nije odgovorila na pitanja zbog čega ne uspevaju da do kraja sprovedu tendere, kako planiraju da reše ovo pitanje, kao ni gde su locirana klizišta i koliko često ih proveravaju.

"Kada dođe do aktiviranja klizišta, tada je već kasno za prevenciju"

Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) Minučer Mesaroš za 021.rs objašnjava da je cela Fruška gora geološki specifična, posebno jer je ranije bila ostrvska planina u Panonskom moru i jezeru, koji su se kroz istoriju povlačili i za sobom ostavili seriju slojeva koje pogoduju razvoju klizišta.

Kretanje klizišta može da bude postepeno, gotovo nevidljivo, ali može da bude i naglo. Ovakvo kretanje vidljivo je kod plitkih klizišta, gde se tokom jednog dana može značajan deo padine pokrenuti i to često bude katastrofalno za objekte na površini gde se kuće ili urušavaju ili budu zatrpane, a putevi se odrone ili oštete.

Zbog ovakvog tipa terena, profesor PMF-a ističe da se gradnji mora pristupiti sa posebnim oprezom i da se pre svega treba raditi geološko istraživanje terena, nakon čega se sprovode i dodatne mere stabilizacije.

Plitka klizišta mogu zadavati velike probleme ukoliko se na njima gradi nestručno.

"Zadatak urbanista bi bio da se takva područja mapiraju, te da se na njima ograniči gradnja i da se to ograničenje poštuje. Međutim, to je u današnjim okolnosti dosta komplikovano, pa čak i nemoguće. Investitori traže atraktivne lokacije i u nekim situacijama se prave kompromisi kada se grade objekti na nekim terenima za koje znamo da nisu baš sasvim stabilni", kaže sagovornik 021.rs.

Još jedan od načina kako čovek može da dodatno destabilizuje stabilnost padina jeste i nepravilna seča šuma, ali prvenstveno nepravilno odvođenje površinskih voda.

Upravo takav slučaj bio je i sa klizištem kod Kameničkog parka. Kako je 021.rs ranije pisao, stručna služba utvrdila je da su razlog aktiviranja klizišta u ovom predelu dva vodena izvora, a prostirali se od gornje pešačke staze koja vodi od Univerziteta "Educons" do Mosta Slobode, pa sve do staze u Kameničkom parku.

"Izvori su se po jedan nalazili u oba dela klizišta, koja su ga aktivirala natapanjem vode, koja se potom krenula slivati u Kamenički park, čime je stvorila jezerce", navodi se u izveštaju.

Nakon aktiviranja klizišta, dva izvora su se ujedinila u jedan, a potom su nastajale i nove vodene izdani.

Kada, pak, dođe do aktiviranja klizišta i odrona dela zemljišta, Mesaroš ističe da je u tom momentu kasno za prevenciju ovakvih situacija.

"Tu je onda u pitanju neuspeh čitavog lanca planiranja i izbegavanja štete. Tada je već šteta nastala i u tom slučaju se ona samo sanira, uklanjaju oštećeni, urušeni objekti, eventualno se odnosi deo materijala koji opterećuje padinu kako bi je rasteretili ili se na primer sadi neka vegetacija koja bi korenom vezala zemljište", objašnjava profesor PMF-a za 021.rs.

Najpoželjnije bi, ističe, bilo da se na ovakvim područjima uopšte ne gradi ili da gradnja bude izvedena u skladu sa svim propisima i preporukama struke.

"To je, naravno, nepopularno kod investitora jer umanjuje profit i povećavaju se inicijalni troškovi gradnje, tako da to nekada, nažalost, preskoči kao jedan neophodni potreban korak", kaže on.

Mesaroš dodatno naglašava da je bitno da se prilikom gradnje poštuje reč struke i da kada se neki tereni obeleže kao nepoželjnim za gradnju, da se to sprovede i u praksi.

"Dakle, i da objekti koji su eventualno nelegalno izgrađeni ne budu legalizovani na takvim terenima i tako dalje. Da se vodi računa o nekoj dugoročnoj stabilnosti i isplativosti, a ne samo kratkoročnom profitu. To bi možda bilo najznačajnije", ističe on za kraj.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.