Njihov program je krajnje antivuropski, apsolutno antiimigrantski i jedno od temeljnih mesta politike koja se neskriveno temelji na ksenofobiji, jest belački, posebno nordijski rasistički stav prema muslimanskom svetu. Pozivajući se velikim delom na tradiciju svojih predaka Vikinga.
I na tom mestu kompletan politički program naprosto bi im, za ljubav prema iskrenosti i istorijskim činjenicama, moralo nepovratno uništiti najnovije otkriće Anike Larson sa Univerziteta Upsala. Ona je upravo otkrila da su Vikinzi još pre više od 1.000 godina obožavali da vezu natpise "Alah" na svojoj odeći. Dakle, još u prvim vekovima islama kako sasvim mlade religije.
Nekoliko komada odeće Vikinga koja je poticala iz 9. i 10. veka čamilo je konzervirano po kutijama još otkako su ih arheolozi pronalazili po Upsali pred kraj 19. do sredine 20. veka. Radi se o pogrebnim kostimima žena i muškaraca koje su pronalazili po tradicionalnim starim vikinškim grobovima. Za tekstilnog arheologa iz Švedske sasvim uobičajeno proučavala je komade koji su bili uskladišteni i ostala zbunjena. Mali geometrijski uzorci, ne veći od 1,5 centimetara, nisu značili naprosto ništa ni na jezicima, ni na pismima, niti na ikakvim simbolima drevne Skandinavije.
"Nisam to mogla da povežem ni sa čim. Da bih se odjednom setila gde sam već videla sličan dizajn; u Španiji, na tekstilnim uzorcima Maora", napisala je na univerzitetskim stranicama.
Shvatila je da uopšte ne gleda vikinške uzorke, nego kufsko pismo, staro arapsko pismo koje se razvilo u VII veku u Mesopotamiji, koje je ime dobilo po gradu al-Kufi u donjem toku reke Eufrat.
Uz pomoć kolega Iranaca odgonetnula je da jedan natpis znači "Ali", što je ime četvrtog islamskog kalifa. Reč pored ove bilo je nešto teže dešifrovati, nije se uklapala ni u šta. Povećala je slova, počela je da ih gleda iz svih uglova i odjednom joj je pogled zapeo na odrazu natpisa u ogledalu. Izvezena reč glasila je u prevodu "Alah".
Od 100 komada odeće, ovakve natpise pronašla je već i letimičnim pregledom na njih 10, a da još nije ni započela s detaljnim pregledom. I na svim mestima reči, odnosno imena, Alah i Ali bile su napisane zajedno. Odjednom se otvorila mogućnost da su u vikinškim grobnicama sahranjeni muslimani, odnosno da je najmanje desetina ovih Vikinga bila muslimanske vere.
Uskoro je shvatila i vrlo mogući razlog zašto je "Alah" bilo napisano kao u ogledalu.
"Moguće je da je to bio pokušaj da se molitve zapišu tako da se čitaju sleva na desno, ali s arapskim znakovima koje su morali da se koriste. Često se uzima da su predmeti s Istoka u grobovima iz doba Vikinga mogli biti jedino takvog porekla da su stigli trgovačkim putovima. Međutim, to ne objašnjava kako se ovakvi natpisi nalaze na odeći iz tipično vikinškog doba i uz sačuvane prikaze Valkira", napisala je.
Kufski znakovi već su nalaženi na mozaicima nadgrobnih spomenika i mauzoleja po Srednjoj Aziji iz doba Vikinga.
Slične oznake pronalazili su i po vikinškim grobovima u Švedskoj.
"Pogrebni običaji iz razdoblja Vikinga verovatno su bili pod uticajem islama i ideje o večnom životu u raju nakon smrti... Pogrebne dragocenosti poput prelepe odeće, fino satkane u egzotičnim radionicama, teško da mogu reflektovati svakidašnji život preminulih. Bogati materijali iz grobova treba posmatrati kao materijalni izraz dubljih vrednosti."
To onda znači da su Vikinzi prelazili u islam u isto doba kad i na hrišćanstvo, vrlo srodnu monoteističku religiju islamu, ali bržim tempom.
Što se tiče natpisa koje je Larson otkrila, Ali je bio rođak i zet proroka Muhameda. Alija danas poštuju i mole mu se i suniti i šiiti, ali šiiti su oni koji ga smatraju za Muhamedovog duhovnog naslednika.
Neki od šiitskih natpisa ovakve vrste pronalaženi su zapisani kao u ogledalu. Ovo otkriće nipošto nije prvi trag kulturnog uticaja islama, odnosno Arapa na Vikinge, ali je prvi dokaz da su Vikinzi prelazili u islam, i to na Skandinavskom poluostrvu. Film "13. ratnik" iz 1999. s Antonijom Banderasom u glavnoj ulozi ekranizacija je romana "Oni koji jedu mrtve" Majkla Krajtona iz 1976. Krajton je, pak, ovaj roman napisao u prvom delu prema rukopisu Ahmada ibn Fadlana, arapskog putnika kojeg je u 10. veku bagdadski kalif kralj Podvolških Bugara. Međutim, tamo su ga Vikinzi unovačili za svoj podvig na severu. Drugi deo romana napisan je prema pojedinim elementima staroengleskog epa "Beovulf". Ibn Fadlan je o Vikinzima pisao da su "visoki poput palmi", da su tetovirani od noktiju na rukama do vrata, da su svetle kose, da su svi muškarci naoružani sekirama, mačevima i dugim noževima. Opisao ih je kao hrabre, snažne, čestite, ali se zgražavao zbog njihove nehigijene.
Vrlo slično kako je to opisano u filmu iz 1999. Bila je to ipak Evropa Srednjeg veka, antička civilizacijska dostignuća preživljavala su u islamskom svetu. O Vikinzima iz 9. i 10. veka pisali su i mnogi drugi islamski putnici. Istraživač i geograf Ibn Rustah je, pak, napisao da su Vikinzi zgodni, čisti i lepo obučeni, velikodušni jedni prema drugima, da rado pohvale nečiji uspeh, da pružaju zaštitu svima koji traže utočište ili gostima.
Arapski zapisi iz tog vremena, zapravo, su vrlo brojni i bogati, samo što se do sada smatralo da je reč isključivo o posledicama susreta zbog trgovine i diplomatije. Pritom istoričari po pravilu nisu uzimali u obzir napise poput onoga Amina Razija: "Vikinzi jako cene svinjetinu. Skloni su joj čak i oni koji su prešli na islam."
Ili ono što je napisao Omar Mubaidin o prilikama na Pirinejskom poluostrvu tokom vladavine Arapa: "Vikinzi su izveli brojne napade i na islamske i na hrišćanske države na poluostrvu. Inače je zajednica doseljenih Vikinga koji su se preobratili na islam u jugoistočnoj Sevilji, čuvena po tome što Kordobu i Sevilju snabdeva sirom."
Uz ovakve dokaze o Vikinzima muslimanima s odeće koje je otkrila Anika Larson, sve to se ne može ignorisati, kao ni još mnoštvo drugih stvari.
Prvi Vikinzi na koje su Arapi naišli bili su oni iz podrečja Volge i prema severu. Tako su nastali gradovi poput Novgoroda, a odatle i tadašnja reč Arapa za Vikinga – "Rus". Arapi su jako cenili robu Vikinga, posebno pojedina krzna, pa se smatra da je to što su Vikinzi preko njih dobijali trgovinom mnoštvo dirhama, bio jedan od ključnih razloga uzleta vikinške moći.
Čak, Vikinzi koji su od 10. do 12. veka vladali Jorkom i Dablinom, koristili su dirham kao platežno sredstvo.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 2
Ljuba
Miky
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar