Naučnici objasnili zašto bebe obožavaju igru skrivanja

Radi se o igri u kojoj osoba rukama, krpom i sl. prekrije lice kao da se sakrila, a zatim ga otkrije, što obično uzrokuje salve smeha kod beba od nekoliko meseci naviše. Ta ista radnja smešna im je koliko je god puta ponovili.

Bebe ne čitaju knjige i ne poznaju mnogo ljudi pa iznenađujuća dugovečnost i kulturna univerzalnost igre skrivanja očito pokazuju da ona izaziva neke posebne nadražaje u detetovom mozgu.

Rana teorija glasi da bebe uživaju u igri jer bivaju iznenađene pojavom lica nakon što je bilo skriveno. Iako nam se to ne čini naročito smešnim i zanimljivim, deca, koja su doživela puno manje toga od nas, iznenađena su uobičajenim predmetima i radnjama. U početku im je sve zbunjujuće, a tokom vremena uče da daju smisao onome što se oko njih događa.

Princip permanentnosti objekta

Švajcarski razvojni psiholog Jean Piaget nazvao je to "principom permanentnosti objekta" i sugerisao da deca svoje prve dve godine provode shvatajući taj princip. Iz te perspektive, ta igra nije samo šala, nego pomaže deci da svaki put iznova testiraju fundamentalni princip postojanja: da stvari mogu biti na nekom mestu iako ih tamo ne vidimo.

Igra skrivanja koristi temeljnu strukturu svih dobrih šala - iznenađenje nakon iščekivanja. Naučnici Gerrod Parrott i Henry Gleitman napravili su test s bebama uzrasta od šest, sedam i osam meseci. U nekim slučajevima bi osoba koja se pojavila nakon skrivanja bila ista, a u drugima bi se pojavila druga osoba. Snimke dece zatim su ocenjivali nezavisni promatrači i procenjivali koliko su se deca smešila i smejala.

Bebe igrom skrivanja mnogo uče i u njoj napreduju

Zanimljivo je da su se deca, kada bi se pojavila druga osoba, što znači da je iznenađenje bilo veće, manje smejala nego kada bi se nakon skrivanja pojavila osoba koja se i sakrila. Reakcija je zavisila od uzrasta beba. Starije bebe bile su manje zabavljene novom osobom od mlađih zbog toga što je, kako navodi autor, očekivanje snažnije pa je raskorak između onoga što očekuju i što se pojavilo mnogo veći.

Poslednja tajna popularnosti igre skrivanja je to što dete njome stiče nove sposobnosti pa se na kraju počne i samo skrivati i izazivati nas na igru. Napredovanje u igri pokazuje ono što dete uči o svetu, što ga iznenađuje i uči ga pre svega da prepoznaje, a zatim i kontroliše ono što vidi. Sva sreća što mi odrasli toliko uživamo u njihovom smehu da tu jednostavnu igru možemo s njima da igramo beskonačno.