Osim modela koji se uobičajeno pominje kao što je davanje Tvrđave u nadležnost nekoj novoformiranoj ustanovi ili javnom preduzeću, mladi stručnjaci su ukazali i na druge, možda adekvatnije alternative.
Tvrđavom bi mogao da upravlja Zavod za zaštitu spomenika kulture koji bi osnovao koordinaciono telo u kojem bi učestvovali predstavnici svih korisnika Tvrđave. Takođe, mogao bi da bude formiran klaster različitih nadležnih ustanova, privrednika i civilnih organizacija koji bi upravljao prostorom.
Ove i slične ideje samo pokazuju da je moguće pronaći optimalan model za upravljanje Tvrđavom koji će omogućiti efikasnost i odgovornost upravljanja, ali i učešće ključnih aktera i transparentnost. Ovi modeli usklađeni su sa najboljom evropskom praksom, ali i gradskom strategijom razvoja kulture koja obavezuje na participativnost i transparentnost upravljanja u kulturi. Međutim, za ovakvo upravljanje neophodno je da dođe do otvorenog dijaloga i saradnje različitih zainteresovanih strana.
Rezultati istraživanja u okviru projekta "Slučaj Petrovaradin" pokazali su da trenutno ne postoji efikasno upravljanje Tvrđavom, budući da u njemu učestvuje mnogo zainteresovanih strana čije aktivnosti nisu koordinisane. Kako nalazi istraživanja sugerišu, menadžment Tvrđave se svodi na tehničko očuvanje i održavanje, dok postoje očigledni nedostaci kada su u pitanju istraživanje, obrazovanje, turizam, novac i učestvovanje zajednice.
Iako Zakon o turizmu definiše destinacijsku menadžment organizaciju, Petrovaradinska tvrđava i njeno podgrađe prepušteni su brojnim interesnim stranama koje uključuju gradske vlasti, organizacije za zaštitu spomenika kulture, nevladina udruženja, ali i umetnike i vlasnike lokala.
Kao jedan od problema navodi se to što se sporazumi o iznajmljivanju prostora na Tvrđavi ostvaruju bez transparentnih procedura i oni se retko raskidaju. S obrzirom da su prostori u okviru kulturno-istorijske celine, kirije su prilično niske a sporazumi o iznajmljivanju ne propisuju davanje određene količine novca u svrhu očuvanja Tvrđave.
Tokom prethodnih nekoliko godina Zavod za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu pokušao je da izradi plan upravljanja, ali dokument nikada nije objavljen zato što je bila potrebna dalja analiza.
Prošle godine Grad je formirao radnu grupu koja se sastoji od predstavnika lokalne i pokrajinske vlasti sa ciljem da se predloži model upravljanja. Članovi grupe sastajali su se nekoliko puta od osnivanja. Zvanično, radna grupa još uvek postoji, ali sastanaka nije bilo neko vreme.
U međuvremenu, u
junu ove godine, Gradska uprava za privredu naručila je izradu Programa i plana upravljačkog modela Petrovaradinske tvrđave. Inače, u periodu od 1991. do 1993. godine, za upravljanje Tvrđavom bila je zadužena javna kompanija čiji je osnivač bio Grad Novi Sad. Ipak, menadžment se pokazao kao neefikasan, jer preduzeće nije zapošljavalo adekvatne stručnjake.
Istraživanja su rađena u okviru Međunarodne letnje akademije o upravljanju Petrovaradinskom tvrđavom, odnosno projekta "Slučaj Petrovaradin", koji sprovode Evropa Nostra Srbija, Zavod za zaštitu spomenika kulture Novi sad i Fakultet za sport i turizam Novi Sad, u partnerstvu sa međunarodnim organizacijama Edinburgh World Heritage, Europa Nostra i Globalnom opservatorijom za istorijske gradske predele pod okriljem UNESCO-a. Projekat se sprovodi u okviru Evropske godine kulturnog nasleđa i Novi Sad 2021 Evropske prestonice kulture, a finansijski je podržan od strane britanske fondacije The Headley Trust i Fondacije NS2021.
.jpg "Slučaj Petrovaradin: Teško do pravilnog upravljanja tvrđavom")
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Novi Sad 9. januara u Atini predaje titulu EPK: Nove prestonice u Grčkoj, Rumuniji i Mađarskoj")
Komentari 3
T
Ugledajte se na to kako se sa ovakvim spomenicima kulture uparavlja u razvijenim zemljama i EU.
Grac je sličan sa Novim Sadom pa uzmite njihovu tvrđavu za primer kako se to radi.
Ali oni tamo nemaju EXIT...
Ako se prostor izdaje u komercijalne svrhe onda mora da se jasno i precizno navedu uslovi za to.
Ovako tvrđava ubrzano propada a mi još ne umemo (ni da se dogovorimo) ni kako njome da "upravljamo".
Mamika
Lala
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar