Samo manji marketi još uvek ne naplaćuju kese, ali u većini ovih objekata distribuiraju se obične kese, bez logoa marketa, te je upitno kako bi i naplaćivale kese koje nisu brendirane.
U Univerexportu, Gomexu i Merkatoru utisci su slični - upotreba plastičnih kesa smanjila se u ogromnom procentu, a sve više kupaca donosi svoje cegere i platnene torbe za namirnice. Jedinstveni su i u stavu da je mera Ministarstva zaštite životne sredine o uvođenju naplate plastičnih kesa izuzetno dobra i da će imati vidljive efekte po našu sredinu, makar kada je reč o broju nerazgradivih kesa koje će se naći u prirodi.
Građani koji su odlučili da se oglase na anketi 021.rs veoma su podeljeni između dva stava. Polovina građana smatra da je mera naplate plastičnih kesa odlična i da nas konačno spaja sa ostatkom Evrope, dok polovina smatra da mera nema dovoljno efekta i da ćemo se i dalje daviti u plastičnoj ambalaži.
Kako za 021 kažu u reciklažnoj firmi "Greentech", koja je članica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada, očekuju da će mera naplate plastičnih kesa značajno smanjiti potrošnju istih za jednokratnu upotrebu i da će to imati pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine, odnosno da će mnogo manje plastičnih kesa završiti u prirodi.
"Ako trgovinske kuće imaju za cilj zaštitu životne sredine, onda iz perspektive reciklera amblažnog otpada, podnosioci ove inicijative treba da insistiraju da plastične kese za jednokratnu upotrebu budu izrađene od recikliranih materijala. Korišćenjem recikliranih materijala u proizvodnji plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu dao bi se dodatni pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine. Plastične kese za jednokratnu upotrebu nakon korišćenja mogu da budu ponovo upotrebljene u proizvodnji novih kesa, odnosno putem reciklaže postaju sirovina. Ovim načinom rada i razmišljanja bili bismo deo paketa cirkularne ekonomije koji je Evropska komisija uvela od januara 2018. godine. To znači da svaki proizvod može da se reciklira i vrati kao sirovina za novi proizvod", navode u Greentech-u za naš portal.
Na pitanje zbog čega se naplaćuje i upotreba tankih biorazgradivih kesa, koje neki marketi imaju i koje su već "zdravija opcija" u odnosu na obične kese, u firmi naglašavaju da su i ove kese zagađivači životne sredine, samo u manjem obimu.
"Biorazgradivost delimično rešava pitanje upotrebe plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu. Ona omogućava da se kese koje su dospele u životnu sredinu usitne na manje komade, čime prestaju da budu vidljive. Komadići kesa bez obzira na biorazgadivost i dalje ostaju u prirodi. Period razgradnje biorazgradivih plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu je 20 godina. Za razgradnju plastičnih kesa koje su do sada korišćene je potrebno 400 godina", poručuju u Greentech-u i dodaju da smisao svih aktivnosti treba da bude da se koriste deblje kese, koje su prikladne za višekratnu upotrebu, a nakon toga za reciklažu i to nekoliko puta.
U Univerexportu, koji kese naplaćuje od 26. jula, kažu za 021 da su vođeni usvojenom regulativom i preporukom Evropske komisije koja nalaže smanjenje upotrebe kesa po glavi stanovnika. Pored toga, Univerexport je dodatno podstakao potrošače da ne koriste plastične kese tako što po svakom računu na kojem se ne nalazi plastična kesa u narednih mesec dana donira dva dinara Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka Nurdor.
"Nadamo se da će ih naša aktivnost 'Reci ne plastičnoj kesi i nešto dobro će da se desi' podstaći da ih ne koriste uopšte i za vreme od mesec dana steknu naviku da sa sobom nose platnene cegere ili torbe. Kese koštaju dva dinara i potrošačima uglavnom nije problem taj iznos već je problem menjanje navike koja se, jednom usvojena, teško menja", kažu u Univeru za 021.
U Gomexu kažu za 021 da su bili svesni da svaka naplata, pa bila ona i iz najboljih namera, izaziva nezadovoljstvo kod većine potrošača.
"Obaveštavali smo građane kroz naš 'Porodični magazin', isticali smo plakate u prodavnicama, a neposredno pre početka naplate delili smo besplatne torbe za višekratnu upotrebu. Popravili smo i kvalitet kesa, tako da će i one moći da se koriste više puta i za različite namene. Sve to je doprinelo da nismo imali nikakvih značajnijih problema, a velika većina potrošača je čak imala blagonaklon stav, razumevajući sve probleme koje kese donose", kaže direktor Gomexa Goran Kovačević.
Na pitanje - gde će ići novac koji trgovine uzmu od prodaje plastičnih kesa, Kovačević kaže da je svojevremeno predlagao da država osnuje neki fond u koji bi se uplaćivale ove pare, pa da se iz tog fonda pomažu dogovorene humanitarne aktivnosti.
"Po mom mišljenju, za nas je bila dovoljna i ušteda zbog smanjenja potrošnje kesa. Pošto ovaj predlog nije usvojen, mi smo doneli odluku da se celokupni iznos uštede koristi za podizanje plata najniže plaćenih mesta u sistemu. Žao mi je što se država nije odlučila i zakonski regulisala ovu oblast, umesto što je ostavila trgovcima da postupaju po svom nahođenju. Mislim da smo propustili priliku da trajno rešimo ovaj problem i to na način da sve strane budu zadovoljne. Bez obzira što se radi o simboličnom iznosu, siguran sam da bi i potrošači lakše prihvatili naplaćivanje da se to realizovalo kroz neki državni projekat sa nekim humanitarnim ciljem", navodi direktor Gomexa.
U Mercator-S kažu za 021 da su dosadašnji utisci njihovih trgovaca u radnjama, što se tiče ponašanja potrošača u vezi sa naplatom kesa, veoma pozitivni. Deo potrošača i dalje koristi plastične kese, dok je veoma uočljivo da dobar deo kupaca dolazi sa spremljenim cegerima i torbama.
"S obzirom na to da je naplata plastičnih kesa u našim maloprodajnim objektima u celoj Srbiji počela nedavno, za sada je prerano govoriti kakve smo rezultate postigli u smanjenju upotrebe plastičnih kesa. Kompanija Mercator-S podržava inicijativu Evropske komisije i Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije da se u našoj zemlji, naplatom plastičnih kesa, značajno smanji gomilanje te vrste otpada. Očigledno je da se u Srbiji postigao društveni konsenzus da svi, državni organi, kompanije i pojedinci, doprinesu značajnom smanjenju veoma štetnog plastičnog otpada koji se gomila u našoj životnoj sredini", navode u Merkatoru, koji drži i lance marketa Idea.
U Delezu, koji drži "Maxi" i "Shop&Go", nisu odgovorili na pitanja 021.
Kada je reč o pitanju gde ide novac od naplate kesa, u Greentech-u smatraju da bi bilo logično da novac ide tamo gde je i svrha - za zaštitu životne sredine.
"Prema našim saznanjima, novac od naplate ide trgovcima i trgovačkim lancima. Cilj ove inicijative treba da bude zaštita životne sredine i bilo bi logično da sredstava budu usmeren ka eko fondovima, organizacijama i institucijama koje se bave zaštitom životne sredine", poručuju u ovoj reciklažnoj kompaniji.
.jpg "Novosađani među onima koji su najviše štedeli struju u martu")
.jpg "INFOGRAFIKA: Usporen rast broja birača u Novom Sadu - koliko ih ima?")
.jpg "Objavljen oglas za zakup poslovnih prostora na Štrandu, licitacija će biti 29. aprila")
Komentari 56
LalaDeutsch
Lazar K.
Dok ima ljudi poput tebe, koji tako razmišljalju, teško da će nam biti bolje. Lepo je što si bar imao obzira i sam sebe opisao u jednoj reči svojim nickname-om.
NS
Kako če nas, Tovariti đabkesama i biti Lubazni,barem prvih mesec dana!!
KAO i SVI TRŽNI CENTRI do SADA!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar