Čak je i med sa ostrvskog raja Tahitija sadržao taj pesticid. Ovim se pokazuje kolko je rasprostranjen problem pesticida za pčele, naveli su autori studije objavljene u časopisu "Sajens" (Science).
Istakli su da to nije zdravstveni problem i za ljude jer su nivoi pesticida daleko manje od opasnih po ljudsko zdravlje. "Ova studija pokazuje da su ogromne razmere kontaminacije", naveo je vodeći autor studije Edvard Mičel, profesor biologije na Univerzitetu Nojšatel u Švajcarskoj. On je dodao da ima "relativno malo mesta" gde uopšte nije nađen pesticid u medu.
Poslednjih godina je nekoliko laboratorijskih i terenskih studija povezalo insekticide nazvane "neonikotinoidi" sa smanjenjem brojnosti i slabljenjem pčelinjih društava u košnicama, ali proizvođači pesticida osporavaju te nalaze. Ti insekticidi napadaju nervni sistem insekata.
Već više od deset godina opada broj pčela i drugih polinizatora. Stručnjaci za to krive kombinaciju više faktora: insekticide, parazite, bolesti, klimatske promene i nedostatak raznolike hrane. Pčele ne samo da prozivode med, već oko trećina hrane koju ljudi jedu dolazi od biljki koje one oprašuju.
Pčele pokupe pesticid kada se hrane na poljima gde su biljke izrasle iz semena tretiranog pesticidima. Švajcarski istraživači su u okviru svog projekta tražili od stručnjaka, prijatelja i rođaka da im pošalju uzorke meda. Stiglo je više od 300 uzoraka i oni su testirali 198 na pet od najrasprostranjenijih tipova insekticida. Opšte uzev 75 odsto uzoraka sadržalo je bar jedan pesticid, 45 odsto dva ili više, a deset odsto je imalo četiri pesticida ili više.
Drugi stručnjaci smatraju da je studija bazirana na isuviše malo uzoraka meda da bi mogla da posluži za tako široke zaključke. Predstavnici proizvođača insekticida tvrde da su količine nađene u uzorcima meda 50 puta niže od nivoa koji bi mogao da ima bilo kakav efekat na pčele.
Autori studije poredili su tu vrstu pesticida, "neonikotinoida", s DDT-ijem, pesticidom iz 1960-ih koji je povezan sa opadanjem broja beloglavih orlova i drugih ptica. Oni su rekli da su "neonikotinoidi" opasni za sve vrste insekata, čak i za bubamare. Stručnjak za pčele sa univerziteta Ilinois Sidni Kameron i drugi naučnici su rekli da to poređenje nije dobro zato što "neonikotinoidi" ne ostaju u organizmu životinja kao DDT i jer se primenjuju na seme, a ne prskaju se u masovnim količinama.
Sidni Kameron je rekla da je ova studija važna ako ništa drugo zbog toga što će privući veliku pažnju na rastući problem svetske zavisnosti od agrohemijskih proizvoda, o čijim nuspojavama se zna relativno malo.
Komentari 3
Krmenadla sa Podbare
I ako se i desi da u Srbiji probijemo nrgde letalnu granicu samo cemo povecati dozvoljenu kolicinu u hrani za 500%
vojni sanitet
dr Petrovic
Najvecu dozu prime upravo oni koji ih i koriste za tretiranje. Zastite nema. Te maske i rhkavice i keceljr ne stite od pesticida. Dzabe su!
Nasa vlada nas u tom ( a i u mnogim drugim slucajevima) ne stiti ni na koji nacin !!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar