Svaka odluka protiv sumnjivih novosadskih lekara oslobađajuća

Prijava ima sve više, ali kako za 021 kaže sekretar komore Relja Aleksić, to je posledica činjenice da su građani sve bolje obavešteni da se žalbe na rad lekara-članova RLKV mogu podneti Sudu časti u okviru ove organizacije.

Odluke Suda časti, koji čine devet sudija, u poslednje dve godine bile su izuzetno povoljne za lekare za koje je postojala sumnja da su napravili lekarsku grešku, s obzirom na to da nijedan lekar nije proglašen krivim.

U okviru tih 40-ak prijava ima i dosta postupaka u toku, a fleksibilni rokovi dozvoljavaju sudijama da većaju i do tri godine. S druge strane, građani imaju rok od dve godine da prijave potencijalnu lekarsku grešku. Sekretar Regionalne lekarske komore Vojvodine Relja Aleksić kaže za 021 da sve sudije u okviru Suda časti u stvari rade volonterski i imaju stalne poslove, ali se trude da se postupci ne rastežu do u beskonačno.

"S tim što je velik problem razgraničiti šta zapravo građani žele. Često u praksi pred organima komore se pokreće zahtev za naknadu štete, a to se radi samo u redovnom sudskom postupku. Mi samo utvrđujemo disciplinsku odgovornost, koja ide od najslabije od najjače. Najslabija je javna opomena, sledi oduzimanje licence na određeni period, te trajno oduzimanje licence", objašnjava Aleksić.

Inače, Sud časti lekarske komore samo je prvostepeni organ u odlučivanju i na njegove zaključke građani mogu da se žale. U tom slučaju se ide na Vrhovni sud časti sa sedištem u Beogradu, čije su odluke konačne.

"Mi možemo da kažemo da je doktor nevin i lice koje je pokrenulo postupak protiv tog doktora može pred vrhovnim sudom časti da pokrene žalbu na takvu našu odluku. Vrhovni sud časti može u svom odlučivanju da preinači našu odluku", dodaje naš sagovornik.

Koliko je bilo konačnih odluka Vrhovnog suda časti, a koje se odnose na područje Novog Sada i Vojvodine nismo uspeli da saznamo u Lekarskoj komori Srbije više od 20 dana, a uprkos najavi da ćemo odgovore dobiti kada se sekretar Vrhovnog suda časti vrati u ponedeljak sa godišnjeg odmora, rečeno nam nije ispunjeno. To dovodi u pitanje i proceduru odlučivanja u vrhovnom sudu časti, čiji članovi se imenuju na dve godine.

Nezvanično, u postupak ne moraju da budu uključene sve sudije Vrhovnog suda časti, pa tako neko može da bude imenovan, ali nikada i uključen u bilo kakvo odlučivanje. U skladu sa tim, slučajevi bi mogli da budu uvek ili najčešće povereni samo određenim sudijama.

Građani prijave podnose iz različitih razloga, najčešće zbog sumnje na stručnu grešku lekara, a ređe na samo ponašanje lekara prema pacijentima.

Mirno rešavanje sporova ne funkcioniše

Slučaj ne mora završiti na Sudu časti, jer u okviru Komore postoji Komisija za posredovanje, čija je nadležnost mirno rešavanje sporova. Kako kaže sekretar RLKV Relja Aleksić, mogućnost za takav način rešavanja sporova nije dala očekivane rezultate.

"Mirno rešavanja sporova postoji i u redovnim sudskim postupcima, ali je činjenica i u praksi da se to ne koristi u dovoljnoj meri. Verovatno se to može povezati sa tim da smo, takoreći, takav narod. U našem društvu takav način rešavanja sporova ne može da funkcioniše. Za mirno rešavanje sporova treba i jedna i druga strana značajno da komuniciraju, da postoji svest i tolerancija. Nemam neki racionalan i argimentovan odgovor na pitanje zbog čega ovaj način rešavanja sporova ne funkcioniše", smatra Aleksić.

Podsetimo da je u toku sređivanje licenci za lekare. Tako su se na sajtu Lekarske Komore Srbije sa obnovljenim licencama našla imena lekara koji su osuđeni za izazivanje smrti pacijenata, kao i lekari koji su primali mito. Više o korupciji u zdravstvu i trgovanju licenci čitajte OVDE. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)