Na Filipinima ubijeno 1.900 dilera, trudnica profesionalni ubica

Jedinice smrti postale su sastavni deo policijskih jedinica. Jedan od profesionalnih ubica je i Marija.

Kada je kontroverzni predsednik Rodrigo Duterte došao na vlast, praktično prvi njegov potez bio je pozivanje građana da ubiju narko dilere koji se opiru hapšenju. Tad se i Marija uključila. Ubila je pet ljudi pucnjima direktno u glavu.

Ona je deo tima ubica koji čine tri žene. Razlog zbog kog su žene izabrane je to što izazivaju manje sumnje kada pokušavaju da se približe svojoj meti. Na pitanje ko joj je do naređenje da to uradi, Marija kaže: "Moj šef, policajac".

Zbog posla kojim se bavi, Marija i njena porodica sada žive u sigurnoj kući na tajnoj lokaciji. Kontroverzni narko rat, za nju je značio više posla, ali i više rizika.

"Mom mužu je naređeno da ubije čoveka koji nije platio dugove. Ipak, jednom prilikom bila im je potrebna žena. Muž me je prijavio. Kada sam ugledala čoveka kog je trebalo da ubijem, polako sam mu se približila i upucala ga", priča Marija.

Pre nego što su postali ubice po ugovoru, ona i njen muž bili su nezaposleni. Sada, zarađuju oko 200.000 filipinskih pezosa po ubistvu, odnosno oko 430 dolara. Ipak, ni sav taj novac nije samo njihov, jer ga dele sa još troje ili četvoro ljudi koliko učestvuje u operaciji. Čak i tako mali prihodi, veliki su novac za nekoga ko živi na Filipinima.

Ubistva po ugovoru nisu nikakva novost na Filipinima, ali nikada nisu bila tako učestala kao sada. Predsednik Duterte dao je jezivo obećanje po dolasku na vlast. Obećao je da će za prvih šest meseci mandata ubiti 100.000 ljudi. Ta pretnja posebno se odnosila na narko dilere.

Duterte je rekoa da Filipinima vlada epidemija "šabua" što je filipinska reč za kristal met, najrasprostranjeniju drogu u toj zemlji. Jedan gram košta oko 1.000 filipinskih pezosa ili 22 dolara.

Prema podacima policije, oko 1.900 ljudi ubijeno je od kada je Duterte stupio na dužnost 30. juna. Od tog broja, 756 ubila je policija, kako tvrde, prilikom opiranja hapšenju. Ostale smrti, zvanično su pod istragom. Ipak, za očekivati je da ti slučajevi ostanu nerazjašnjeni. Gotovo sva ta krvava tela otkrivena su noću u siromašnim predgrađima Manile i gotovo svi su bili radnici ili taksiste, vozači, nezaposleni...

Narko rat ima veliki broj pristalica na Filipinima. U Tondu, delu grada koji se nalazi nedaleko od luke u Manili, većina stanovnika slaže se sa načinom na koji se predsednik obračunava sa dilerima. Tek poneko brine da bi kampanja mogla da se otrgne kontroli. Većina krivi "šabu" za izgubljene živote, povećanje kriminala i smrt.

Jedan od onih koji se nalazi na spisku meta jedinica smrti je i Rodžer, koji je ispričao novinarima BBC-ja kako je dospeo na listu za odstrel. Rodžer je radnik, a kako je i sam zavisnik, počeo je da diluje da bi mogao da finansira svoju naviku. Često je sarađivao sa korumpiranim policajcima koju su mu čak donosili zaplenjenu drogu da diluje.

Trenutno je u bekstvu. Svakih nekoliko dana menja mesto boravka u strahu da ne bude uhvaćen i ubijen.

"Prevario sam mnoge ljude zato što sam bio zavisnik, zato što sam jedan od mnogih koji su prodavali drogu. Mnogi koji diluju nisu sposobni na teže zločine. Ja sam zavisnik ali ne ubijam, ne kradem", kaže Rodžer. Da bi zaštitio svoju decu od epidemije drogiranja, poslao ih je kod babe i dede na selo. Prema njegovim procenama, između 30 i 35 odsto ljudi koji žive u njegovom komšiluku su narkomani.

Marija se kaje zbog svog izbora, posebno jer je ponovo trudna. "Osećam krivicu i teško mi je. Ne želim da porodice onih koje sam ubila krenu na mene", kaže Marija.

Želi da, nakon još jednog ubistva koje joj je ostalo po ugovoru, prestane to da radi. Redovno odlazi u crkvu da se ispovedi, ali i dalje ne želi da kaže svešteniku čime se bavi.