U zlatno doba, hmelj se u Vojvodini gajio na hiljadama hektara, da bi 2011. godine proizvodnja te sirovine potpuno prestala. Razlozi su sankcije i privatizacija pivara. Ipak, pre nekoliko godina ponovo su zasađene prve stabljike hmelja u Bačkom Petrovcu. Ovde se gaje četiri američke i tri domaće sorte, od kojih je jedna autohtona. Tako je od pre tri godine, kada Rastislav Struhar obnavlja proizvodnju.
"
Glavni razlog je bio taj što su se pojavile male, koje sada zovemo kraft pivare, koje čak i više od deset puta koriste hmelj u svojoj proizvodnji nego što ga koriste industrijske pivare", objašnjava za
RTS Rastislav Struhar iz a. d. "Petrovec".
Jedna beogradska stalni je kupac već godinu dana.
"Naravno da bih više da koristimo što više domaćeg hmelja. Neke stvari ne možemo da postignemo samo sa domaćim, ali, takođe, mnogo bismo mogli da postignemo koristeći i jedan i drugi u različitim kombinacijama", kaže Uroš Zakalanović iz pivare "KAŠ" i dodaje da se domaći definitivno više isplati.
Domaći hmelj, međutim, zakopao je strani kapital. Čak i proizvođači koji su odoleli sankcijama devedesetih, nisu uspeli da se odrupru privatizacijama posle dvehiljaditih jer kupce pivara država nije obavezala da koriste domaću sirovinu.
"To nije primereno zemlji koja se okrenula tržišnoj ekonomiji, kao što smo mi, i to je jedna mera koja je davno napuštena. Svi proizvođači, prerađivači se rukovode svojom poslovnom politikom na kraju i cenama", objašnjava Milan Ćuprić iz Ministarstva poljoprivrede.
Novu šansu jedini hmeljar vidi u registru novih sorti i smanjenju akciza malim pivarima.
"Ako smanji ili u potpunosti ukine akcize onima koji kupuju domaći hmelj, država može da naplati preko proizvođača hmelja, radnika, zapošljavanja novih radnika", ističe Rastislav Struhar.
A, ponude države, za sada, su subvencije.
"Podsticaj za podizanje proizvodnih zasada hmelja iznosi tri miliona dinara po podnosiocu zahteva", navodi Milan Ćuprić i dodaje da interesa, nažalost, nema. I takva je sitacija uprkos tome što je hmelj čak 20 puta profitabilniji od kukuruza, pšenice ili soje. Zato ga je, samo prošle godine u zemlju uvezeno oko 52 tone, u vrednosti od pola miliona evra.
.jpg "DZH u Subotici spreman za razgovore sa DSHV oko izlaska na lokalne izbore u junu")
.jpg "Kroz Suboticu vozio teretno vozilo sa 3,07 promila alkohola u krvi i na amfetaminu")
.jpg "Opozicija neće mesto potpredsednika u Skupštini Vojvodine: Znak protesta zbog izbornih nepravilnosti")
.jpg "Zaustavljen kod Sremske Mitrovice: Policija mu u kolima našla kesu sa 150 grama amfetamina")
.jpg "Ginekolog iz Sremske Mitrovice osumnjičen za akušersko nasilje ostaje u pritvoru još tri meseca")
.jpg "Radnika obezbeđenja udarila struja na železničkoj stanici u Pančevu: Zadobio teške povrede")
.jpg "Izmenjen saobraćaj od petlje Kuzmin do petlje S. Mitrovica i petlje S. Mitrovica do petlje Ruma")
.jpg "I sledeće nedelje nova prilika da nekome spasite život: Prikupljaće se krv širom Vojvodine")
Komentari 16
Rastislav
Čaruga
Pa samo u okolini male opštine Žalec skoro hiljadu hektara ,napravili brend od toga ..sve u znaku šišarke hmelja . U Vojvodini se gajio stotinama godina i sad odjednom nije baš dobar za pivo , ajd da se vadi ! I nestade sve ....
dijasporac
Jeste, vama su svi koji su se iselili baustelci. Zloba je ono sto najvise uspeva u Srbiji, pogotovo u Novom Sadu, nigde vise "obavestenijih" i "sveznajucih" ljudi. Zato vam i tako dobro ide.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar