Rezultati istrage najmodernijim tehnologijama analize uzoraka krvnih mrlja (BPA), u kojoj su naučnici koristili dobrovoljca i lutku, objavljeni su u časopisu "Journal of Forensic Sciences".
Rimokatolička crkva još nije zauzela konačan stav prema autentičnosti tkanine koja nosi sliku, obrnutu kao fotografski negativ, čoveka čije povrede upućuju na raspeće. Prikazuje prednju i zadnju stranu bradatog čoveka, s prekrštenim rukama na grudima. Na njoj su mrlje koje liče na tragove krvi po nadlanicama, stopalima i bokovima.
Tkanina je inače u posebnom odeljku u torinskoj katedrali, gde je retko izložena javnosti.
Skeptici su tkaninu proglasili majstorskom srednjovekovnom krivotvorinom, a testovi iz 1988. utvrdili su da potiče između 1260. i 1390, ali njihova tačnost je dovedena u pitanje zbog mnogobrojnih pokušaja restauracije.
Korišćenjem specifičnih instrumenata, studija je pokazala kako smer i ponašanje krvi koja teče nije u skladu s dokazima.
"Kad je dobrovoljac bio u različitim pozama, smer kretanja krvi po telu nikada se nije slagao s tkaninom", naglašeno je u studiji. "Pretpostavljajući da su crvene mrlje na Torinskom pokrovu krv od povreda raspećem, rezultati eksperimenata demonstrirali su da različiti smerovi kretanja krvi iz različitih delova tela nisu konzistentni jedni s drugima", stoji u zaključku studije.
Istorija Torinskog pokrova dugačka je i kontroverzna. Prvi put se pojavilo na Bliskom istoku i u Francuskoj, a kasnije ga je savojska dinastija donela u Torino 1578. godine. Godine 1983. bivši kralj Umberto II ostavio je tkaninu papi Ivanu Pavlu.
Tkanina je skoro bila i uništena kad je 1997. požar zahvatio kapelu Guarini torinske katedrale gde je bila čuvana. Jedan vatrogasac rizikovao je život kako bi je spasao.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar