To pokazuju podaci Uprave carina Republike Srbije za 2017. godine, a samo u prvih šest meseci tekuće godine zaplenjeno je skoro 200.000 jedinica raznih medikamenata i suplemenata, piše
"Blic".
Radmila Jovanić iz Sektora za kontrolu primene carinskih propisa Uprave carina, za beogradski list ističe da je tržište falsifikovanih lekova jedno od najbrže rastućih kriminalnih delatnosti, te da pitanje krijumčarenja takvih lekova predstavlja goruću temu u celom svetu, pa i u Srbiji.
"Ovakvi lekovi imaju nedostatak u kvalitetu, što se ogleda u sastojcima koji su neodgovarajućeg kvaliteta ili su pak falsifikovani, često ne sadrže aktivne supstance ili su aktivne supstance u pogrešnoj dozi i najčešće se proizvode ilegalno u nehigijenskim i opasnim uslovima", ističe Jovanić.
Prema njenim rečima, falsifikovani lekovi predstavljaju opasnost za korisnike.
"Zabeleženi su slučajevi da su u falsifikovanim lekovima pronalažene materije poput cementa, krede, borne kiseline, arsena, kreme za poliranje obuće koja lekovima daje sjaj, što predstavlja veliki rizik za zdravlje onoga ko takav lek koristi. Zato je važno podići svest građana o štetnosti falsifikovanih lekova koji se kupuju na neovlašćenim mestima i putem interneta. Upotreba takvih lekova nekada može završiti i smrtnim ishodom", upozorava sagovornica lista.
Dodaje i da je alarmantna pojava da se sve češće lekovi prodaju preko intemeta, na raznim portalima za oglašavanje, pa čak i preko društvenih mreža.
Gordana Perišin iz Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja kaže za "Blic" da se borba protiv falsifikovanih lekova i medicinskih sredstava mora voditi koordinisano i kontinuirano, jer su se falsifikati u nekim državama uvukli i u regularan lanac snabdevanja tržišta. Ona ohrabruje građane da prijave sve sumnjive lekove jer je krađa lekova u evropskim državama sve učestalija, pa je poželjno pratiti lanac distribucije od veleprodajnih do maloprodajnih objekata.
"Većina zdravstvenih radnika prijave o sumnji na falsifikat lekova podnosi preko obrazaca, ali se prijavljivanje može vršiti i elektronskom poštom i telefonski preko Ministarstva zdravlja. Po prijavi, radi se uzorkovanje proizvoda, zatim kontrola u Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji, a do tada se povlači proizvod iz prometa", objašnjava Perišin.
Kako ističe, poslednjih godina meta falsifikovanja su i citostatici, a uz pomoć MUP-a vodi se pravi rat sa internet prodajom falsifikata veterinarskih preparata, neregistrovanih lekova, doping sredstava za sportiste...
"Dijetetski suplementi se sve češće falsifikuju, a šverc sve pomenute robe odvija se brodovima, automobilima, i to upakovane čak i kao dečje igračke i bombone", priča Perišin.
Da se upotreba ovakvih lekova nekada može završiti i smrtnim ishodom, potvrdio je i Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), državne institucije koja je uključena u sve aktivnosti s uređenjem tržišta farmaceutskim proizvodima u Srbiji.
"Agencija je vrhunski opremljena za kontrolu kvaliteta lekova i medicinskih sredstava i za otkrivanje svih vrsta falsifikata, a imamo i odličnu saradnju sa svim medicinskim i zdravstvenim ustanovama i udruženjima pacijenata, kao i sa MUP-om, Upravom carina i drugima koji se bore protiv falsifikata. Ipak, moram apelovati na građane da izbegavaju takve lekove radi sopstvene bezbednosti i da koriste samo one koji poseduju markice sa hologramima koje se štampaju u Zavodu za izradu novčanica", poručio je Zelić.
Prema dosadašnjim iskustvima carinika, lekovi u Srbiju najčešće stižu sa teritorije Kosova i Metohije i iz Makedonije. Sredstva za potenciju dopremaju se uglavnom iz Kine i Indije.
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
Komentari 12
/
Ovo je bilo emitovano na drugom tv dnevniku rtsa
Sta vas ono brine sa dsom?
svahili
Svetlana NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar