Menu 021

Sve više malih pivara u Srbiji, a hmelj se gaji samo na jednom mestu u Vojvodini

Svaki stanovnik Srbije u proseku popije po 60 litara piva godišnje, a osnovni pivski sastojak gaji se na samo jednom mestu u zemlji.
Info 01.10.2017. | 16:55 > 16:56
Sve više malih pivara u Srbiji, a hmelj se gaji samo na jednom mestu u Vojvodini
Foto: Pixabay
U zlatno doba, hmelj se u Vojvodini gajio na hiljadama hektara, da bi 2011. godine proizvodnja te sirovine potpuno prestala. Razlozi su sankcije i privatizacija pivara. Ipak, pre nekoliko godina ponovo su zasađene prve stabljike hmelja u Bačkom Petrovcu. Ovde se gaje četiri američke i tri domaće sorte, od kojih je jedna autohtona. Tako je od pre tri godine, kada Rastislav Struhar obnavlja proizvodnju.
 
"Glavni razlog je bio taj što su se pojavile male, koje sada zovemo kraft pivare, koje čak i više od deset puta koriste hmelj u svojoj proizvodnji nego što ga koriste industrijske pivare", objašnjava za RTS Rastislav Struhar iz a. d. "Petrovec".
 
Jedna beogradska stalni je kupac već godinu dana.
 
"Naravno da bih više da koristimo što više domaćeg hmelja. Neke stvari ne možemo da postignemo samo sa domaćim, ali, takođe, mnogo bismo mogli da postignemo koristeći i jedan i drugi u različitim kombinacijama", kaže Uroš Zakalanović iz pivare "KAŠ" i dodaje da se domaći definitivno više isplati.
 
Domaći hmelj, međutim, zakopao je strani kapital. Čak i proizvođači koji su odoleli sankcijama devedesetih, nisu uspeli da se odrupru privatizacijama posle dvehiljaditih jer kupce pivara država nije obavezala da koriste domaću sirovinu.
 
"To nije primereno zemlji koja se okrenula tržišnoj ekonomiji, kao što smo mi, i to je jedna mera koja je davno napuštena. Svi proizvođači, prerađivači se rukovode svojom poslovnom politikom na kraju i cenama", objašnjava Milan Ćuprić iz Ministarstva poljoprivrede.
 
Novu šansu jedini hmeljar vidi u registru novih sorti i smanjenju akciza malim pivarima.
 
"Ako smanji ili u potpunosti ukine akcize onima koji kupuju domaći hmelj, država može da naplati preko proizvođača hmelja, radnika, zapošljavanja novih radnika", ističe Rastislav Struhar.
 
A, ponude države, za sada, su subvencije.
 
"Podsticaj za podizanje proizvodnih zasada hmelja iznosi tri miliona dinara po podnosiocu zahteva", navodi Milan Ćuprić i dodaje da interesa, nažalost, nema. I takva je sitacija uprkos tome što je hmelj čak 20 puta profitabilniji od kukuruza, pšenice ili soje. Zato ga je, samo prošle godine u zemlju uvezeno oko 52 tone, u vrednosti od pola miliona evra.
Autor: RTS
  • Rastislav
    05.10.2017 13:01
    Čuj, nema hmelja pa nema hmelja. Jel' vi pijete pivo zbog hmelja ili da se napijete?
  • Čaruga
    03.10.2017 22:06
    Prošo voz
    Kad nisu znali kako sačuvati Hmeljarnike , a bilo ih je u Vojvodini na stotine hektara ....trebali su pitati pametnije ,kako su oni sačuvali . Recimo Slovence ,i kod njih je privatizovano ,zar ne ?

    Pa samo u okolini male opštine Žalec skoro hiljadu hektara ,napravili brend od toga ..sve u znaku šišarke hmelja . U Vojvodini se gajio stotinama godina i sad odjednom nije baš dobar za pivo , ajd da se vadi ! I nestade sve ....



  • dijasporac
    03.10.2017 00:48
    @mali perica
    Jeste, vama su svi koji su se iselili baustelci. Zloba je ono sto najvise uspeva u Srbiji, pogotovo u Novom Sadu, nigde vise "obavestenijih" i "sveznajucih" ljudi. Zato vam i tako dobro ide.
  • milojko
    02.10.2017 16:54
    kukuruz
    Trenutno mislim da je najgore Jelen pivo. Voda losa, pretvrda, jecma videlo nije, posle 2 piva krene glava da razara. Dobro samo za alkose.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest