Menu 021

U čijim je džepovima 200 miliona evra Metals banke?

Dovoljno je upoznati se sa slučajem "Metals banke" pa shvatiti da Srbija ne samo što nije ni blizu pravne države, već da je politička moć u ovoj sredini svakim danom sve veća i zaposeda sve segmente života, finansijske ponajviše.
Novi Sad 01.08.2016. | 08:21 > 10:26

Piše: Živan Lazić

Nekada ugledna i profitna banka sa sedištem u Novom Sadu je skoro četiri godine u stečaju, brojni sudski sporovi se vode manje-više u pogrešnom smeru, a izmanipulisana javnost više se i ne pita kuda je nestao akcionarski kapital i budžetski novac, u zbirnoj vrednosti od najmanje 200 miliona evra.

Podržavljenje vodeće privatne banke

Tolika prenamena para nije moguća bez dobrog plana i bez oslonca na moćne državne instrumente upravljanja. Potvrdio je to i svojevremeno narodni poslanik LDP-a Slobodan Maraš, nekada direktor Poreske uprave filijale Novi Sad, kada je na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije 10. septembra 2009. godine izjavio da "je još marta 2008. godine čuo da će Pokrajina podržaviti jednu privatnu banku".

Upravo podržavljenje se pokazalo pogubnim za akcionare, štediše, građane i preduzetnike, ali i veoma korisnim za grupe privatnih preduzeća i nazovi preduzeća bliskih strankama na vlasti.

"Metals banka" nije odabrana slučajno

U pitanju je bila mala, ali veoma dobra banka; prethodnu sezonu završila je sa 25,7 miliona evra profita, 13,7 odsto ukupnog i 24,3 odsto akcionarskog kapitala. Bila je među četiri kompanije na "A" listingu Beogradske berze, prva je počela da prodaje jedinice investicionih fondova, dobila je dozvolu za kastodi račune.

Pošto je poslovnu mrežu (u vlasništvu) po Srbiji raširila na 115 poslovnih jedinica, od kojih deset u centralnim delovima Beograda, uspela je da, bez dinara troška, počne poslovanje i na teritoriji susedne Hrvatske. Kako je bila suvlasništvo 2.800 akcionara, od kojih je samo DDOR Novi Sad imao veći (18 odsto) udeo, pokrajinska vlast je odlučila da pokaže šta može u državi gde su zaštita privatne imovine i poštovanje ugovora maglovite kategorije.

Više nego odanog saradnika je imala u Narodnoj banci Srbije.

Precizan plan

A plan je bio podržaviti banku, po svaku cenu, makar se u svetu bankara primenjena tehnika može nazivati i uzimanjem bez pitanja.

Odabran je pravi momenat, jesen kada je buknula Svetska kriza, a panika se prenela i na srpsko tržište, pa su štediše iz banaka podigle više od milijardu evra. Uočen je i najpogodniji dan, petak 10. oktobar, kada banke plaćaju akumulirani tromesečni PDV i imaju problema sa likvidnošću.

Vlada Vojvodine, bez potrebe, i sa još tri pokrajinska fonda, suprotno prethodnom dogovoru, povlači depozite, a priključuje se i veliki privatni depozitar. Banka sa računa NBS povlači obaveznu rezervu, koja i služi za ovakve namene, dan završava sa pet miliona na računu, likvidnost je očuvana.

No, iz redakcije beogradskog bulevarskog lista u 15 minuta do 17h (kraj radnog vremena) zovu NBS i pitaju šta se dešava u "Metals banci", iz centralne banke odgovaraju da ima problema u povlačenju depozita. Sutradan se u Večernjim novostima pojavljuje izuzetno oštra klasifikacija slučaja, a tokom vikenda paljba po menadžmentu banke.

Štediše, u sklopu šire panike, podižu 11 miliona uloga, država zabranjuje vlasnicima depo-računa da upravljaju sopstvenim novcem i 17. oktobra se proglašava nelikvidnost. Sedam dana kasnije uvodi se prinudna uprava, koju čine Đorđe Jevtić, iz sektora za kontrolu NBS i Srđan Petrović, kadar DS, prethodno direktor Poslovnog prostora i kraće vreme izvršni direktor u "Metals banci".

Štetočinstvo prinudne uprave

Ispostaviće se da je period pod prinudnom upravom najgori, kada se odobravaju najproblematičniji plasmani.

Darku Šariću za kupovinu hotela "Putnik" i "Vojvodina", firma NIPCO osnovana u julu i bez kreditne istorije dobija 18,5 miliona kredita, od kojih se 5,5 miliona vraća na lične račune u banku i podiže u kešu, tu su i krediti "Unihemu", "Viktoriji" i "Farmakomu". Prethodno su koupravnici prodali bančinih 19 miliona evra "zlatne rezerve" po 75 dinara za evro, a kod NBS podigli dve milijarde dinara za održavanje likvidnosti uz neverovatnu kamatu od 26,75 odsto, što je kasnije i vraćeno centralnoj banci.

Depozitna struktura je narušena, krenulo se na akcionarsku, pa su reklasifikovani u D grupu rizičnosti brojni krediti, što je uslovilo da banka višestruko veću svotu izdvoji na ime obavezne rezerve. Tako je veštački napravljena rupa u akcionarskom kapitalu i pojavila se potreba za dokapitalizacijom, pa se za 1. juli 2009. godine zakazuje Skupština akcionara kako bi se sprovela zatvorena dokapitalizacija, znači za postojeće akcionare.

U međuvremenu, vrednost akcije je sa 42.600 pala na 3.400 dinara i, mimo pravila, koupravnici se odlučuju za otvorenu dokapitalizaciju, na kojoj Vlada Vojvodine za 32 miliona evra postaje 62-odstotni vlasnik. Koliko je to jeftino, govori podatak da je na Beogradskoj berzi 8. avgusta 2008. godine, kada je banka svrstana na "A" listing, vredela oko 143 miliona evra.

Dve računovodstvene metode

Na Skupštini, dugogodišnji direktor Ananije Pavićević, koji je 18 godina razvijao banku i niti dan nije bio u nelikvidnosti, objašnjava da je prehodnu godinu, uprkos nedaćama, završio sa 973 miliona dinara profita, dok koupravnici tvrde da je banka poslovala četiri milijarde u minusu.

Ovlašćeni revizor Nataša Milojević pojašnjava da je Pavićević primenio međunarodnu računovodstvenu metodu, koupravnici domaću, koja je i izmišljena kako bi se političkim strukturama omogućilo da manipulišu. Zapravo, banka je poslovala pozitivno, ali je profit sakriven u prekomerno uvećanom izdvajanju u obaveznu rezervu.

Mada su se DDOR i tajkunske firme MK komerc, Smart i Viktorija odmah slistile uz vlast, predstavnici preduzetničkih i manjih firmi nisu hteli da glasaju za nezakonit i netačan izveštaj i nije usvojen plan o eksternoj dokapitalizaciji. Sesija se prekida, i suprotno statutu banke, sutradan nastavlja, kada iz Beograda stiže odlučujući glas u korist predloga prinudne uprave.

Uloga kreativnog knjigovodstva

Time je Metals banka podržavljena i nastavljene su mahinacije "kreativnog knjigovodstva", odnosno, ispumpavanja para u privatne džepove.

Ilustrativan je primer kredita od 275 miliona firmi BC Incol, hipotekarno obezbeđen zgradom Lutrije Vojvodine na Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu.

Reklasifikovan je u D, najrizičniju od grupa, a uprava je odobrila 385 miliona dinara kredita NIPCO, pod uslovom da za 275 miliona otkupi zgradu od BC Inkol,a ova firma vrati kredit. Kako je naplaćen kredit iz najrizičnije grupe, podeljen je bonus rukovodećoj garnituri.

Ovakva računovodstvena igra, jeftin trik, služi da se državne, ili tuđe, pare prebace u džepove zaštićene političkom pozicijom i po sebe povoljno kreiranom regulativom.

Tužbe šest godina na početku

Kada je banka podržavljena, nekoliko malih akcionara, ujedno i komitenata banke tuže "Metals banku" za nelegalno vođenje skupštine, dok Pavićević tuži NN lice iz Vlade Vojvodine, koupravnike Petrovića i Jevtića, guvernera Radovana Jelašića i viceguvrnerku Miru Jović - Erić, te predsednika Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca za lažno prikazivanje podataka i iskonstruisanu nelikvidnost. Prinudna uprava tereti Pavićevića i prve saradnike da je grupi malih preduzeća odobrio nedovoljno obezbeđene kredite i time uzročio 1,6 milijardi gubitaka.

Mada su proveli jedanaest meseci u pritvoru, država nije uspela ništa precizno da dokaže i sporovi su posle šest godina još na početku. Brojni napisi i tv reportaže u kojima su ružio menadžment banke i sporila poslovnost svedoče o stanju medija u Srbiji, ali, još više, o stanju u pravosuđu koje, bez signala vlasti, ne oseća obavezu da proces privede kraju.

U međuvremenu, banka pokušava da preduzeća koja su je tužila, ali koja je i kreditirala, otera u stečaj, navodno usled nemogućnosti da naplati kredit. Međutim, poenta je da banka i neće povrat novca, već da firme utera u stečaj, kada se gasi preduzeće ali i svi započeti sporovi, u ovom slučaju tako neugodni po čelne ljude NBS i Vladu Vojvodine. Ipak, pedesetak malih akcionara ponovo tuži banku, jer ih novi većinski vlasnici nisu isplatili, a bili su obavezni.

Razvojna žuto-plava banka

Iz cele zapetljancije, većinski vlasnik je pokušao izaći preimenovanjem u Razvojnu banku Vojvodine i stvaranjem utiska u javnosti da je reč o nekakvoj posebnoj finansijskoj instituciji.

 

Međutim, po našim propisima, u Srbiji nije moguće osnovati nikakvu specijalizovanu banku, pogotovo ne razvojnu. Tako je ustvari pod ovim nazivom poslovala klasična komercijalna banka, i to loše, jer je na kraju 2012. godine, uprkos nekoliko ciljnih dokapitalizacija tokom kojih su Vlada Srbije i Vlada Vojvodine upumpale u banku osam milijardi dinara, i došli do srazmere 78:22 u srazmeri suvlasništva, banka zabeležila akumulirani minus od 12 miljardi dinara.

Mada je Vlada Vojvodine zahtevala dodatnu dokapitalizaciju sa 15 milijardi,Vlada Srbije se odlučila za stečaj, što znači da su računi pravnih i fizičkih lica i oko 150 miliona evra vredni obezbeđeni krediti preneti u Poštanski štedionicu, dok Agencija za osiguranje depozita kontroliše stečajni postupak u kome se pokušavaju naplatiti teško naplativi plasmani.

Među njima se posebno ističe oko 3,2 milijarde dinara izdatih u 28 kredita preduzećima iz "Borovica grupe" ili milijardu dinara kredita "Kolbisu", gotovo zaboravljenoj klanici, tu su i preduzeće rođaka čelnika Demokratske stranke, itd.

Kada se Vlada Srbije odlučila za stečaj, Bojan Pajtić je ustvrdio kako je reč o "političkoj odluci", pozivajući se na to da je istovremeno odlučeno da se dokapitalizuje Komercijalna banka, takođe u većinskom državnom vlasništvu. Međutim, dubioza RBV je bila neuporedivo veća, a Komercijalnoj banci je dat rok dokle mora da se privatizuje.

Kao svaka državna vlast, i pokrajinska se pokazala očajnim vlasnikom banke, mada se preduzeća bliska DS ne bi saglasila sa ovom ocenom. Razumljivo, otkada je podržavljena , "Metas banka", kasnije RBV, je u velikoj meri poprimila žuto - plavu boju.

Zapravo, Vlada Vojvodine može biti prezadovoljna i ovakvim raspletom. Jedna od dokapitalizacija je obavljena emisijom obveznica Republike Srbije i Pokrajine Vojvodine. Taj novac je pri odlasku RBV u stečaj, suprotno zakonu, iskorišćen da se iz banke izdvoji nova institucija - Razvojni fond Vojvodine i u njega izmeste najvrednije nekretnine banke, uključujući i velelepno zdanje u Stražilovskoj ulici u Novom Sadu, te mnogi dobri plasmani iz vremena "Metals banke", obezbeđeni hiljadama hektara najkvalitetnijeg zemljišta.

I ovaj fond služi da vlast kreditira svoje privredne favorite.

Akcionari drastično pokradeni

Poslednjih dana može se čuti da će samo iz poslovanja RBV u stečaju biti isplaćeni svi poverioci, doduše od prijavljenih 8,2 milijarde sud je priznao samo 2,1 milijardu potraživanja, a da će akcionarima ostati dve do tri miljarde dinara dobiti. A gde je poslovanje Razvojnog fonda Vojvodine?

Rasplet pokazuje koliko je "Metals banka" od starta dobro koncipirana da je i brojni problematični plasmani tokom prinudne uprave i nakon preimenovanja u Razvojnu banku Vojvodine nisu mogli oboriti. Ipak, ostaje činjenica da su početnih 2.800 akcionara žestoko oštećeni time što je poslednja vrednost akcije bila 352 dinara, dok je emisiona bila 5.500 dinara, a u jednom trenutku je dostigla i neverovatnih 69.000 dinara

Tragom novca

Optimisti su očekivali da će se posle krupnih promena u vlasti 2012. godine, ubrzati sudsko razrešenje sporova, da će se slučaj ponovo propitati, tim pre što je prethodnih sezona kao opozicija često spominjala "krađu Metals banke".

Međutim, "vrana vrani oči ne vadi" i nova vlast nije ispoljila ambiciju da spor reši, uključujući i krivičnu odgovornost za kršioce propisa. Nije se ništa dogodilo.

Objašnjenje je lako naći. Nova vlast je, neočekivano, nasledila fond za finansiranje svojih privrednih favorita, dok slučaj pokušava interpretirati tako što je Demokratsku stranku optužila da je pravila navodnu državnu banku za Vojvodinu. Poenta je da SNS i brojne manje desničarske i nacinalno obojene stranke ovim pokušavaju da sebi podignu rejting u svojoj ciljnoj grupi, a i da političkog protivnika zaduže ako se politička sreća promeni.

Potpuno je neosnovano posmatrati RVB kao nekakvu regionalnu banku. Davati kredit brodaru Borovici u trenutku kada od 65 asfaltnih baza u Vojvodini, za koje ovaj prevozi šljunak, pesak,kamen i petrohemijske mase je na ivici suludosti i može se samo nagađati kuda je otišao sav taj novac, recimo budžetskih 202 miliona evra, što za privatizacionu (nezakonitu?) kupovinu, što kroz sukcesivne dokapitalizacije banke.

Nužno je precizno saznati tokove novca, bez toga nema rešenja. Upravo to izbegava i aktuelna vlast, baš kao i ona prethodna, žuto-plava.

Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • ns ja
    28.09.2017 14:19
    Odličan članak, uz odlične i jasne smernice gde se nalazi krivac, i ko je on! Uopšte nije potrebno baviti se finansijskom forenzikom da bi se lopov i štetočina pronašao... ali avaj...
  • Danko B. Marin
    05.08.2016 14:29
    Уз ћевапе...
    Srbija je krimokratija i sve se radi za krimose koji vladaju - sistem je njihov! Sudovi rade za krimose, mi smo samo podanici na putu u roblje!
  • Tamara
    03.08.2016 11:30
    Uverljivo je pokazano kako je vlast ukrala banku privatnim akcionarima. Mozzda je trebalo malo visse istaci ulogu Narodne banke Srbije.
  • samostalni referent
    01.08.2016 23:32
    ua
    Postoje tri velika greha: Sladostrasce, Srebroljublje i Slavoljublje. Sve koje je vetar doneo u najvišlju fotelju banke bili su lopovi. Ane koji je imao samo platu 10000 evra od kad se banka otvorila nije bio izuzet od ova poslednja dva nabrojana. Pare i vlast. Da zgrada izgleda kao svetsko cudo dok se firme raspadaju i ljudi ostaju na ulici. Koja god firma potpise kredit potpisala je svoju propast. Mafijasko NS Donovska koalicija sa sve Bata Kan Kan-om kao jednim od igraca. Kao heroin, nema kraja dok ne dodje stecaj. Pola Vojvodine. Onda na red dolazi on! Pajtic hoh...er, taj gde god presece vrpcu tu firmu za..ere da je ne moze ni Bog Otac spasiti. Lopov par ekselans. Covek koji za 15 godina ni jednu firmu nije doveo u Novi Sad. Postavlja se pitanje kad bi 15 godina deca iz zabavista bila na vlasti, neko bi ih video na youtubu pa bi dosao, nesto doneo, nesto im pokazao, pomogao, otvorio, usmerio. Za vreme ovog zutog lopova samo je odlazilo, sve sto je vredelo iz Novog Sada i Vojvodine. Krediti borovici, Banka u Hrvatskoj, otimanje banke, krediti ds kadrovima. 30 mil evra koje su zavrsile u Londonu na samom pocetku, bespovratno, Iznosenje para u dzakovima i nosenje na aerodrom. Garancije za puteve.. Cela zarada od prodaje NIS-a je prosla kroz zutu kesu i zavrsila na sigurnom mestu...

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest