Menu 021

Seča drveća na Fruškoj gori zbog starosti, planinari se bune

Uoči obeležavanja 21. marta, Svetskog dana šuma, planinari i ekološki aktivisti pobunili su se zbog seče šume na Fruškoj gori.
Novi Sad 20.03.2018. | 16:05 > 11:27
Dok oni tvrde da nikad nije bilo više seče u fruškogorskim šumama, u Nacionalnom parku "Fruška gora" odgovaraju da se sve radi planski, a da je razlog seče to što su pojedina stabla suviše stara. 
 
Tokom februara na društvenim mrežama deljene su slike sa Fruške gore na kojima su se videla debla koja su pala na planinarske staze. Nedavni slučaj kada je posečeno oko 10 hektara bagremove šume, na potezu od Zmajevca ka Vrdniku, na zahtev manastira Vrdnik, doprineo je utisku da će se Fruška gora, kako kažu aktivisti, uskoro nazivati "Fruška gola".
 
"Mislim da nikada nije bila ovolika seča šume kao što je to slučaj ove godine. Bilo je seča, razređivanja šume, i onda smo se žalili, ali je krajem prošle godine i početkom ove to postalo katastrofalno. Mi nismo videli deo da je pošumljen. Kažu da je to prirodna oplodnja šume, onda ja mislim da ćemo za desetak godina imati Frušku goru koja će ličiti na Velebit, biće gola i sa Popovice ćemo moći da vidimo manastir Grgetek i Vrdnik", kaže Dušan Tomić, koji se planinarenjem bavi već tri decenije.
 
Nekoliko građana obratilo se redakciji 021.rs navodeći da je "prostor oko Popovice i Ledinaca devastiran". Građani su se zbog stanja šuma obraćali javnosti i otvorenim pismima, tražeći odgovore zbog "sve učestalije i obimnije seče šume". 
 
 
Građani su i navodili lokacije na kojima su primetili "golu seču", navodeći lokalitete Zmajevac - Vrdnik, padinu u blizini hangara na Paragovu, kod restorana "Arena", na putu ka manastiru Jazak, putu prema TV tornju, a žalili su se i na nedostatak obzira prema pešacima i planinarima, jer bi kod staza kuda se kreću planinari ili turisti trebalo ostaviti nekoliko stabala, "a ne da dođete i da nema ničega".
 
"Uz više truda, racionalizacije i prihvatanja predloga i dobrih ideja vaših zaposlenih i ljudi sa strane, možete jako lepo poslovati i ostvarivati prihode na mnoge druge načine, a ne samo sečom i uništavanjem šume... U gazdovanju nacionalnim parkom treba se voditi jednom mišlju: 'Ophodi se prema zemlji valjano, nju ti nisu dali tvoji roditelji, nju su ti pozajmila tvoja deca. Mi ne nasleđujemo zemlju od naših predaka, mi je pozajmljujemo od naše dece'", stoji u otvorenom pismu Saše Mudrinića
 
S druge strane, među šumarima se može čuti i mišljenje da je potrebno šumu seći više. Inženjer šumarstva i pomoćnik direktora Nacionalnog parka "Fruška gora" Konstantin Plužarević poručuje za 021.rs da građani nemaju razloga za brigu, zato što se, kako navodi, sve seče sprovode planski i u skladu sa postojećim strategijama. Prema njegovim rečima, delovi šuma se seku zbog prestarelosti.
 
"Sastojine Fruške gore su, u nekom obimu, prestarele. Samim tim one daju daleko manje kiseonika nego što daju mlade sastojine. Ništa nije rađeno mimo planiranih aktivnosti ili nekim pojačanim intezitetom. Jednostavno, kada nešto radite na nekom lokalitetu, a na njemu se, pre toga, 10 godina ništa nije dešavalo, onda građani misle da je to nešto intenzivnije i u većem obimu. Naprotiv, mi radimo manjim intenzitetom nego što bi trebalo i nego što možemo, upravo zbog pritiska javnost. To je, nažalost, dovelo do prestarelosti sastojine u poslednjih pedesetak godina", objašnjava Plužarević.
 
 
Kako se može pročitati na obaveštenjima na Fruškoj gori, šume se seku zbog prirodne oplodnje, a da bi se "očuvalo bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta". Plužarević navodi da im je cilj da se šume prirodno obnove, a u onim delovima gde do toga ne dođe, onda se radi veštačko pošumljavanje koje je skuplje. 
 
"Fruška gora se neće seći više nego što je to do sada bio slučaj. Mi imamo svoje desetogodišnje planove i njih se pridržavamo. Tako je sada možda na redu bila Popovica, ali to se sad neće raditi u narednih 10 godina, jer ako uđete u jedan odsek sada, onda u njega ne ulazite narednih 10 godina. Mi imamo jednu brigu građana da, ako se poseče jedna površina, šume više neće biti. Oni slobodno mogu da dođu kod nas i da vide šta je rađeno prethodnih godina, kako su površine izgledale, a kakve su danas", dodaje naš sagovornik.
 
Slično bi voleo i Dušan Tomić.
 
"Ako vi posečete nešto, a ne obnavljate ga, onda nikne šikara kojoj ne možeš da pristupiš. Ne znamo više ni kome da se obratimo, ali bih voleo da nas iz Nacionalnog parka odvedu tamo gde su obavili pošumljavanje, a onda bismo im pokazali tamo gde je Fruška gora ogoljena, a ništa nije niklo. Možda tu jednom nešto i nikne, ali koliko će vremena do tada proći", pita se Tomić.
 
 
 Foto: Dušan Tomić
 
Šumama na Fruškoj gori ne pogoduju ni nelegalna šteta, ali ni elementarne nepogode. U proteklih godinu dana NP "Fruška gora" je podneo oko 50 prijava zbog nelegalne štete. Mereno u kubicima, reč je o šteti od oko sto kubika drveta, dok je u novčanom smislu, šteta milionska. Više o tome čitajte OVDE.
 
Mnogo veća šteta u Vojvodini nastaje zbog elementarnih nepogoda. U 2016. godini posečeno je 15.420 kubnih metara drveta koje je obračunato kao šteta za vojvođanski šumski fond. Samo dve godine ranije, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, šteta je bila čak sedam puta manja. 
 
Procenat pošumljenosti u Vojvodini nije se značajno menjao u protekle tri decenije, te je i dalje na niskom nivou. Stručnjaci poručuju da je neophodno da se šume sastoje od autohtonih vrsta i da budu različitih struktura, a ne da se prave šume u kojima su sva stabla istog oblika, visine i starosti, jer to onda utiče i na njihovu otpornost.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • dddd
    22.03.2018 12:08
    Национални парк је област земље, често у власништву државе у којој се налази, већим делом заштићена од људског утицаја. Национални паркови су заштићена област Међународног удружења за заштиту природе — Категорија II.
    Амерички национални паркови широко су отворени за туристе и посетиоце из целог света. Руски тип националног парка има веома строге режиме заштите са конзерваторским приступом (ништа се не дира, све је препуштено природи). Број посетилаца сведен је на 10 до 15 дневно, а паркови су отворени једино за научно-истраживачке активности.
  • piksu
    22.03.2018 01:26
    JP bubreg u loju
    U svakoj oblasti o kojoj se "brinu", zaposleni u JP se trude da sve unište. Malo se pravi novih puteva, a stari se ne održavaju.. U reke se ubacuju neprečišćene otpadne vode, zemlja zagađuje opasnim otrovima koji se odbacuju ili zakopavaju bez ikakvog nadzora, zdravstvo nam se raspada- kao i cela infrastruktura, a naši domovi zdravlja su lošiji od evropskih veterinarskih ambulanti.Ggradsko Zelenilo koje ima monopol nad zelenim površinama, nije sposobno ni da redovno zaliva zelene površine, grad je prljaviji no ikad, mada Ćistoća ima preko 600 zaposlenih, u Zoohigijeni muče i ubijaju životinje i od ukupnog budžeta od 75 miliona, oko 1 milion se troši na hranu i lekove za pse zbog kojih su formirani i koje treba da zaštite, masovno se seku najzdravije šume i ostavljaju stara, trula stabla.
    Mada smo već prezaduženi, država u naše ime uzima, ogromne kredite da bi isplaćivala neopravdano velike plate zaposlenih (i nezaposlenih) u administraciji...
    Ovi što uništavaju sve oko sebe, budućnost naše dece i nas samih, neće se sami urazumiti.
    A uveliko je vreme da ih neko urazumi. Nisu oni sposobni ni sebe da organizuju, a državu još manje.
  • Mickey
    21.03.2018 23:47
    @Zlatko
    g.Zlatko za vasu informaciju vi ste izgleda pomesali Kamenicki park i Frusku goru, jer da ste stvarno bili na Fruskoj gori primetili bi sigurno taj horor sta se tamo desava.
  • Јоја Дрвар
    21.03.2018 22:36
    Гола сјеча рулез
    Дрва су да се сјеку , ниће опет,шта се бојите.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest