Kao datumi značajni za Vojvodinu obeležavali bi se i 15. maj povodom Majske skupštine 1848. godine, i 10. decembar, datum kada je 1948. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. O ovim datumima, kao značajnima za stanovnike Vojvodine, nije bilo spora.
Govornici na raspravi, istoričarka Ljubomirka Krkljuš, direktor Matice srpske Dragan Stanić, direktor Muzeja Vojvodine Drago Njegovan, te zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Nebojša Kuzmanović, usaglašeni su u mišljenju da je 25. novembar najvažniji dan u istoriji Vojvodine, jer predstavlja završetak dugog procesa razvoja nacionalne svesti Srba u južnoj Ugarskoj i završetak borbe za političku ravnopravnost.
"Velika narodna skupština predstavljala ispunjenje prava na nacionalno opredeljenje, zbog toga je ona najvažniji datum. Veoma značajna je Majska skupština, ona je početak procesa, a Velika narodna skupština je završetak, odnosno ispunjenje cilja političke borbe Srba u Habzburškoj monarhiji. Posebno je važno istaći da su svi ti programi, ono što je proglasila Majska skupština i odluke Velike narodne skupštine bile, uvek zasnovane na principima građanskih revolucija, a to su ljudska i građanska prava i prava naroda", poručila je Ljubomirka Krkljuš.
Kada je već delovalo da diskusije na javnoj raspravi u suštini neće ni biti, da će sve biti svedeno na tumačenje istorijskih datuma od značaja za narode u Vojvodini, kao i da će se govoriti o tome da bi 25. novembar trebalo da se obeležava kao državni praznik, pitanje koje je izazvalo reakcije u Muzeju postavio je poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Vojvodine Branislav Bogaroški.
Pitanja Bogaroškog su se odnosila na to zbog čega je kao značajan datum izostavljen 31. jul 1945. godine kada se Skupština izaslanika naroda Vojvodine odlučila da AP Vojvodina uđe u sastav Srbije, ali i na ustavnost samog obeležavanja 25. novembra.
"U nacrtu odluke su deklarativno predloženi datumi koji su značajni, i istorijski i politički, i mogu se složiti sa tim da su neki od njih od nacionalnog značaja. Postavlja se pitanje šta je sa trećim datumom koji bi eventualno mogao da bude stavljen u neku vrstu ravni sa prethodna dva datuma, a radi se o Skupštini izaslanika naroda Vojvodine, koja se takođe bavila pitanjima konstituisanja Vojvodine kao autonomne pokrajine, iz čega crpi legitimitet do današnjeg dana. S druge strane, to je i donošenje odluke o prisajedinjenju Srbiji u nekim drugačijim istorijskim okolnostima. To na neki način jeste bila i kruna antifašističke borbe koja se vodila tokom Drugog svetskog rata", poručio je Bogaroški.
Nakon pitanja, Drago Njegovan je poručio da će se o tome svakako razgovarati i na Skupštini, te da "misli da ne moraju da odgovaraju na ovo pitanje, ali će ga evidentirati u izveštaju". Bogaroški je potom ukazao na to da bi trebalo da se odgovori, jer bi, u suprotnom, rasprava izgubila smisao.
Mala "scena" je izbila kada se istoričar Dejan Mikavica zapitao zbog čega bi taj događaj uopšte bio značajan, počevši da spominje komuniste. On je izašao za govornicu da priča o tome, ali je nakon reakcije i Bogaroškog i govornika odustao od svog izlaganja.
O komunistima se najpre javila da priča predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta Suzana Kujundžić Ostojić.
"Ceo ovaj set prazničnih datuma deluje mi kao da se dobro prožimaju i povodom predloga da se i datum iz 1945. godine proslavlja, ja ću reći kakav su komunisti ostavili trag kad su Bunjevci u pitanju. Tog 14. maja 1945. godine, još uvek rat ovde nije bio gotov, dat je dekret kojim se Bunjevci imaju izjašnjavati samo kao Hrvati, sva lična dokumenta su nam uništena, i naš je narod 73 godine rastao pod tuđim identitetom. Koliko god kosmopolitski bila nastrojena, tu '45 ne mogu da shvatim", poručila je Kujundžić Ostojić.
Na ukazivanje da je predlog iz 1945. godine važan za istoriju Vojvodine osvrnuo se i direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović.
"Možda on jeste važan za istoriju Vojvodine, ali vidimo da je taj datum isključivao narode i ravnopravnost među nacionalnim zajednicama, dok je datum iz 1918. godine, o kojem danas pričamo, uključio narode. Dakle, on se bazirao na ravnopravnosti između nacionalnih zajednica koje su se u jednom demokratskom procesu odlučile da se prisajedine Kraljevini Srbiji, a potom i tvorevini kakva je bila Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Nije reč ni o kakvim ideološkim raspravama, ali imamo otklon prema svim totalitarnim ideologijama, a mislim da ćemo se složiti da komunistička pripada tom skupu, bez obzira na veliki doprinos u borbi protiv fašizma i tradiciju antifašizma", rekao je Karanović.
Podsetimo da su već posle prve najave o osnivanju Muzeja Prisajedinjenja Vojvodine i obeležavanje Dana Vojvodine, pojedini istoričari i političari imali bojazan da bi antifašistička tradicija u Vojvodini, mogla da se previdi, ukazivajući na to istorija Vojvodine ne počinje, niti se završava, 1918. godinom. Pre više od godinu dana istoričar Milivoj Bešlin rekao je za 021.rs da događaj iz 1945. godine ne sme da bude dovođen u pitanje, jer je i on predstavljao prisajedinjenje Vojvodine, kao autonomne pokrajine, Srbiji.
Kako je naveo Branislav Bogaroški, poslovnik Vlade Vojvodine, kao ni Statut AP Vojvodine, ne može da bude pravni osnov da se donese odluka o obeležavanju 25. novembra kao Dana Vojvodine. Po njegovim rečima, Ustavni sud je prilikom razmatranja pitanja ustavnosti Statuta Vojvodine zauzeo restriktivan stav po kojem sve što nije striktno navedeno kao nadležnost Pokrajine, ne može da različitim tumačenjem to postane.
Zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Nebojša Kuzmanović, rekao je da je na osnovu člana 31 Statuta AP Vojvodine Skupština "vlasna da donese ovakvu odluku".
Rasprava u Novom Sadu je poslednja javna rasprava o obeležavanju 25. novembra kao Dana AP Vojvodine. Takođe, Pokrajinski sekretarijat za kulturu pozvao je građane koji imaju autentične materijale u vezi sa Velikom narodnom skupštinom, da pomognu u stvaranju Muzeja Prisajedinjenja Vojvodine.
.jpg)
.jpg "Odlučeno: I Liga socijaldemokrata Vojvodine izlazi na izbore")
.jpg "Novosađani, predložite kandidate za Oktobarsku nagradu")
Komentari 31
/
'cuti da te ne odvedu' se ne odnosi vestice i cergare nego na one u koznim mantilima i petokrakom
Sever Srbije
Paor
Traži te policija po poternici.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar