Ima li Novi Sad šanse za evropsku prestonicu kulture i mladih?

Novi Sad je podneo dve kandidature koje bi gradu trebalo da donesu mnoge koristi. Međutim, titula ne mora da znači da je neki grad reprezent kulture ili prava mladih.

Dok neki Novosađani tvrde da je Novi Sad idealna prestonica kulture zbog laganog tempa života, drugi smatraju da nema ni blizu dovoljno kulturnih dešavanja.

"Ja mislim da bi trebalo da bude više kulturnih dešavanja za decu, a to mislim jer sam majka dvoje dece. Generalno nema dovoljno dešavanja i mladi nisu zainteresovani da se nečim bave. Mislim da proteklih godina nije bilo većih pozitivnih promena", kaže za 021 jedna od anketiranih Novosađanki.

"Mislim da ima još dosta toga što treba da se poboljša i da grad treba još mnogo da ulože u godinama pred nama za razvoj kulture i kulturnih dešavanja", navodi jedan Novosađanin.

Prestonica mladih nema osnovnu infrastrukturu za mlade

Otkako je podneo kandidaturu za prestonicu mladih u Evropi, Egzit fondacija je kao inicijator radila sa nekoliko aktivnih omladinskih organizacija (SUS, KOMS, NAPOR, EESTEC, ESTIEM, BalkanIdea, Prevent, AEGEE, AIESEC) na organizovanju kampanje. Nemanja Milenković ispred organizacionog odbora kaže za 021.rs da je Novi Sad, kao jedini grad van Evropske unije koji aplicira, uložio mnogo u ovu kandidaturu i ušao u finale umesto gradova koji su finansijski jači.

"Novi Sad je ostvario čudesan uspeh. Biti isprеd gradоva kaо štо su Bristоl, Аnkara, Bratislava, Istanbul, Larnaka, Pоznan, gruziјski glavni grad Tbilisi, pоrtugalski gradоvi Аngra dо Еrоizma i Коimbre, francuski Аmiјеn, italiјanski Napulj i drugi, vеlika je stvar. Zahvaljujući tom uspehu, već sada su ostvarene direktne i indirektne koristi za naš grad. Kandidaturom smo pitanje mladih i omladinske politike stavili u prvi plan", kaže Milenković.

A šta Novi Sad trenutno ima da ponudi mladima, kao ozbiljan kandidat za prestonicu mladih?

"Bolje pitanje je - šta će mladi ponuditi Novom Sadu ukoliko dobiju neophodna sredstva za realizaciju projekta? Ovo je zajednički projekat mladih, za mlade. U kandidaturi, zadatak svakog grada je i bio da ponudi šta jeste i šta želi da unapredi vezano za mlade i omladinsku politiku. Projekat je tu da utiče na donosioce odluka i javno mnjenje u celini da podrže mlade u pravcu u kom su oni naumili da idu", kaže za 021 predstavnik organizacionog odbora kandidature grada.

Da li je sve tako optimistično? Predsednik Studentske unije Srbije i jedan od članova lokalnog odbora projektnog konzorcijuma Novi Sad Evropska omladinska prestonica Nikola Srdić kaže za 021.rs da ova kratka kampanja predstavlja veliko iskustvo za sve učesnike, sa svim svojim manama i prednostima.

"Pošto smo poslali preliminarnu verziju aplikacije, dobili smo odgovor da nije baš jasno kako komuniciraju mladi i predstavnici vlasti. Međutim, napredak u komunikaciji i za ovaj kratak period se vidi, ali je zaista neophodno da ta komunikacija bude mnogo bolja", kaže Srdić.

Šta nedostaje Novom Sadu? Srdić kaže da ima nekoliko mana. Naime, osim pomenute saradnje omladinskog i javnog sektora, Novi Sad nema osnovnu infrastrukturu za mlade.

"Postojeće omladinske organizacije koriste svoje prostorije za događaje, ukoliko ih uopšte imaju. Veliki broj organizacija u tom pogledu krpi kraj s krajem. Mi nemamo omladinske centre i klubove, infocentre, dom omladine kakav ima, recimo, Beograd. Treba nam prostor za sve mlade, a ne da se koriste samo kapaciteti ovih organizacija. Zato je zaista velika vrednost infrastrukturnog dela projekta - Youth creative polis najavljeno preuređenje Kineske četvrti za ove namene i tako nešto je pored komunikacije apsolutni prioritet", kaže naš sagovornik.

Novi Sad, kaže Srdić, ima Savet za mlade u okviru Skupštine Grada, ali njegove članove čine partijski izabrani ljudi. Nema smisla da isključivo stranke donose odluke o potezima u vezi sa mladima, te taj organ treba infiltrirati predstavnicima prepoznatih omladinskih organizacija koji će se konačno pitati u gradu i biti uključeni u procese donošenja odluka, a posebno oko tema koje ih se direktno tiču.

"Takođe, kasnio je i konkurs za dodelu sredstava za sprovođenje Lokalnog akcionog plana politike za mlade, koji definiše sve ono čime mi treba da se bavimo i šta treba da unapredimo - bezbednost mladih, informisanje, volonterizam, interkulturalni dijalog i socijalno preduzetništvo", objašnjava Srdić i kaže da su svih pet oblasti od velikog značaja za mlade u Novom Sadu i predviđeni kao stubovi kampanje.

Prednosti Novog Sada su takođe prepoznatljive: najbolji evropski festival dešava se u Novom Sadu, gradu na Dunavu i sa najvećom plažom na Balkanu. Novi Sad je univerzitetski grad i stremi evropskim vrednostima.

Ali šta ako ne dobijemo titulu?

"U ovom trenutku jeste teško da dobijemo titulu. Svi koji su dobili uspeli su iz drugog ili trećeg puta. Mislim da nam je ova godina bila teška, ali vredna kao iskustvo koje će biti korisno i ako ne dobijemo titulu, jer imamo iskustva i vidimo kako su radili drugi gradovi. Ovo iskustvo ćemo sigurno pretočiti u priručnik", kaže Srdić i dodaje da nije potrebno niti odgovorno kriviti nekoga ukoliko se ne dobije titula. Između ostalog, kaže on, većina odluka u našem društvu pitanje je politike i političkih poena za pojedine aktere.

Nosioci kampanje najavljuju velika ulaganja ukoliko grad ponese titulu prestonice mladih i dobije novac da u okviru tri godine unapredi svoju politiku mladih. Između ostalog, planira se veliko preuređenje Kineske četvrti u grad za mlade (Youth polis), kaže Nemanja Milenković.

"U godinama koje dolaze, ideja je da se na tom prostoru smeste omladinski centar sa proaktivnim omladinskim organizacijama, ali i predstavnicima mlade i samonikle kreativne industrije. Iako je danas situacija drugačija nego prethodnih decenija i više se može govoriti o podršci programskog, a ne infrastrukturnog karaktera, pobeda bi svakako pomogla da uz podršku EU fondova sve to lakše i brže realizujemo. Međutim, ono što je pozitivno je i činjenica da razvijamo modele koji tako nešto omogućavaju oslanjajući se i na sopstvene snage, a to zaista može da postane najveća pobeda Novog Sada i Novosađana", kaže on.

Više o Youth polisu možete da pročitate u našem članku OVDE.

Grad kulture čine kulturni građani

Novi Sad je 23. oktobra i zvanično postao grad-kandidat za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Odlukom Evropske komisije, to će biti prva godina u kojoj titulu kulturne prestonice može poneti grad države koja još nije članica Evropske unije. Nemanja Milenković kaže za 021 da je sama kandidatura velika stvar, ali ne treba se zaletati.

"Treba biti realan u očekivanjima, ali nas niko ne može sputati da verujemo da veliki trud koji smo uložili u rad na aplikacijama i promovisanju Novog Sada u Briselu može da donese rezultat", kaže Milenković.

Šta to Novi Sad ima, a nemaju češki Plzen ili belgijski Mons, ovogodišnje prestonice kulture? Milenković ističe multikulturalnost grada kao jedan od najvećih aduta.

"Novi Sad ima šta da ponudi Evropi, a Evropa jeste njegov dom. Čuvena je novosadska interkulturalnost, tolerancija i šarm. Novi Sad je sve ono što Evropa želi: zajednički suživot,  25 nacionalnih zajednica, pet ravnopravnih službenih jezika, samonikla kreativna industrija i mlad grad kao grad mladih", smatra Milenković.

Građani koje smo anketirali smatraju da je ovo dobra prilika za razvoj grada, međutim, želeli su da znaju kako Novi Sad može izgledati za šest godina i kako kandidatura, odnosno nominacija, mogu uticati na kulturni život grada. Milenković kaže da će grad izgledati onako kako svi mi koji budemo živeli u njemu budemo želeli da on izgleda.

"Neke stvari koje verovatno ne bismo ni započinjali, ili bismo ih ostavljali za neka 'bolja vremena', dobijanjem titule bismo stavili u fokus svojih prioriteta. Često kultura i omladina to nisu", smatra on. Uveren je u potencijale koje Novi Sad ima i napominje da je ono neophodno da postoji kod većine ako želimo da postanemo građani grada koji je kulturna prestonica Evrope.

"Ovo ne kažem slučajno, jer ako mi u to ne verujemo i ne želimo, a od pojedinaca, koji su na sreću u manjini, to čujem i vidim, kako će nam drugi poverovati? Kada uverenje da možemo biti kulturna prestonica Evrope počne da živi među nama, to će postati naša realnost. Ima li prepreka na tom putu? Naravno, zato smo se i kandidovali da neke o njih prevaziđemo. Da smo mi, Novosađani, bolji i Novi Sad bi bio bolje mesto za život. Da mi više cenimo kulturu i Novi Sada bi bio kulturniji", zaključuje on, dodajući da kulturu, više od muzeja, pozorišta i galerija čine ljudi koji ih posećuju i koji u njima rade.

Rezultati drugog kruga trke za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine biće poznati do kraja 2016. godine. Zvaničnu prijavu grada na engleskom možete pročitati OVDE. (Nikola Maticki, Gorica Nikolin)