Kako ostati bezbedan u uspaničenoj masi?

"Špigl onlajn" objavio je intervju s Museidom, u kojem ga je, između ostalog, pitao i za savet šta uraditi kada se pokrene ljudski stampedo.

"Takve situacije su srećom retke i zato nikoga ne bih hteo bespotrebno da plašim. Ali, u situacijama kada postane krajnje tesno, neophodno je znati da su najopasnija mesta ona u blizini čvrstih prepreka, kao što su zidovi ili stepenice. U masi stešnjenih ljudi prisutno je stalno guranje, tako da su prvi koji se povrede oni koji se nalaze uz čvrste prepreke", objasnio je.

Ostanite zato u središtu mase.

Drugi savet je: Ostanite na nogama.

Onaj ko padne, u opasnosti je da ga drugi, koje takođe guraju, slučajno pregaze i povrede", savetuje je Museid. "Slično važi i za nagla skretanja, jer se tada takođe javlja veliki pritisak u masi na unutrašnjem rubu skretanja", dodao je.

Objasnio je da on u svom radu koristi računarske modele, poput virtuelnog 3D prostora, jer je reč o kategoriji proučavanja u kojoj naprosto nije dozvoljeno sprovoditi eksperimente. Naučnici zato smeštaju ispitanike u virtuelne prostore, gde ih proučavaju. 

Jedan od materijala koji koristi su i snimci nesreća. Pri posmatranju ispitanika u virtuelnom svetu, problem je to što se ljudi drugačije ponašaju kad su u panici. Zato kod njih naučnici izazivaju dodatni stres, govoreći da imaju, na primer, kratak rok da pronađu izlaz iz virtuelne zgrade, a ukoliko a ne pronađu, biće uskraćeni za honorar. 

Priznao je da se toliko dugo bavi takvim istraživanjima da je postao vrlo podozriv u određenim rizičnim situacijama. "Pre nekog vremena zapeo sam u prepunoj stanici podzemne železnice u Parizu. Prostor je bio ekstremno ispunjen ljudima, pa sam rekao svojim prijateljima: 'Ovo mi se čini pomalo opasnim.' A kako moji prijatelji znaju da sam stručnjak za nesreće masa, odlučili smo da se odmah okrenemo i vratimo kući", ispričao je.

O tvrdnji da ljude u masi bez razlike hvata panika, rekao je da to nije sasvim tačno. "Često smo na snimcima viđali ljude koji bi stali da pomognu drugima, iako su pritom rizikovali sopstveni život. Naravno da paničnih reakcija ima, ali ipak ne kod svih”, navodi naučnik.

“Primetili smo da se egoistične osobe u kriznoj situaciji ponašaju još egoističnije. Guraju se i pokušavaju da budu prvi koji će se izvući. Nesebični ljudi su, nasuprot tome, u kriznim situacijama još više spremni da pomognu drugima nego inače. Nedavno objavljena studija objašnjava da su spremni skoro i da žrtvuju sopstveni život kako bi pomogli drugima. Ispostavlja se da esktremne situacije dovode do ispoljavanja nečijeg istinskog karaktera", zaključio je Museid.