Međunarodna priznanja koja je Tito dobijao tokom života teško da se mogu pobrojati. On je jedina osoba iz Hrvatske koja je dva puta bila na naslovnici uglednog i uticajnog magazina Time, pozivali su ga i dolazili mu u goste najvažniji državnici sveta, ali jedino što je još želeo da bi doista kompletirao svoj uspeh, bila je Nobelova nagrada za mir. To se ipak nije dogodilo, a najbliže ovoj nagradi bio je 1973. godine.
Lobiranje
Odluka da se lobira na sve strane doneta je na državno-partijskom nivou 1972. godine. Tita je trebalo da predlože predložiti Vili Brant, nemački političar i državnik koji je i sam dobio ovu prestižnu nagradu godinu dana ranije, zatim indijska premijerka Indira Gandi, car Etiopije Hajle Selasije, bivši sekretar UN-a iz Burme U Tant, Habib Burgiba, predsednik Tunisa, kao i italijanski političar Pjetro Neni, predsednik Finske Urho Kaleva Kekonen i predsednik Svetskog jevrejskog kongresa Nahum Goldman. Nažalost, ni ovo uticajno društvo nije bilo dovoljno da Tito dobije Nobela, a zašto se to nije dogodilo, opisao je u svojim knjigama autor najviše biografskih knjiga o Titu Pero Simić.
Celu akciju koordinisao je Rato Dugonjić, tadašnji potpredsednik Predsedništva SFRJ, a prema pisanju publicista Mila Gligorijevića, o tome je Vladimir Dedijer jednom rekao:
"Mene je pozvao Dugonjić i pitao bih li podržao Titovu kandidaturu. Rekao sam mu da ću podržati kandidaturu, ali da ga moram upozoriti na važnu činjenicu, a to je da Tito nije ni Jevrej, ni mason. A tu nagradu dobijaju samo oni."
Ipak neuspeh
Milan Terzić zapisao je da je u poverljivim dokumentima SSIP-a (Saveznog sekretarijata za inostrane poslove), akciju trebalo voditi diskretno, da u slučaju neuspeha informacija ne dođe u javnost i zbog Titovog ugleda, ali i ugleda cele države.
Titovu kandidaturu Komitetu za dodelu nagrade podneli su predsednik parlamenta Luksemburga Pjer Gregoar i predsednik Saveza učesnika pokreta otpora u Nemačkoj za vreme Trećeg rajha, Karl Ajbah.
Radna grupa SSIP-e morala je da izlobira i osigura glasove 30 najuticajnijih državnika i političara iz celog sveta, što nije bio nimalo lak zadatak. Međutim, 12. decembra 1972. godine u izveštaju radne grupe pisalo je da 'još nije utvrđeno da li je Gregoar podneo službeni pismeni predlog."
Le Duk To odbio nagradu
Svi najznačajniji jugoslovenski političari i diplomate dobili su zadatak da lobiraju i sakupe podršku, ali nije išlo.
Tekst Titove kandidature za Nobelovu nagradu pripremio je Đorđe Radenković, tadašnji spoljnopolitički komentator "Politike". Ali na kraju su u službenoj kandidaturi ostali smo citati značajnih političara koji su lepo govorili o Titu. Među onima koji su podržali Titovu kandidaturu bili su mnogi iz filmskog sveta - Čarli Čaplin, Luis Bunjuel, Akira Kurosava, Lorens Olivije, Ingmar Bergman i mnogi drugi.
U zaključku radne grupe od 17. maja 1973. godine, piše: "Za sada se može zaključiti da postoji uočljiva disproporcija između predloga i podrške našoj kandidaturi, koji su Nobelovom komitetu stigli od uglednih ličnosti iz sveta."
U Oslu je 16. oktobra 1973. godine objavljena vest da su nagradu dobili američki državni sekretar Henri Kisindžer i vijetnamski revolucionar i političar Le Duk To, zbog smirivanja sukoba u Vijetnamu. Le Duk To je nagradu odbio jer, kako je rekao, "još se ne poštuju uslovi primirja." Narednog dana "Politika" je objavila ovu vest na trećoj stranici, bez ikakvih informacija o Titovoj kandidaturi.
Koštao ga sukob s Izraelom
Prilikom glasanja za Tita, rezultat je bio 2:2, a presudni glas bio je onaj predsednice Komiteta, koja je sasvim neočekivano glasala protiv jer je bila udata za Jevreja i nije mogla da oprosti Titu što je stao na stranu Arapa u sukobu s Izraelom.
Ali, iza Titovog, prema Dedijerovom mišljenju, krije se i propust što se lobiralo i kod SSSR-a, a to je izazvalo negodovanje zapadne štampe i zapadnih političara. "New York Times" je ovu podršku okarakterisao kao podršku antiameričkim težnjama SFRJ. Osim toga, i u pokretu nesvrstanih je imao problema jer je Nobelovu nagradu želeo i Hajle Selasije.
Organizacija srpske emigracije u Americi - Srpska narodna odbrana, organizovala je proteste u kojima je pred zapadom optužila Tita za ubistva 400.000 Srba tokom Drugog svetskog rata i progone intelektualaca.
U martu 1973. godine SNO je uputio Nobelovom komitetu pismo u kojem se dokazuje da je Tito "diktator", "zločinac" a preko izraelskog konzula u Čikagu pokrenuli su i jevrejsko javno mišljenje u kojem su podsetili na Titov antiizraelsku politiku. Slična pisma stigla su do najznačajnijih političara u svetu, uključujući i Vilija Branta i američki Senat.
Emigracijska antipropaganda
Švedski list 'Sydsvenska Dagbladet' pisao je o čistkama i hapšenjima u Jugoslaviji, a posebno su aktivni bili pripadnici srpske i hrvatske emigracije. Bilo je to vreme kad se režim u Jugoslaviji obračunavao s tehnokratama u državnim preduzećima i praksisovcima na univerzitetima.
Jedan od praksisovaca Dragoljub Mićunović, koji se protivio dogmatskom marksizmu, davno je još pričao da je postupak za udaljavanje osmoro profesora i asistenata s Filozofskog fakulteta počeo 1971. godine i trajao naredne četiri.
"Tito je silno želeo Nobelovu nagradu za mir. Bio je tu umešan i vojvoda luksemburški, koji ga je predlagao. Glasine tvrde da je on to radio za veliki novac. Tita su upozorili da ne bi bilo dobro da se proteruju profesori s fakulteta ako hoće nagradu. Brant i Olaf Palme takođe su ga na to upozorili. Svake godine donosili su novi zakon o školstvu, tražeći formulu kako da nas oteraju, ali nikako nisu prešli tu fakultetsku barijeru. Vojvoda bi opet predlagao Tita za nagradu, ali opet bi stvar propala", ispričao je Mićunović i dodao: "Tek kad je shvatio da nema ništa od nagrade, Tito je oterao profesore koji su mu bili trn u oku."
Priznao poraz
Negde pred kraj života, Tito je u jednom govoru najvišim vojnim i državnim zvaničnicima rekao:
"Ja nisam dobio Nobelovu nagradu za mir zbog Golog otoka, iako me za ovu nagradu predlagalo više od stotinu državnika iz celog sveta. Norveški kralj tražio je od mene da se izvinim pred celim svetom zbog Golog otoka. Rekao sam mu: 'Ako nekome treba da se izvinim, onda su to oni koji su tamo došli nevini. Informbiroovcima ne želim da se izvinjavam. Nobelovu nagradu nisam dobio i nisam nikoga krivio za takvu odluku. Sam sam sebi presudio."
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 5
Čučuk Stana
Terješkova
Drug Tito
Srbija i Srbin nikada nisu ziveli bolje nego za vreme Tita .
Koliko je fabrika tada radilo u Novom Sadu a koliko danas ?
Koliko je Novi Sad imao tada zaposlenih a koliko sada ?
Od srednje plate roditelja uvek smo isli na letovanje i zimovanje.
Frizider uvek prepun , kupovina nove obuce i odece gotovo je bila svakodnevnica .
Nocu su mirno mogao hodati ulicom bez bojazni da ce te neko napasti.
Tada su kriminalci isli u zatvor .
Redovno odlazenje u pozoriste i bioskop.
A danas ?
Danas imamo politicare bandite koji godinama pljackaju sopstveni narod.
Da je drug Jozek ziv svi oni bi sada tucali kamen na jednom poznatom ostrvu .
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar