O izuzetno niskoj zastupljenosti žena u donošenju ključnih odluka na lokalu ilustrativno svedoči podatak da se u savetima mesnih zajednica nalazi 19.255 muškaraca i svega 2.501 žena, pokazalo je najnovije istraživanje zaštitnika građana, sprovedeno 2017. godine, uz podršku misije OEBS-a u Srbiji.
– Žene se uglavnom postavljaju na mesta na kojima mora da se radi: one su te koje sprovode tuđe odluke. Muškarci dominiraju na upravljačkim pozicijama i mestima odlučivanja i ta situacija mora da se menja. Što su veće odgovornosti i ovlašćenje za donošenje odluka, zastupljenost žena je manja – istakao je Zoran Pašalić, zaštitnik građana, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Predstavljajući neke od zanimljivijih podataka iz izveštaja zaštitnika građana, pomoćnica generalnog sekretara ombudsmana Nataša Jović ocenila je kao zabrinjavajuću činjenicu da se veoma malo žena nalazi na mestima gde se donose odluke o svakodnevnom životu građana.
Žene su predsednice mesnih zajednica u manje od pet odsto slučajeva. U savetima mesnih zajednica žena je svega 11 odsto, a na mestu predsednika saveta mesnih zajednica nalazi se 2.935 muškaraca i svega 148 žena. U proseku 25 mesnih zajednica vodi muškarac, a 1,5 – žena, piše
Politika.
U posebno marginalizovanom položaju nalaze se žene u ruralnim krajevima. One žive u sredini u kojoj se od njih očekuje da vode računa o porodici i domaćinstvu i ponašaju se u skladu sa tim stereotipima. Veliki broj žena u ruralnim delovima Srbije rekao nam je da nije zainteresovan za politiku ili nema vremena da se bavi politikom zbog obaveza oko dece i domaćinstva, ali je bilo i onih koje su ocenile da "muškarci u selu ne bi dozvolili da na čelu mesne zajednice bude žena". S obzirom na to da je samoosvešćivanje žena dug proces, smatramo da sistem kvota treba uvesti i na lokalni nivo – ocenila je Nataša Jović, podsećajući da su žene zastupljene na mestima odlučivanja tamo gde je zakonodavac uveo kvote, kao što je parlament.
Ona je dodala da posebno zabrinjava simbolično učešće žena sa invaliditetom i Romkinja u lokalnoj vlasti. Naime, u 137 lokalnih samouprava svega sedam žena sa hendikepom nalazi se među odbornicima, a dve su Romkinje, pa se postavlja opravdano pitanje kako osobe sa invaliditetom i Romi mogu da utiču na odluke. Osim toga, na mestu imenovanih osoba nalazi se samo jedna žena sa invaliditetom i nijedna Romkinja.
U izveštaju zaštitnika građana ističe se i da su žene u Srbiji manje zaposlene, manje radno aktivne i imaju niža primanja. Naime, stopa zaposlenosti žena iznosi 38 odsto, a muškaraca – 52 procenta. Najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u starosnoj kategoriji od 55 do 64 godine starosti – svega trećina žena te starosni dobi ima posao, u poređenju sa 53 odsto muškarca. I samozaposlenost je "muškog pola" – na tržištu rada Srbije samozaposlena je trećina muškaraca, u poređenju sa 13 odsto žena. Žene čine 84 odsto pomažućih članova poljoprivrednih gazdinstava i nemaju nikakva prava koja proističu iz radnog odnosa, dok je čak 86 odsto formalno zaposlenih muškog pola.
.jpg "Počeo Kolegijum o radnoj grupi za birački spisak, sastankom predsedava Ana Brnabić")
.jpg "Brnabić za 15h zakazala sastanak oko radnih grupa za birački spisak i izborne uslove")
Komentari 5
Rale
Tamo na pozicijama moći ima još manje žena.
ntt
U realnosti ova pozicija ima manju moc i autonomiju u radu i odlucivanju od higijenecara cetvrtog tri u osnovnoj skoli
Preduzetnica
Sigurna sam da sa stavom koji trenutno imate o starletama, pevaljkama i rijaliti programima nema šanse da ste loše vaspitali svoje dete.
Znam da je teško da mi verujete ali ja sam apsolutno sigurna da ste Vi podigli dete kome gorepomenute medijske budalaštine nisu uzor niti prioritet kada se odlučuje o ozbilnjim životnim dilemama.
Manite se geografije, nije bitno gde ljudsko biče živi ako je ČOVEK.
Srećna sam što sam u moru trulih politikantskih komentara naišla na jedan iskren poput Vašeg.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar